Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
- 1. Увод
Банат је регион у коме су релативно најмање страдали Срби, на подручју на коме су живели до Другог светског рата. У Банату је извршена најбржа ликвидација Јевреја на подручју бивше Југославије. То је последица (војне) власти Фолксдојчера у Банату који су већину Јевреја послали у Београд, где је већина мушкараца ликвидирана у Топовским шупама, а већина жена у логору Земун Сајмиште.
Срби су већим делом изгинули у НОБ-у 1944-1945 године, али је знатан број ликвидиран и у логорима, директном терору, у затворима, заробљеништву, у Априлском рату.
Остали народи су највећим делом страдали у НОБ-у крајем Другог светског рата
2. Карактеристике страдања по народима
Међу Банаћанима (западним) највише је страдало Срба (4.581) и Јевреја (1.783), док је 1.148 припадника свих осталих народа заједно погинуло у рату, највећим делом у НОБ-у 1945 (698).
Званично нема пописаних Рома, а овде смо покушали да их идентификујемо коришћењем одређених критеријума: (1) ликвидирани у директном терору 1941-1942; (2) етнички различита имена и презимена особа (нпр. српско име и мађарско презиме). Пошто смо дошли до малог броја страдалих, њих 39, остављамо стручнијим особама да овај проблем реше, уколико је то могуће са оволико велике временске дистанце.
При крају Другог светског рата у НОБ-у је погинуло, 1944-1945 године, 40% од свих погинулих Срба, 80% Мађара и 88% Словака. Хрвати (38,5%), и Словенци (35,7%) су релативно упоредиви са Србима, али је њихов број статистички занемарљив (59 и 26). Код „Осталих“ је 35,5% од укупног броја страдало у НОБ-у крајем рата. Међутим, њихова специфичност је велики број (158 од 340) страдалих приликом бомби и бомбардовања 1944 године, највећим делом у Алибунару.
Док су Јевреји скоро сви (98,6%) страдали у логорима, Срби су велика већина у скоро свим другим категоријама, сем приликом бомби и бомбардовања.
Број страдалих по презименима је веома разуђен из два разлога: (1) није било упоредиво великих јеврејских породица (као у Сарајеву, на пример, где је било више стотина са истим презименом); (2) релативно мали број страдалих Срба потиче од релативно великог броја тадашњих презимена.
Стога приложени списак броја ликвидираних по презименима представља информацију о броју Јевреја који су живели у Банату, са једне стране, и о најчешћим српским презименима у овом региону, са друге стране.
Од 60 приложених презимена 37 су српска а 23 јеврејска.
Број страдалих и начин ликвидације по општинама зависили су од етничке структуре у овим општинама: већи удео Срба у укупном становништву утицао је на већи проценат страдалих у укупном броју становника, уз додатни удео Јевреја по општинама. Од 17 општина у Банату, укључујући банатски део Палилуле, у 15 је највише погинуло Срба, у Зрењанину је највише убијено Јевреја, а у Алибунару припадника осталих народа (Румуна).
Алибунар је специфичан и по томе да је он једина општина где је највећи број страдалих „приликом борби или бомбардовања“. Пет општина је имало највећи број страдалих у логорима: Вршац, Зрењанин, Кикинда, Нови Бечеј и Нови Кнежевац. У осталих 11 општина највећи број страдалих био је у НОБ-у.
Посматрано по годинама највећи број страдалих 1941 године имали су Вршац и Зрењанин. У 1942 години највећи губитак становника имали су Кикинда, Нови Кнежевац и Чока. У 1943 години нема општине у којој је тада било највише страдалих. Житиште, Алибунар и Опово имали су 1944 године највећи губитак становника. У последњој години рата, услед мобилизације за Сремски фронт, највећи губитак становника имали су: Бела Црква, Ковачица, Ковин, Нова Црња, Нови Бечеј, Панчево, Пландиште и Сечањ.
Зрењанин и Кикинда су имали највише ликвидираних житеља у затворима, у апсолутном броју.
Банат је имао 177 несеља у време Другог светског рата. Међу њима у 19 насеља није евидентирана ни једна жртва рата. Највеће релативно страдање имала су следећа насеља: Банатско Вишњићево, Алибунар, Купиник, Банатско Карађорђево и Кумане.
5. Страдали у директном терору
Банат је имао релативно мали удео страдалих у директном терору: само 8%, док је у Бачкој удео 22%, а у Срему 25%. У приложеној табели су насеља из којих је број жртава директног насиља био већи од 10.
Приложених десет насеља обухвата половину од укупног броја страдалих у директном терору.
6. Страдали у затворима, логорима, заробљеништву, принудном раду и приликом транспорта
Приложена табела обухвата 43% од укупног броја погинулих Банаћана током Другог светског рата.
У Топовским шупама ликвидирано је 823 Јевреја, све мушкараца и један Србин.
У логору Земун Сајмиште ликвидирано је 81 Јевреја, 814 Јеврејки, 10 Србина и 1 Српкиња.
Остала мучилишта нису имала овако велику националну концентрацију ликвидираних особа.
7. Страдали у НОБ-у
Банаћани нису били претерано активни у антифашистичкој борби пре доласка Руса и партизана крајем 1944 године. Од укупног броја 91% свих страдалих у НОБ-у био је у 1944. и 1945. години. Стога је највећи број страдалих у местима где су војвођанске дивизије биле учесник борби на Сремском фронту (Барања), и где су оне прошле кроз Славонију, уз Драву, закључно са Марибором у Словенији.
У табели су најчешћа места погибија током борбених операција. При томе трема узети у обзир да постоје и шира одредишта (Славонија, Босна, Барања, Драва…), као и да су у борбама за ослобађање одређених градова партизани гинули у њиховој широј околини.
Банат спада у подручја, регионе, са релативно најмањим бројем страдалих у Другом светском рату (након Македоније и етнички чисто хрватских области у Хрватској: од Вараждина до Самобора). Ипак, постоје крајности од скоро потпуне ликвидације Јевреја до националних мањина које готово да нису имале људских жртава пре мобилизације за Сремски фронт (Мађари, Словаци, Румуни, Хрвати…)
Музеј жртава геноцида у Београду
Владимир Р Ђурић „Географски распоред новоколонизованог становништва у Војводини“. Гласник етнографског института САН кр II-III (1953-1954)
Дефинитивни резултати пописа становништва од 31 марта 1931 године. Књига II. Присутно становништво по вероисповести