EVROPSKI STANDARD-MIT ILI STVARNOST

Dostizanje evropskog životnog standarda je bez sumnje san svakog gradjanina Srbije, to često poručuju nosioci ekonomske i političke vlasti u Srbiji poslednjeh nekoliko decenija. U, sada već davno, datom novogodišnjem intervjuu jednim dnevnim novinama tadašnji predsednik Srbije je rekao da je cilj da Srbija bude razvijena evropska zemlja sa platom od tadašnjih 5 hiljada nemačkih maraka. Intervju je s kraja decembra 1988. godine. Samo posle nekoliko godina pod vlašću istog predsednika plata u Srbiji je bila hiljadu puta manja a cene stotinama hiljada i miliona procenata rasta na godišnjem nivou (1993). Posle 2000. godine su neke druge političke garniture bile još smelije u nastupima i tvrdnjama. Nije teško zaključiti da je to samo politička floskula u cilju dobijanja vlasti.

Da li je evropski standard sa stanovišta kupovne moći i troškova života dostižan je veoma diskutabilno i podeljeno pitanje. Srbija je dalje siromašila, rasle su ekonomske nejednakosti nezaposlenost i beda. Beograd je prema relevatnim pokazateljima glavni grad sa veoma niskim pokazateljima životonog standarda.

Value	Nominalni iznos  zarade	Pozicija u svetu	Svetski rang	Evropski rang	Rang u Srednoj i  Istoč. Evropi
Mesečni prosek primanja (Neto posle poreza)	43,472.82 Дин	Vrlo niska	462th/531	182th/195	45th/49

Izvor: Cost of Living Analysis, numbeo.com

U bazi podataka o troškovima života na svetskom nivou nalazi se 531 grad. Beograd se prema visini prihoda za potrošnju nalazi vrlo nisko. U ukupnom broju zauzima 462.mesto. U Evropskom rangu od 195 gradova zauzima 182. mesto, dok od analiziranih gradova Srednje i Istočne Evrope je 45. od 49 gradova.

Naredna tabela pokazuje položaj 15 analiziranih glavnih gradova u Evropi u ondosu na Beograd prema visini zarade za potrošnju (prosečne) i visini lokalne kupovne moći.

Razlika kupovne moći analizarnih gradova u odnosu na Beograd dobijena je korigovanjem primanja (nominalnih zarada u tim gradovina) sa korektivnim faktorom troškova života, odnosno koliko su troškovi života u tim gradovima veći ili manji u odnosu na Beograd.

Berlin: razlika zarade u Berlinu u odnosu na Beograda je 453% ali su troškovi života veći za 97,5% tako da je razlika kupovne moći od 180%. Kupovna moć u Berlinu je 180% veća nego u Beogradu mada su zarade 5,5 puta više.  Isti algoritam je upotrebljen i za druge gradova.  Svi analizirani evropski gradovi imaju značajno veću kupovnu moć od Beograda. Najbliži Beogradu su Budimpešta, Sofija i Bukurešt gde su troškovi života neznanto viši nego u Beogradu, ali su i zarade od 33-56% više nego u Beogradu.

Izvor:Isto,

Najveća razlika u odnosu na Beograd je kod Berna, Londona i Pariza gde su zarade 7-12 puta više nego u Beogradu ali su kupovne moći značajno niže nego razlika u zaradama i iznose 127% u Parizu, 282% u Bernu i 101% u Londonu. Troškovi života  u ovim zemljma su 3-4 puta više nego u Beogradu. Izračunavanje  ’’Indeksa kupovne moći’’ takodje govori da se Beograd nalazi veoma nisko na lestvici analiziranih gradova u Evropi (indeks  obuhvata sve segmente potrošnje odabranih dobara i usluga).

Kako stići evropski životni standarda? Veoma teško, ispravnije će reći nemoguće. Prvo i osnovno treba stići razliku kupovne moći i to najslabije plasiranih gradova Evropske Unije (Sofije, Budimpešte i Bukurešta). Potrebno je da rast zarada u Srbiji bude značajno veći nego u ovim zemljama ili da cene značajnije padaju što je već u domenu utopije. Ograničenje leži i u činjenici da sa rastom zarara rastu i troškovi života (direktna relacija) tako da bi ta činjenica dodatno usporila rast. To se vidi i po analizrianim gradovima. Srbiji treba rast BDP preko 5% godišnje da bi došlo do korekcije zarada jer rast ispod ovog nivoa doprinosi pre svega preraspodeli viška vrednosti izmedju rada i kapitala u korist kapitala, na jednoj strani, zatim porast fiskalne potrošnje nije moguć sa aktupenom kretanjima u BDP jer se 3% ostvarenog BDP odliva za plaćanje kamata na javni dug. Takodje i fiskalna konsolidacija i smanjenje učešća deficita u BDP govori o smanjenju novog zaduživanja u cilju servisiranja starih dugova. Naravno pod uslovoma da zarade u ovim gradovima i država,a duže stagniraju ili pak rastu značajno manje nego u Srbiji. Takodje to je teško ostvarivo na kratki rok.