Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Standardni okvir za analizu pravaca trgovine i još preciznije, potencijala trgovinskih tokova, uključuje primenu modela gravitacije . Uprkos brojnim teorijskim kontraverzama, gravitacioni model se pokazao kao veoma primenjiv instrument za objašnjenje i predviđanje bilateralne trgovine. Često je bio korišćen za testiranje efikasnosti trgovinskih sporazuma i organizacija kao što je NAFTA ili STO.
Gravitacioni model se zasniva na ekonomskim veličinama (najčešće GDP) i geografskoj razdaljini između ekonomskih centara dve zemlje. Prema principu gravitacionog približavanja, bilateralna trgovina između dva regiona ili zemlje je direktno proporcionalna njihovom bruto domaćem proizvodu i obrnuto proporcionalna razdaljini između njih. Pored navedenih, model često uključuje varijable kao što su nivo cena, zajednički jezik, carine, kolonijalna istorija (ako je zemlja 1 ikada kolonizovala zemlju 2) i drugo.
Gravitacioni model srpskog izvoza je radjen na primeru zemalja u neposrednom okruženju Srbije i na bazi podataka iz 2010 godine[1].
Rumunija
Potencijalni izvoz Srbije u Rumuniju je primenom gravitacionog modela oko 1.2 milijarde dolara ili 2 puta više nego što je sada trenutno.
Bugarska
Potencijalni izvoz Srbije u Bugarsku je moguć do nivoa od 1.1 milijardi dolara
Hrvatska
Potencijalni izvoz Srbije u Hrvatsku bi bio oko 1.1 milijarde dolara godišnje
Bosna i Hercegovina
Izvoz u BiH je već prevazišao ekonomske potencijale definisane gravitacionim modelom.
Crna Gora
Srbija je prema gravitacionom modelu izvoza značajno iznad potencijala izvoza u Crnu Goru
Makedonija
Srbija nije iskoristila sve potencijale izvoza u Makedoniju imajući u vidu pretpostavke gravitacionog modela, obzirom da je potencijal izvoza oko 460 miliona dolara
Slovenija
Obzirom na potencijale izvoza u Sloveniju Srbija izvozi tek nešto preko 50%, potencijal izvoza je nešto preko 800 miliona dolara.
Rusija
Obzirom na potencijale Rusije, kao i mogućnosti definisane specijalnim statusom Srbije u trgovini sa Rusijom potencijal izvoza bi bio oko 1 milijarde dolara godišnje, što je dva puta više od postojećeg obima saradnje.
[1] Deo medjunarodnog projekta finansiranog od strane EU ’’Analiza konkurentnosti srpskog i rumunskog Banata i mogućnosti saradnje privreda dva Banata, ADM Konsalting i RPK Pančevo, novembar 2011