Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
У периоду јануар-април светски робни извоз изражен у америчким доларима смањен је за 6,1%, у односу на исти период 2015 године, док је у односу на исти период 2008 године смањен за 4%. Од 67 земаља за које су нам доступни подаци, 15 земаља је имало пораст извоза, у односу на 2015г, док је осталих 52 имало смањење доларске вредности извоза. Србија је са повећањем вредности за 11,8% била на првом месту у свету!
Иза Србије били су Чешка (+7,2%), Вијетнам (+7%), Костарика (+6,1%), па Румунија, Словенија и Хрватска. Узевши у обзир велику разлику у стопи раста Србије у односу на Чешку, врло је вероватно да ће Србија задржати прво место до краја године.
У односу на исти период 2008г, 29 земаља је имало већу вредност извоза, док је Србија се повећањем за 36,1% била на петом месту, иза Вијетнама, Кине, Парагваја и Гватемале, што значи да је и у овом рангирању била прва макар у Европи.
Светски робни извоз смањен је за 7,2% у односу на 2015г, а за 8,9% у односу на 2008г. 14 земаља је повећало извоз у односу на 2015г, док је Србија на 15 месту јер је имала исту вредност као и у 2015г.
У односу на 2008г само је 13 земаља повећало вредност увоза, највише међу њима Вијетнам, Швајцарска, Хонг Конг Кина и Кина. Србија се са падом извоза за 22,7% налази у доњем делу листи и 20 земаља је имало већи релативни пад укупног увоза.
Главни узрок пада светске трговине, у односу на 2008г, је дезинтеграција у Европској Унији. Земље чланице уније су смањиле извоз у друге земље ЕУ за 21,5%, док је пад извоза ван ЕУ износио 5,2%. Када се искључи трговина између чланица ЕУ светски извоз је повећан за 3,5%, а увоз је смањен за 4%. У односу на 2015г међусобна трговина чланица ЕУ је повећана, што се повољно одразило и на раст индустријске производње у овој интеграцији.
