Шпанија је четврти трговински партнер Србије, након Русије, Кине и Словачке, у групи земаља „Пријатељи Србије“. Ове четири земље учествују са 83,5% у укупном извозу, и са 85,3% у укупном увозу из ове групе земаља.
Према нашим подацима извоз у Шпанију повећан је са 40,2 милиона евра у 2008г, на 93,2 милиона у 2014г, док је увоз повећан са 162,3 милиона на 181,7 милиона, у истом периоду.
Шпанија је повећала вредност робног извоза са 189,8 на 239,7 милијарди евра у изабраним годинама (2008 и 2014). У 2014г је највећа вредност извоза била у: Француску (37,6 милијарди), Немачку (24,9), Португалију (18), Италију (17,2), УК (16,5) у САД (10,6 милијарди евра). У ових 6 земаља Шпанија пласира 52% од укупне вредности извоза, што је ограничавајући фактор у опоравку њене економије, у смислу превише велике зависности од земаља у непосредном окружењу. Након САД, а ван ЕУ, по вредности извоза следе Мароко, Турска, Кина, Алжир и Швајцарска. Шпанија је више повећала извоз у Мароко (са 3,7 на 5,8 милијарди евра), него у Португалију (1,2; са 16,8 на 18) или Италију (2; са 15,2 на 17,2), као релативно много значајније трговинске партнере. У Кину је скоро удвостручила извоз у овом шестогодишњем периоду (са 2,2 на 4,1 милијарди евра).
Србија је око 90. места према вредности извоза из Шпаније (152 милиона евра), и у нашем окружењу Шпанија много више извози у Хрватску (235), Мађарску (1.171), Бугарску (1.292), и Румунију (1.567 милиона евра), а мање у Албанију (62), БиХ (60) и Македонију (41,2 милиона евра).
Шпанија је, у складу са мерама штедње, смањила робни увоз са 284,6 на 264 милиона евра, од 2008 до 2014г. У овом смањењу за 20,5 милијарди евра, удео Немачке је 37,7%, јер је из ње увоз смањен за 7,7 милијарди евра (са 39,7 на 31,9 милијарди).
Након Немачке (31,9 милијарди евра), Шпанија највише робе увози из Француске (29), Кине (19,7), Италије (15,5), УК (11), Холандије (10,6) и САД (10,3).
Србија се налази око 85 места према вредности прокњиженог увоза Шпаније (127 милиона), и од земаља у окружењу више извозе у Шпанију: Албанија (136), Бугарска (459 милиона), Румунија (1.170), и Мађарска (1.902), а мање: Хрватска (76), Македонија (58) и БиХ (30 милиона евра).