Broj penzionera i dalje u lakom padu

Садашњи број новорођених у Србији без КиМ (65.657) упоредив је са бројем рођених на територији Београдског пашалука 1875. године (63.076), на годину пред почетак Српско-турског рата, када је повећаном смртношћу у рату требало повећати и територију Србије и ослободити из турског ропства колико се тада могло, то јест, колико су велике силе то дозволиле. На основу повећане смртности у 1876. години (са 43.111 на 66.316) у том рату је  страдало око 25.000 лица, а Србија је ширењем на југ (не рачунајући ефекат наталитета) повећала број становника за 320 хиљада (са 1.385 на 1705 хиљада). Поменутих 63.076 новорођенчади из 1875, повећано је на 67.150 у 1879 години, и он је био већи од  100 хиљада, на тој територији све до 1955 године, од када је у паду и ускоро ћемо број рођених поредити са архивским документима из 17. или 18. века.

Али, овде се не бавимо тужном причом о ниском наталитету, већ о паду броја пензионера, који ће се у годинама пред нама стабилно смањивати јер улазимо у период када је кренуо, након послератног „бејби бума“ да се смањује број рођених којима сада долази време за старосну пензију.

Највећи број рођених у Србији без КиМ био је у 1952. години, укупно 161.306, у чему 120.796 у Централној Србији и 40.510 у Војводини. То значи да ће, при старосном услову од 65 година, највећи број лица стећи услов за старосну пензију у 2017 години, и да од те године можемо да очекујемо да ће доћи до константног смањивања прилива пензионера, што ће утицати и на смањивање њиховог укупног броја. Већ у 1953. Години рођено је 151.672 лица, што је за 9.634 мање него у претходној години, па се у 2018 години може очекивати мање кандидата за пензионерске чекове за пар хиљада. У 1954 години рођено је 152.569 лица, али је већ 1955 смањен број на 140.396, а у 1956. години на 132.078. Значи, за само четири године пад броја тада рођених, а сада пред пензијом, за 18,1%.

До 2015. године, укупан број пензионера имао је успорену динамику пораста, док ће ово бити друга година у којој ће се он смањити. У 2012. години (од јануара, не од краја 2011. године) број пензионера повећан је за 20.493 у 2013. години за 14.706, а у 2014. за  16.513. Рекордан број исплаћених пензионерских чекова био је у фебруару 2015г (1.742.071).

У 2015. години број пензионера смањен је за 3.220, а у јулу 2016. године број пензионера (1.727.629) мањи је за 8.313 у односу на крај 2015. године, и упоредив је са бројем у фебруару 2014. године.

На основу броја рођених након 1952. године, можемо са сигурношћу очекивати да ће доћи до убрзања у паду броја пензионера.