Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Разумнији и искуснији људи кажу да што је једној особи отров, другој може да буде лек и обратно. Србији се, од платно-билансне кризе 1981 године, стално приписују неки лекови од којих би требало да јој буде боље, али она је у све горем стању. И са Копаоника су неке мудре главе поручиле како су учињене тешке мере, а да након избора требају да се примене много теже. И то ме плаши јер, мислим се, њима „копаоничанима, српским давосашима (Копаоник је низак какве су они величине, али, на жалост, без позивница за прави Давос) је све боље, а народу је све горе, па мислим да су им мере које прижељкују лековите, а по народ су смртоносне. „Не липчи магарче до зелене траве“ рекла би народна, а ја се баш удаљих од теме.
У долинама и сливовима Велике и Јужне Мораве живе Срби који су под утицајем мешања са Власима стекли завидно искуство у бављењу отровима и лековима. И доста њих је прикупљање лековитог биља претворило у озбиљан посао, ангажујући и оближње становништво. Дошле су и стране компаније у Војводину које уче домаће становништво гајењу лековитог биља на великим површинама и, логично, у великим количинама.
Из података о извозу лековитог биља не могу се раздвојити локални предузетници од страних фармацеутских компанија.
Подаци о стању у извозу лековитог биља ме нису орасположили. Напротив.
Извоз лековитог биља из Србије повећан је за 51,5%, од 2008 до 2014г, са 3,6 на 5,5 милиона евра, али је светски извоз лековитог биља повећан за 116,7%, те је Србија смањила свој удео у укупном светском извозу, а који је повећан са 1,2 милијарде евра у 2008 на 2,7 милијарди евра у 2014г.
Главни извозници су у 2014г били: Кина (952 милиона евра), Канада (183), Индија (280), САД (126) и Немачка (122). Србија је била тек на 47 месту, и од суседних земаља већу вредност извоза имали су: Бугарска (23,3 милиона евра), Албанија (14,7), Хрватска (9,9) и Мађарска (7,4), а мању вредност имали су: Румунија (3), БиХ (2,8), Македонија (1,1) и Црна Гора (236 хиљада евра).
Судећи по подацима за Румунију, од које сам интуитивно очекивао најбоље резултате, изгледа да је модернизација ове земље силним реформама удаљила сеоско становништво од овог додатног извора зараде, док су друге земље, попут Мађарске ушле у овај магијски посао.
Лековито биље из Србије се највише извози у Немачку, БиХ, Црну Гору, Швајцарску и Шпанију. У 2015г постигнута је рекордна количина извоза, повећана је са 1.755 на 1.935 тона, али је смањена јединична цена извоза са 3.118 на 2.763 евра по тони.
И тако, не стојимо баш најбоље код травки побрљавки, ни код лековитих ни отровних. Али те не значи да у наредним годинама неће да се деси позитивно чудо, те да се вратимо на стари пут славе, све са Румунијом.
