EK 5: Ko jede čije kobasice

У тексту о свињетини нисмо узели у обзир трговину месним прерађевинама, те овде додајемо набрајање одређених трговинских токова кобасицама у нашем ширем окружењу. Трговина кобасицама има одређене карактеристике токова страних директних инвестиција, у смислу да извоз иде из развијенијих у мање развијене земље. То је и логично јер, на пример, Немци када оду на летовање снабдевају се из немачких трговинских ланаца који продају немачке производе, а то важи и за друге народе, трговине и кобасице.

За кобасице, и сличне прехрамбене производе, емотивно сам веома везан, те је приложени текст незаслужено мали, и у будућности ћу им посветити адекватну пажњу. Наиме, из моје куће у Јагодини поглед је усмерен ка новој фабрици Јухора, познатог произвођача сухомеснатих производа, коју је НАТО ракетирао током бомбардовања Србије. У каквој су вези месне конзерве у Јагодини са несрећним положајем Албанаца на Косову и Метохији биле, не знам. Али, на крају се све испостави да је супротно од реченог.

У табелама су приказани подаци за одабраних 11 земаља, а ми ћемо овде само извући по неки коментар, тек да се распишемо.

Србија је, уз Турску, једина земља која је у читавом периоду посматрања, од 2008 до 2015 године остваривала суфицит у размени кобасицама. Извоз је повећан за 53,7%, увоз за 45,4%, те је суфицит повећан за 63,8%.

Више од половине српског извоза кобасица пласира се у БиХ, а скоро целокупан иде још у Црну Гору и у Македонију. Дошло је до извесног пласмана кобасица у Русију, у 2014 години, али је он смањен за две трећине у 2015 години.

Увоз је широко разуђен на много земаља, али се највише купују кобасице из Италије, Хрватске, Македоније и Словеније. Увоз кобасица из Хрватске је повећан 98,5 пута, са 36 хиљада на 3.546 хиљада евра, док је увоз из Словеније смањен за скоро две трећине.

И док чоколаде још некако нађу пут до потрошача у Хрватској, кобасицама је приступ на ово тржиште изгледа најстроже забрањен.

Ову кобасичарску фрустрацију у погледу трговине са Хрватском „лече“ подаци о трговини овим производом БиХ. БиХ је смањила извоз кобасица за 39,6%, са 5,8 на 3,5 милиона евра, највише услед пада вредности извоза у Србију, са 2,9 на 0,6 милиона евра. Увоз је стагнирао око вредности од 19 милиона евра. И ту долазимо до пенетрације босанског тржишта кобасицама из Србије и истискивања кобасица из Хрватске: увоз из Србије повећан је са 5,9 на 12,7 милиона евра, док је увоз из Хрватске смањен са 9,2 на 2,3 милиона евра. Увоз из Македоније повећан је 4 пута, док је увоз из Словеније смањен за 98%.

Хрватска је повећала извоз кобасица за 19,8%, увоз за 57,9%, а дефицит у трговини за 123,3% (са 5,7 на 12,8 милиона евра. Главно тржиште за кобасице произведене у Хрватској је Србија, испред Словеније, БиХ, Црне Горе и Македоније. Увоз кобасица прати број ноћења туриста у Хрватској, те је највећи из Италије, Словеније, Немачке, Мађарске и Словачке. Да ли су у вредности увоза урачунате само купљене у трговинским ланцима или и кобасице донете у личној режији, није нам познато.

Бугарска је повећала извоз кобасица 4 пута, али је повећала и вредност извоза 2,4 пута, те је дефицит у размени кобасицама повећан за 51%, са 4,2 на 6,4 милиона евра. Бугари тргују овим производом много више са удаљеним земљама, у односу на земље у окружењу, те податке нећемо коментарисати.

Мађарска је била светска сила у производњи кобасица, али су многе силе нестале у прошлости, па се тако губи и овај мађарски сјај из старих времена. Извоз кобасица је повећан за 43,6%, увоз је повећан за 108,6%, те је Мађарска прешла из суфицита од 13,2 милиона евра у дефицит од 5,4 милиона евра, уз тенденцију да ће овај дефицит бити много већи. Основни узрок овој неповољној промени је пораст увоза из Словачке са 6,1 на 40,6 милиона евра. Да ли су мађарски кобасичари преселили производњу у Словачку, или се ради о неком другом узроку, није нам познато.

Црна Гора је направила огроман напредак у извозу кобасица јер је његова укупна вредност повећана 80 пута: са 29 хиљада на 2.333 хиљада евра. Увоз је повећан за 7,9%, са 12,2 на 13,2 милиона евра те је дефицит смањен са 12,2 на 10,8 милиона евра. Кобасице из Србије су делом истиснуте са овог тржишта, а то су учинили произвођачи из Македоније и Хрватске, чији је извоз у Црну Гору повећан 8,8 и 5 пута, респективно. И тако, Србија је потиснула хрватске кобасице из БиХ, али је то платила на сопственом терену, као и у Црној Гори.

Румунија је имала импресиван раст извоза кобасица, са 2,4 на 35,5 милиона евра, што је повећање за 14,9 пута. Повећан је и увоз 3 пута, са 11,5 на 34,3 милиона евра. Румунија је прешла из дефицита од 9,1 милиона евра у 2008 години у суфицит од 1,3 милиона евра у 2015 години. Попут туристичког прилива кобасица у Хрватску, могуће је и да је извоз из Румуније повећан са миграцијама радника на Запад, јер је највећи извоз у Италију, Шпанију, УК, Француску и Немачку. Ово само нагађамо.

Албанија не извози кобасице, а увоз је повећала за 75%, колико и дефицит, са 1,4 на 2,5 милиона евра. Највише увози кобасице из Италије, а Србија је друга по вредности испред Аустрије, Грчке, Немачке…

Македонија има дефицит у трговини кобасицама и у трговини има асиметричан однос са Словенијом. Попут Хрватске којој је Србија најважније тржиште, а из ње не увози нимало, тако и Македонија нема регистрован извоз у Словенију, али је зато увоз из ње највећи – 3,8 милиона евра.

Турци су у претходних пар година значајно повећали пословна интересовања на Балкану, па се свакаква чуда наредних година могу очекивати. Једно од њих је да је Босна и Херцеговина постала скоро ексклузивни извозник кобасица у Турску, јер је укупан увоз вредео 1.855 хиљада евра, у чему из БиХ 1.631, што је 87,9% од укупне вредности. Изгледа да би српски кобасичари требало да се удруже са босанским па да их заједно нуде на турском тржишту, а и на осталим „трећим“ тржиштима. То би био светли пример регионалног помирења и заједничких интереса. Турска је повећала извоз кобасица 5,6 пута, са 3,2 на 17,9 милиона евра, а кобасице не прате турске раднике јер се пласирају највише у Саудијску Арабију, УАЕ и у Ирак.

Грчка је смањила дефицит у размени кобасицама са 30,6 на 16 милиона евра, услед пада увоза за 37,6%, са 33,5 на 20,9 милиона евра, док је повећала извоз за 70,7%, са 2,9 на 5 милиона евра. Увоз кобасица из Немачке је више него преполовљен, што значи да их нису куповали само немачки туристи, већ и све сиромашнији Грци. Увоз кобасица из Бугарске повећан је 5 пута, али је зато извоз у ову земљу повећан 11 пута.

И за крај смо оставили, не и најмање важно, ранг земаља у светској трговини кобасицама. Србија је високо рангирана на 24. месту, али је била и на 22. месту у 2014. години, испред Канаде и Словеније, али је вредност извоза смањена у 2015 години, не и код ове две земље.

Већу вредност извоза од нама суседних земаља имали су Мађарска и Румунија.

Попут поменутог увоза Турске из БиХ, мишљења смо да би наши кобасичари требало да се удружују са произвођачима из Белорусије, ради наступа на руском тржишту, али и са другим произвођачима, уколико заједничким наступом могу да увећају пласман својих производа.