Etničko čišćenje Srba u Federaciji BiH: rezultati popisa

Док приводим крају вишемесечно истраживање страдања Срба, Јевреја и Рома у НДХ свакојаке ми мисли падају на памет. Док пролазим кроз спискове страдалих Хрвата у Далмацији, стално ми пролази кроз главу мисао како су Срби Хрватима у два светска рата требали да би их оружјем одбранили од Италијана. Након Првог светског рата, где су се Хрвати борили на супротној страни, да се српска војска зауставила у Војводини и у БиХ, Хрватска би била раскомадана између Италијана, Аустријанаца и Мађара. У Другом светском рату, након усташких клања по Хрватској и БиХ, опет су Срби, већином у партизанима, требали да доврше садашњу територију Хрватске отимањем Истре Италији. А затим су пре 21 годину у домобранитељском рату Хрвати протерали укупно 800 хиљада Срба са њихових етничких простора у Хрватској и у БиХ. Пописни резултати из 2013. године показују да је скоро 90% Срба напустило територију садашње Федерације БиХ.

Према непотпуним подацима Музеја жртава геноцида у Београду, на територији садашње Федерације БиХ је идентификовано 104 хиљада страдалих у Другом светском рату, у томе 70 хиљада Срба, 18 хиљада Бошњака и 5 хиљада Хрвата (више је побијено у ДСР него што данас има Срба! – и то највише старих који желе да умру где су рођени). У таквој несразмери у проливеној крви стварано је „Братство и јединство“ у коме сам и ја као дете васпитан. Колико је велико ово братство велико могао сам да осетим у Сплиту у војсци у својој 19. години. А онда се догодила трагедија грађанског рата где су домобранитељи завршили посао који су усташе започеле: очистили су огромну територију у Хрватској и у БиХ од Срба који су ту вековима живели.

У прилогу је табела са бројем страдалих Срба по општинама у Федерацији БиХ у Другом светском рату и промена броја Срба по општинама. Изгледа као иронија да је у једној општини, Груде, повећан број Срба, са 9 на 10.

И тако, што није побијено у ДСР, протерано је 1995. године. То посебно важи за Унско-Сански Кантон и за Кантон 10.