Proizvodnja i izvoz pšenice 2017.

Berićet i nestašica!

 

Srbija je u 2016. godini imala veoma dobar rod pšenice od preko 2,8 miliona tona. Do sada je izvezeno 657.940 tona. Brinu male površine koje su zasejane u 2016. godine, koje se procenjuju na oko 450.000 hektara

Nakon berićetne žetve u 2016. godini u kojoj je  Srbija sa  595.000 hektara dobila  rod pšenice od 2.885.000 tona, a početne zalihe su bile 218.000 tona, pa smo početak potrošnje, žita posle žetve dočekali sa 3.103.000 tona pšenice. Od toga je za domaću potrošnju potrebno 1.200.000 tona, za zalihe 200.000 tona i za semensku proizvodnju 150.000 tona, a ostalo je bilo namenjeno izvozu.

 

Nakon žetve, do početka ove godine iz Srbije je izvezeno je 657.940 tona pšenice, kaže Branislav Gulan, član Akademijskog odbora za selo SANU. Najviše je izvezeno u Rumuniju 343.576 tona, zatim na Kosovo blizu 95.000 tona, a veliki kupci su i Bosna i Hercegovina (108.862 tone), Albanija (43.009 tona), Crna Gora (28.162 tone), Makedonija (21.782 tone), Italija sa 14.468 tona, Hrvatska 1.555 tona, Slovenija 10 tona i u druge države sa 1.579 tona. U drugoj polovini 2016. godine izvoz je bio nešto slabiji zbog visoke izvozne cene pšenice proizvedene u Srbiji. Međutim, setva koja je obavljena u 2016. godini ne daje optimizam da se u ovoj godini može očekivati dobra žetva. Jer, posejano je tek oko 450.000 hektara, što je najmanje u poslednjiuh pola veka! Biće dobro, ako se obezbedi dovoljno žita za domaću potrošnju, zalihe i semenarstvo, a to je oko od 1,55 miliona tona zrna. I pored tradicionalnog  očekivanja, za izvoz će biti teško obezbediti značajnije količine!

 

Proše godine Srbija je izvezla i značajne količine brašna, dodaje Zdravko Šajatović, direktor ,,Žitounije’’ u Novom Sadu. Iako konačnih podataka nema, prema poslednjim podacima,  u drugoj polovini godine  izvezeno je 138.646 tona. Izvoz brašna je bio izvanredan u prvoj polovini 2016. godine, kada je u svet otpremano prosečno po 23.000 tona mesečno, što je znatno više nego godinu dana ranije, kada je to bilo 17.000 tona mesečno. Izvoznici brašna iz Srbije su veoma aktivni te pokušavaju da osvoje i nova tržišta gde se kao povremeni kupci javljaju, Grčka, Mađarska,. Bugarska, Rumunija, Italija, Libija, Švajcarska, Nemačka i druge zemlje.

 

Setva za brigu

Iako pravih i zvaničnih podataka o setvi nema, okvirne procene su da je zasejano oko 450.000 hektara. Veruje se da će se i sa takvih površina obezbediti dovoljne količine hlebnog zrna!? Istaknuti selekcionar dr Srbislav Denčić, iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže, da je dobar deo setve obavljen van optimalnih rokova (to je posle 25. oktobra), što takođe ne obećava visoke i kvalitetne prinose. Pored toga, na značajnom delu površina posejano je i seme sa tavana. Dakle, biće znatno manji rod nego li u žetvi 2016. godine. Jer, prinose će smanjiti i to što su u Vojvodini zasejane strane  sorte, neeotporne na zimske uslove, kakve imamo u ovoj godini.  Uz to,  prete i glodari da u ovakvim vremenskim uslovima unište deo roda. Domaće, otpornije sorte na ovakve uslove posejane su u užoj Srbiji.  I pored slabe setve, verujem da će i u ovoj godini rod biti dovoljan za domaće potrebe, koje zajedno sa zalihama iznose oko 1,55 miliona tona zrna!

Svetsko tržište pšenice

Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, u svetu je u 2016. godini proizvedeno 751,26 miliona tona pšenice, što je za 6,54 milioan toan bilo više nego prethodne godi. Svetska proizvodnja pšenice, već četvrtu ekonomsku godinu ostvaruje rekordan nivo. Povećanje proizvodnje bilo je u Rusiji, SAD, Argentini i Indiji, dok je smanjenje  proizvodnje bilo u EU, Maroku, Turskoj i Kini. Procene su da je za potrošnju stanovništva na zemljinoj kugli potrebno 739,77 miliona tona. Direktna posledica kretanja u svetskoj proizvodnji i potrošnji je visok nivo zaliha pšenice koji na početku 2017. godine iznosi 252,14 miliona tona. Ovaj nivo svetskih zaliha pšenice pokriva prosečnu potrošnju pšenice za oko četiri meseca.

 

Prema raspoloživim podacima  (izvor podataka “Žita Srbije“ i Uprava carina)  od jula do kraja 2016. godine do kraja godine (kako se i računa ekonomska godina u ovoj grani) izvezeno je:

 

l  PŠENICA izvoz roda 2016. godine (jul-decembar 2016. g.) ………………..657.940 tona

 

■      JUL ……………………………………………………………………180.087 tone

■      AVGUST…………………………………………………………….193.760 tona

■      SEPTEMBAR……………………………………………………..147.574 tona

■      OKTOBAR…………………………………………………………. 56.012 tona

■      NOVEMBAR……………………………………………………….. 43.684 tone

■      DECEMBAR………………………………………………………..  36.823 ton

 

 

IZVOZ PŠENICE RODA 2016. GODINE PO DRŽAVAMA /tona/

ODREDIŠTE IZVOZA	2016. godina /po mesecima/						2017. godina /po mesecima/						UKUPNO
	VII	VIII	IX	X	XI	XII	I	II	III	IV	V	VI
Rumunija  Konstanca	120102	131941	81039	4645	1751	4098							343576
UNMIK/ Kosovo	14636	17968	25506	22512	8928	5387							94937
Crna Gora	10277	8132	7122	1544	872	215							28162
Makedonija	3686	2980	2654	2051	5218	5193							21782
BiH	17324	20762	17144	18466	18799	16367							108862
Italija	5266	4778	2656	0	1545	223							14468
Albanija	8726	7197	11218	6595	5375	3898							43009
Hrvatska	0	0	68	100	679	708							1555
Slovenija	0	0	10	0	0	0							10
Druge države	70	2	157	99	517	734							1579
UKUPNO	180087	193760	147574	56012	43684	36823							657940

IZVOZ BRAŠNA od pšenice roda 2016.godine:

 

 

l  BRAŠNO od pšen.roda 2016. godine – izvoz (jul-decembar 2016. )…………..138.646 tona

 

■      JUL ……………………………………………………………………… 18.429 tona

■      AVGUST…………………………………………………………………23.885 tona

■      SEPTEMBAR………………………………………………………….22.419 tona

■      OKTOBAR……………………………………………………………..23.250 tona

■      NOVEMBAR…………………………………………………………. 27.366 tona

■      DECEMBAR………………………………………………………….  23.297 tona

IZVOZ BRAŠNA OD PŠENICE RODA 2016. GODINE PO DRŽAVAMA /tona/

ODREDIŠTE IZVOZA	2016. godina /po mesecima/						2017. godina /po mesecima/						UKUPNO VII-XI
	VII	VIII	IX	X	XI	XII	I	II	III	IV	V	VI
BiH	6427	8117	7455	8036	8885	*							38920
Crna Gora	3645	4454	4078	3891	4264								20332
UNMIK  /Kosovo	2939	3629	3056	2987	3297								15908
Makedon.	3330	4105	4249	4008	5067								20759
Albanija	1121	2193	2099	2597	2476								10486
Slovenija	372	359	396	580	644								2351
Hrvatska	170	482	265	197	194								1308
Druge države	425	546	821	954	2539	23297							28582
UKUPNO	18429	23859	22419	23250	27366	23297							138646

*trenutno raspolažemo samo podatkom o ukupnom izvozu brašna u decembru 2016.godine, Analitičke podatke o izvozu po državama još uvek nismo dobili. Iste ćemo dostaviti naknadno.

 

 

BILANSNA PROCENA UKUPNE PROIZVODNJE I RASPOLOŽIVIH KOLIČINA PŠENICE U EKONOMSKOJ 2016/17 GODINI U SRBIJI

l  Procenjene početne-prelazne zalihe ……………………….. 218.000 tona

(korišćen poslednji zvaničan podatak Ministarstva poljoprivrede)

Proizvodnja pšenice roda 2016.g…………………………..2.885.000 tona

———————————————————————————-

 

 

PROCENA POTROŠNJE  PŠENICE U  2016/17 GODINI

l  Seme………………………………………………………………………… 150.000 tona

l  Potrošnja mlinova ……………………………………………………1.200.000 tona

l  Stočna hrana.……………………………………………………………. 200.000 tona

 

 

Izvoz i uvoz agrara

Prema nezvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz Srbije je u svet do kraja novembra 2016. godini izvezeno poljoprivredno prehrambenih proizvoda (čitaj sirovina  za proizvodnju hrane) u vrednosti od 2,92 milijarde dolara, dok je vrednost uvoza 1,25 milijardi dolara, pa je  ostvaren suficit od 1,66 milijardi dolara. U izvozu dominiraju voće i povrće sa 742,3 miliona dolara, a žita i proizvodi od žita sa 627,3 miliona dolara. Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, tokom vremena januar – novembar 2016. godine bili su: kukuruz, merkantilni u izvozu od 299 miliona dolara, cigarete od duvana u vrednosti od 261 miliona dolara, zamrznta malina u vrednosti od 229 miliona dolara, merkantilna pšenica u vrednosti od 129 miliona dolara, sveže jabuke su prodate u svetu za 108 miliona dolara, dok je izvezeno i šećara proizvedenog od šećerne repe za 108 miliona dolara. Na uvoznoj strain dominira tradicionlano grupa ,,nekonkurentnih’’ proizvdoa – sirova kafa u vrednosti od 58 milioan dolara, svežće bananke su kupljene za 36 milioan dolara, za sveeže pomorandže je potrošeno 20 miliona dolara. Od ostalih značajnijih proizvoda u uvozu treba istaći da je za uvoz duvana i cigareta i raznih drugih duvanskih proizvoda potrošeno više od 133 miliona dolara, a za ekstrakte kafe je potrošeno 30 miliona dolara.  Zamrznuto svinjsko meso je plaćeno 28 miliona dolara… Treba reći da u ovoj oblasti ni približno nije iskorišćen Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom. U vremenu od janaura do novembra 2016. godine ostvarena je vrednost ukupne razmene poljoprivredno – prehrambenih proizvoda između Srbije i Ruske Federacije u vrednosti od 334 miliona dolara. Izvoz je bio vredan 278 miliona dolara, a uvoz 36 miliona dolara.