Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Дана 26.12.2016 године изашао је годишњак „Општине и региони у Републици Србији, 2016“, где постоји могућност преузимања базе података, тако да се могу извршити различите интересантне анализе економских, демографских и других појава на нивоу општина.
Наш основни циљ је да дођемо до најважнијих промена у динамици инвестиција на нивоу општина: где је живнула инвестициона активност, а где се она смањује.
У 2015. години вредност инвестиција у нова основна средства у Србији износила је 507,1 милијарди динара и повећана је за 5,9% у односу на 2014. годину. Ми смо податке изразили у еврима како би годишњи подаци били упоредиви услед великих промена вредности динара, посебно пред кризу 2008. године.
Инвестиције у основна средства у 2015. години износиле су 4.199 милиона евра и повећане су за 117 милиона евра у односу на 2014 годину (+2,9%). Већа вредност инвестиција била је 2007-2008 године и 2011-2013 године.
У односу на 2014 годину смањена је вредност географски нерасподељених инвестиција са 58,2 на 30,3 милијарди динара, у томе инвестиција у грађевинарству са 34,5 на 7,1 милијарди динара, што је имало утицаја на динамику по регионима и општинама: при укупном порасту инвестиција за 117 милиона евра, географски лоциране инвестиције повећане су за 362 милиона евра. Београдски регион имао је раст инвестиција за 545 милиона евра, Шумадија и Западна Србија раст за 45 милиона евра, док су инвестиције смањене у Јужној и Источној Србији за 105 милиона евра, а у Војводини за 123 милиона евра.
При релативно малом порасту укупних инвестиција од 117 милиона евра, догодиле су се велике промене посматране на нивоу делатности: стручне, научне, иновационе и техничке делатности имале су пораст за 317 милиона евра, док је грађевинарство имало смањење за 281 милиона евра.
Међу 161 општином (не рачунајући општине на КиМ, и општине градова, попут Костолца, Врањске Бање, нишких…) довољно је издвојити 11 општина да би се дошло до половине од укупне вредности инвестиција у 2015 години, и то су 8 београдских општина, Нови Сад, Пожаревац и Пирот. Нови Сад је на првом месту према вредности инвестиција у износу од 444 милиона евра, упркос смањењу за 97 милиона евра, а испред Новог Београда (раст за 99,6 милиона) и Старог Града (раст за 226 милиона евра).
Ових 11 општина заједно је повећало вредност инвестиција за 478 милиона евра, док је осталих 150 општина смањило вредност за 11 милиона евра.
Када посматрамо све општине заједно, 88 општина је повећало вредност инвестиција у односу на 2014 годину, док су 73 смањиле вредност.
Прилажемо по 20 општина са највећим апсолутним падом и порастом вредности, а то смо учинили како би „ухватили“ Јагодину на 18. месту горњег дела листе. Првих осам места заузимају београдске општине, према порасту вредности инвестиција, па ако њих одбијемо ипак је Јагодина на високом десетом месту у остатку Србије. Ако игноришемо београдске општине, онда би златну олимпијску медаљу у погледу раста инвестиција заузео град Врање, сребрну Суботица а бронзану Зрењанин. Јагодина би, поновићемо, била на високом десетом месту, уз поштовање слогана „важно је учествовати“.
Ова информација је могла да изгледа и сасвим другачије. На пример, у Јагодини је 2015. године дошло до раста инвестиција за фантастичних 53%. Инвестирано је у нова основна средства непуних 2 милијарде динара, и само је у 2008. години била већа вредност улагања. Подаци за 2016. годину потврдиће да је Јагодина центар инвестиционих активности у Србији, а и шире у региону.
И тако, податке за 2016. годину чекаћемо до последње недеље у 2017. години, а ови подаци из годишњака нам остају да у тих годину дана учинимо још по неку статистичку анализу.
