На интернету се појавила вест како је хрватска председница, на згражавање родитеља, деци дубровачког вртића чоколадице произведене у Србији. (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=12&dd=07&nav_category=167&nav_id=1207489)
Овде нећемо писати о хрватској пропаганди, како, на пример, вест о покушају линча српских стрелаца прати шаховница са сјајним небодером у позадини. Нећемо ни о уделу хрватског капитала у кондиторској индустрији у Србији. Ни о случајности да су чоколадице баш из Суботице.
На ово згражавање слаткишом произведеним у Србији само ћемо изнети основне чињенице о спољној трговини.
Хрватска има скоро два пута већи извоз чоколада и производа на бази какаа од Србије: у 2015 години вредност извоза из Хрватске износила је 89,7 милиона евра, а из Србије (не улазећи у власништво кондитора) 45,2 милиона евра. Хрватска је у првој половини 2016. године повећала извоз чоколада за 24,2%, док је Србија за 9 месеци повећала за 8,8%, значи, скоро три пута мањом стопом.
Србија хрватским произвођачима чоколаде представља друго најзначајније тржиште, након БиХ, са уделом од 21,2% у 2015. години. До 2015. године била је на трећем месту, иза Словеније, али је у 2016. години раст извоза у Србију (+22,5%) већи од стопе у Словенију (+16,2%).
Хрватска увози чоколаде и сличне производе из Србије, али у вредности 9,4 пута мањој од свог извоза – скромних 2 милиона евра у 2015. години. Увоз је у првој половини 2016. године повећала за 0,7% (у односу на раст извоза за 22,5%). Овај скромни раст увоза постоји упркос чињеници да су Хрвати постали власници значајног дела српске кондиторске индустрије, и упркос чињеници да водећи трговински ланац из Хрватске поседује преко једне трећине српског тржишта малопродаје, па је у могућности и да пласира чоколадице из Србије у супротном правцу.
И тако, не бих да закључујем, чоколаде су слатке и укусне где год да су произведене, али људи баш знају да се разликују у погледу предрасуда, мржње и сличних појава.
Било би интересантно паралелно представити и податке о учешћу привредних субјеката из Србије на простору Хрватске у њиховој кондиторској индустрији, малопродајним услугама или било ком другом сегменту привреде. Или можда о положају Срба и њиховим правима на имовину и услове на живот у истој.
Ситуација са поменутим чоколадицама је зицер за дневну штампу и медије са дводневним роком трајања и као таква је занемарљива за доношење било каквих закључака.