Posetite Republiku Srpsku i podržite njen razvoj!

Податак да су грађани БиХ у Србији потрошили у 2015. години 140 милиона евра, а да су грађани Србије у БиХ потрошили само 15 милиона евра мотивисао ме је, уз један приватно – стручни разлог, да са породицом одем до Бања Луке на три дана (два ноћења).

Уколико би грађани Србије потрошили 92 милиона евра више на путовања у Републику Српску, још увек би Србија имала велики суфицит у туризму са БиХ (140-107=33 милиона евра), а таква потрошња би повећала БДП Републике Српске за 2%! (92 према 4.613 милиона у 2015г). Ово је лако остварив циљ само уколико би се део дечјих екскурзија усмерио ка Републици Српској, као и уколико би се део родитеља уместо одласка на море одлучио на одлазак уз неку реку у РС  (Требишњицу, Врбас, Дрину…) или базене, бање… Ја маштам о одласку на летовање у Требиње, где бих за 10 дана у вечерњим шетњама упознао све његове становнике. Али, одушевљење деце смештајем у мотелу Ортодокс поред Врбаса недалеко од Бања Луке, ипак ће ме, пре Требиња, поново довести у овај прелепи српски град.

Мотел Ортодокс  (http://motel-orthodox.com/) сам изабрао водећи се искуством нашег познатог економисте који приликом обилазака великих светских метропола бира смештај у селима на 20-ак километара од градова где цена буде неколико пута нижа него у граду. Тако сам и ја прво снимио цене у граду (http://www.banjaluka-tourism.com/) и схватио да ми је смештај 7 километра од центра знатно јевтинији. Знао сам да има дечије игралиште тик уз Врбас, али нисам знао колико је особље мотела љубазно и пријатно, нити колико ће се деца осетити раздрагано, без жеље да ме испрате у мојим плановима да више обилазимо Бања Луку, и да осим манастира Крупа још где одемо.

О Бања Луци ваља испратити презентације које о њој на интернету постоје. Овде пишем само о личним утисцима. Најлепши утисак су ми оставиле Бањалучанке. Сину сам причао како су оне биле познате као најлепше девојке у Југославији, а ћерки сам показивао сваку, указујући јој колико се труди да у нечему буде различита у свом изгледу у односу на друге девојке (ћерка ме је стишавала да није пристојно да гласно коментаришем). Ово због тога што ми је још из средњошколских дана основни утисак Београђанки био, а и сада је, да се труде да се упакују у један од неколико калупа у погледу фризуре и гардеробе (па ја на ћерку апелујем да се мало избаци из тих калупа). Ово пишем зато што би много нежења из Србије могло да пође пут Бања Луке и да се тамо ожени и формира породицу. Лепо је то што сељаци из Западне Србије доводе Албанке за снајке, и требало би да их доводе што више, али миграција младожења за Бања Луку би много користила Републици Српској, много више од потрошеног новца на туристичка путовања.

О Бањалучанима нећу много, сем да су, као и већина Срба, простодушни, непосредни, добри домаћини и предузимљиви. Предузимљивост је овде посебно важна карактеристика, јер им реформе, без којих се не може, нису убиле приватан сектор. Напротив, већ у Бијељињи, чим се уђе у Српску, примети се живост много већа него у Србији, у којој се она превише дуго систематски убија.

И овде ми се рађају многе мисли и идеје о народном јединству, о поштовању и идентитету, али то ћу оставити за неки други текст. Ипак, као Мирослав од Мораву, морам да се вратим на тугу за југом и истоком, и мислима како је претворити у срећу и наду.

Као и приликом обиласка Старог Влаха, где сам РС „начео“ у Вишеграду, прилажем трошковник:

Гориво 1,63КМ по литру 95-ице, укупно 80КМ;

Смештај са доручком 2*100КМ у мотелу Ортодокс, укупно 200КМ;

Вечера „Код Мује“ (најбољи ћевапи на Балкану) 30КМ;

Остали трошкови око 50КМ (у томе најбољи бурек у Добоју за пар КМ, сладолед на точење испред Боске за 1КМ).

Укупно 360КМ, што је 184 евра или 22.700 динара по курсу од 17.6.2016г.

Сто хиљада породица, што је 5% од укупног броја, по два ноћења даје 18.400.000 евра. Исти број породица са по 10 ноћења даје 92 милиона евра, што је баш колико је написано на почетку текста (и без ђачких екскурзија), а што није била намера трошковника, већ да укаже да се са релативно мало новца може стећи огромно духовно и душевно богатство.

Укупан број регистрованих ноћења у Републици Српској износио је у 2015г 686.944, у томе страних туриста 320.183, а из Србије 100.400. Четири милиона додатних ноћења из Србије представљао би огроман раст укупног броја свих поменутих података. Или са мање ноћења, али са већом дневном потрошњом од моје.

Уз пут до Бања Луке и назад, у два правца, може се застати и у : Бијељини, Брчку, Модричи, Дервенти, Прњавору, Лакташима, Челинцу, Теслићу и Добоју.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *