Drugi svetski rat u Makedoniji BJR: neki podaci

За Други светски рат у БЈР Македонији нисам имао посебну јаку знатижељу сем да упоредим презимена жртава Македонаца са најчешћим презименима у Моравској долини, од Витине и Гњилана преко Бујановца до Пожаревца и Смедерева. Стога се нисам бавио статистиком страдања по насељима и по општинама.

Посебне проблеме у погледу интересовања за презимена створиле су две чињенице:

(1)    У БЈР Македонији је релативно мало страдало становништво током рата, 0,77% од укупног броја Македонаца пописаних 1948. године; То је четири пута мање од удела страдалих у Словенији или Централној Србији.

(2)    Од истог корена речи у Македонији БЈР могу настати до пет, па и више, презимена. На пример, од имена Петар формирају се презимена: Петров, Петрова, Петровски, Петровска, Петроски и Петроска. При релативно малом броју становника ова могућност атомизира породице онемогућавајући потрагу за пореклом већих породица у одређеним крајевима БЈР Македоније.

Шта нам кажу подаци о страдалима у Другом светском рату у Македонији?

Укупан број страдалих, по одбитку 920 презимена где смо посумњали да дуплиране податке, у овом рату износио је 17,5 хиљада лица. Број страдалих Јевреја био је 8,6 хиљада, а свих осталих народа 8,9 хиљада. И док је број страдалих Јевреја за 21,1% већи од броја пописаних 1931. године, код свих осталих он је 0,77% од пописаног броја у 1948. години.

Према подацима из „Holocaust Encyclopedia“ Бугари су око 7.215 Јевреја сакупили у марту 1943 године и депортовали у логор Треблинку у Пољској. Одступање у броју до 8.608 могло би да упућује на друга места страдања Јевреја. Међутим, запрепашћује податак да је 99,6% од укупног броја страдалих Јевреја ликвидирано у логорима, у томе 99% у 1943 години. Као место смрти Треблињка је уписана код 8.289 страдалих, док су преостали Јевреји у Милкинији у Пољској (89) и у неодређеним логорима у Немачкој и у Пољској. У директном терору страдало је 15 Јевреја, у затвору 13, у заробљеништву 4, у НОБ-у 2, и по један приликом депортације и са непознатим узроком смрти. Као статистички невероватно изгледа да ни један Јевреј није страдао приликом борби и бомбардовања (999 припадника других народа), ни у Априлском рату (393 припадника других народа).

Највећи број Јевреја презивао се: Леви (585), Коен (580), Камхи (449), Калдерон (324), Сион (317), Пардо (244), Ишах (238). Оволика бројност по презимену подсетила ме је на страдање сарајевских Јевреја, док у Хрватској и у Србији постоји много већа разуђеност броја убијених по презименима. Ови подаци указују на вишевековну стабилност живота Јевреја под Турцима у Сарајеву, Скопљу, Битољу, Штипу и у другим местима, у односу на нестабилне услове у подручјима са честим сукобима између Аустрије и Турске и Србије и Турске.

Подаци о страдању осталих народа нам указују на следеће:

Највећи број страдалих у рату, као и у Србији, био је од када су партизани извршили мобилизацију мушкараца крајем 1944 године до завршетка рата у 1945. години: 45,7% од укупног броја у 1944 и 24,5% у 1945. години.

НоБ готово да и није постојао до 1944. године, мерено бројем погинулих у антифашистичкој борби, јер је у партизанима страдало само 97 лица у 1941 години, 119 у 1942 и 354 у 1943 години.

Борбе су биле интензивне у 1941. и у 1944. години, мерено бројем страдалих приликом борби и бомбардовања: од 999 лица, 524 је страдало 1944. године и 275 у 1941. години.

У директном терору страдало је 1.844 лица. Овде је необична статистика релативног страдања јер је то 20,6% од укупног броја свих осталих народа, а податак је готово идентичан код свих народа, у распону од 20% страдалих Албанаца до 21,9% од свих страдалих Турака. Страдање Срба се разликује од осталих народа јер су они ликвидирани скоро равномерно током целог рата, док су Македонци, Албанци, Турци и остали највећим делом страдали 1944 године, приликом повлачења Бугара у Бугарску и Немаца из Грчке на север.

У логорима је страдало само 177 лица, што је 2% од укупног броја страдалих, али се овај удео креће од 7,7% код Срба од 0,2% код Албанаца.

У затворима је страдало 218 лица, 2,4% од укупног броја, у чему је тај проценат 3,7% код Срба и 0,7% код Албанаца.

У заробљеништву је страдало 301 лице, што је 3,4%, и овде су Срби (6,8%) и Албанци (6,5%) готово изједначени.

У Априлском рату страдало је 393 лица, што је 4,4% од укупног броја, а највише је страдало Срба (6,8%) а најмање Албанаца (2,1%).

На принудном раду страдало је 0,5% од укупног броја (1% Албанаца и 0,9% Турака), а приликом депортације 1,3% (3,8% Срба).

Мада је код осталих народа удео страдалих у укупном становништву (0,77%) био релативно мали, он је код Срба био готово 5 пута већи од овог просека (3,48%) и упоредив је са страдањем Срба у Србији. Релативно најмање су страдали Албанци (0,43%) и Турци (0,58%, при претпостављеном броју од 100.000 Турака).

Страдање жена у рату је један од могућих индикатора степена злочина и зверстава која су догодила. Код Јевреја је овај удео 48,6%, што указује на намеру да се уништи све становништво. Међу другим народима највећи је проценат жена у укупно страдалима код Срба (11,3%), а најмањи код Албанаца (2,5%). Импресионира ова чињеница колико се Албанци труде да заштите своје жене, док српскиње страдају заједно са својим очевима, мужевима и синовима. Мада су ови подаци вероватно последица одабира стране у великом рату: сарадници окупатора (Албанци) или жртве у поразу (Срби).

Македонци се нису истакли ни у чему, сем да је 50,7% од укупног броја страдало 1944. године, у томе 28,3% у НОБ-у и 12,4% у директном терору.

Међу 4.658 страдалих припадника свих народа, без Јевреја, у НОБ-у, 4.088 страдало је у 1944. и 1945. години, при крају рата. Највећи број страдалих припадника свих народа у НОБ-у био је на линији пробоја Сремског фронта, од Срема до Загреба. Као место смрти наведено је Врпоље испод Ђакова за 350 војника из БЈР Македоније. Следе „Сремски фронт“ за 161 погинулог, Винковци са 152 погинула, Шид 128, Славонска Пожега 113, Загреб 69, Товарник 43, Срем 41 и још много места на линији напредовања све до Трста.

У Дубровнику (око њега) погинуло је 123 лица 1945 године, у томе 116 Албанаца. Албанци су страдали и у Радолиштима код Струге 1944 године када су Немци опколили село и у њему ликвидирали око 80 лица.

Срби су страдали по свим основама и у свим годинама рата. Бугари су протеривали колонисте па су они страдали широм Југославије, ван ње и на стратиштима у Србији. Избегавши смрт у БЈР Македонији у Београду је страдало 20 лица, у Крагујевцу 16, Краљеву 25, Лесковцу 23, Нишу 45…