Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Од 5.018 производа шестоцифрене царинске класификације Србија има регистрован извоз у већој вредности од милион евра код 870 производа што је 17,3% од укупног могућег броја производа. У светској трговини регистровано је 6.049 производа шестоцифрене царинске класификације, али је извоз регистрован код 5.643 производа, те Србија са 3.847 производа, где је извоз већи од хиљаду евра, учествује у овој делатности у 68,2% могућих производа.
Током 2016 године циљ нам је да поклонимо пажњу делу од 870 производа код којих извоз вреди више од милиона евра, крајње субјективном селекцијом, по принципу „ово је супер, ово ми се не свиђа“, па у тој емотивној селекцији први пут смо се нашли у проблему код свежих јаја у љусци и живине. Оно старо питање гласи: „шта је старије, кокошка или јаје?“, и да нас филозофија и наука о пореклу и постанку не би блокирали у раду, одлучили смо се да прво објавимо податке о јајима. Зашто? Па јаја су садржана само у једној царинској категорији, а живина у неколико, те је лакше написати пар јуначких о јајима.
Извоз свежих јаја у љусци повећан је са 699 хиљада евра у 2012г на 1.796 хиљада евра у 2015г. За три године извоз је повећан 2,6 пута, и ако се не појаве проблеми у транспорту и њиховом одржавању у исправном стању извоз јаја може да расте у вис до вредности, коју морамо да проверимо у бази података СТО, од 2 милијарде евра.
Највећу вредност извоза свежих јаја у љусци имају: Холандија (560,5 милиона евра), Турска (261), Пољска (179,5), Немачка (142,4), САД (136,4) и Малезија (106,6 милиона евра). Ових 6 земаља учествује са 72% у укупном извозу јаја, па иако су кокошке расуте по целом свету, јаја су сконцентрисана у релативно малом броју локација.
Србија је на овој листи јаја.., пардон, извозника свежих јаја у љусци била на 37 месту у 2014г, без да је битно променила свој ранг у 2015г. Од суседних земаља боље су рангирани Бугарска на 21 месту, Румунија на 27 и БиХ на 39 месту. Њихов извоз јаја вредео је 8,6, 6 и 2,4 милиона евра у 2014г, респективно. Мађарска је била тик иза Србије са само 12 хиљада евра мањом вредношћу извоза јаја од Србије, док је Хрватска била на 49 месту са 521 хиљада евра у 2014г, мада је у 2012 години њен извоз јаја вредео 1.040 хиљада евра.
Из Србије је евидентиран извоз јаја у три суседне земље: Црну Гору, БиХ и Македонију БЈР. У прву је у 2015г вредео 807 хиљада евра, у другу 630 а у трећу 360 хиљада евра.
Из БиХ јаја су пласирана у три земље, у 2014г, а у две земље у 2015г јер је извоз ових производа у Хрватску обустављен, те су живинари из БиХ били међу најтеже погођеним произвођачима услед хрватског учлањења у ЕУ. Извоз у Црну Гору вредео је 1.979 хиљада евра, а у Србију 469.
Хрватска је пласирала јаја у четири земље од којих су 3 чланице ЕУ, а четврта је БиХ, па би надлежна министарства у БиХ требало да размисле да ли да примене какве мере реципроцитета у погледу слободне трговине јајима.
Словеначки кокошари, живинари, како год, пласирају јаја у 6 земаља, али су им је главна тржишта Пољска и Хрватска, те ови подаци указују на хијерархију у економској развијености где критеријум може бити и ко коме продаје јаја.
Македонији је Србија једино тржиште за пласман, а Црној Гори је то била БиХ и то само у 2013г.
И тако, након јаја бавићемо се кокошкама, са посебним симпатијама јер је уочена њихова највећа концентрација око Велике Мораве: пута око кога је кућа Србија, подигнута.
