Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Музеј жртава геноцида у Београду поседује непотпуне податке о броју страдалих у Другом светском рату, али и овакви подацима могу да послуже у сврху статистичке обраде историје која се стварно догодила, а не оне коју смо учили, и коју сада деца уче у школама.
У Другом светском рату извршен је геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у усташкој Независној држави Хрватској. Статистички посматрано геноцид је био најефикаснији у уништавању ромске популације, затим јеврејске, док су Срби пружили отпор, па имамо општина где су усташе побиле и више од половине Срба, али и оне у којима није страдало више од једног процента (где су били четници).
На основу пописа из 1931. године, у Краљевини Југославији живело је 68.405 Јевреја. Музеј жртава геноцида има пописано 52.511 Јевреја који су страдали у Другом светском рату. Изнећемо податке о свим погинулим Јеврејима (и Ромима, Србима…) када извршимо статистичку обраду података кроз неколико месеци, а у 2016. години.
Роми нису пописани у 1931. години, јер је попис извршен по верској а не по националној основи. Подаци из 1948. године могу нам послужити да сазнамо размере геноцида.
У Хрватској је 1948. године живело 405 Цигана, а у рату је страдало 8.422 Рома. То упућује на могућност (уколико су сви пописани Роми 1948. године остали на истој територији) да је преко 95% од укупног броја Рома у Хрватској који су живели 1941. године ликвидирано у НДХ! Ово је вероватно већи проценат „успешности“ у односу на ликвидацију Јевреја, али то ћемо сазнати статистичком обрадом. Што није побијено Срба од усташа, то су домобранитељи протерали 54 година касније, па се и пад броја Срба у Хрватској релативно приближио овом проценту.
У БиХ је 1948. године живело 442 Цигана, а у рату је страдало 1.016 Рома, те је проценат ликвидираних знатно мањи, око 70%.
На подручју „Уже Србије“ пописане су 222 жртве ромске националности, док је број пописаних Цигана износио 1948 године 33.366, те је проценат страдалих Рома испод 0,66%, што је мање и од релативног страдања Срба у Србији.
У Словенији и Македонији није евидентирана ни једна жртва ромске националности, што не значи да их није било, већ упућује на непотпуност списка жртава у Другом светском рату.
Број Рома у Хрватској износио је 1.257 у 1971. години и повећан је на 16.975 у 2011. години.
У Србији је 2011. године Рома било 147.604, што је 8,7 пута више него у Хрватској, а релативно пет пута више (2,05% у Србији и 0,4% у Хрватској). Број Рома је знатно већи, али се изјашњавају, вероватно зато што се тако и осећају, као Срби.
И пошто сам, по бабине линије, из села где Роми чине велики део становништва, али се најчешће изјашњавају као Срби, Румуни, Власи, пре него Роми, јако ми смета европска реторика о правима угрожених група становништва, са акцентом на Роме. Јагодина је можда јединствен град у свету (можда и није, уколико постоји такав случај у Скопљу, Лесковцу…) јер је имала две циганске мале у центру града. Разликовале су се по вероисповести, биле су у сукобима и нису се међусобно узимали. Ђурђевдан сам у младости запамтио по слављу Цигана у центру града и сви смо волели да изађемо те вечери…
Али, што шта још ми смета, па немам другог избора него да запевам измењену Џонијеву песму са речима из наслова.
П.С. Не бејах лењ да проверим: у Јагодини је 1931 године било 24 Јевреја, а у Другом светском рату је страдало 12. Спашено је 12 Јевреја захваљујући, између осталих, и мом пок. деди. Четници су скривали Јевреје, а партизане су штитили, док нису отишли у Црну Гору.