Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
За разлику од новина и журнала, где је пад извоза у еврима износио 22%, у 2014. у односу на 2008. годину, са додатним падом у 2015. години, књиге и брошуре су имале незнатан пораст вредности извоза од 1,3%, у истом периоду, уз даљи пораст вредности у 2015. години. Књигама се ипак постиже дуготрајнији жељени ефекат у односу на дневно заглупљивање читалаца. Стога је и вредност овог тржишта много већа: извоз је износио 12,7 милијарди евра, док су новине и часописи вредели 3,7 милијарди евра. И док је код дневне штампе и магазина Немачка на првом месту, испред САД и УК, код књига је ситуација мало измењена: Уједињено Краљевство књига и магије је на првом месту, следи га САД, а Немачка је испред Кине на трећем месту.
На овом тржишном сегменту Србија је била на релативно високом 43. месту у 2014г, са извозом вредним 23,3 милиона евра, али је пад на 13,2 милиона евра повукао пласман Србије двадесетак места на ниже у 2015г. И док је у 2014г, од земаља у окружењу, само Мађарска имала већу вредност извоза од Србије, у 2015г су испред ње били и: Румунија (25), Бугарска (15,5) и БиХ (14,5), док се Хрватска налази раме уз раме са Србијом (11,1 милиона евра).
Штампари из Србије су у 2015г највише новца зарадили продајом књига у Словенији (2,5 милиона евра), Румунији (1,9), Црној Гори (1,6), и БиХ (1,6).
До 2010г Србија је имала дефицит у робној размени књигама, али је сада у суфициту јер се, срећом по девизни биланс, све мање чита. Највише је парица потрошено на куповину књига из Уједињеног Краљевства (3 милиона евра), Хрватске (1,3), Италије (1,1) и Кине (1).
У овој културној размени са Хрватском постојао је скоро идентитет у 2011г: извоз из Србије у Хрватску био је 1.132 хиљаде евра, а увоз 1.198 хиљада евра. Али је у 2015г извоз смањен на 345 хиљада евра, а увоз је повећан на 1.269 хиљада евра. Како да протумачимо ову промену, не знамо, али о књигама, као и о покојницима, увек треба говорити све најлепше.
