Božićni oproštaj junaku

Прије појаве Селића као посебног братства, њихов прађед Вука Брацанов био је велики јунак и погинуо је у одбрани морачког манастира 1774г, када га је пљачкао Аљо-бег Ћоровић са својим кабадахијама. Ровчани, предвођени кнезом Милутином Булатовићем, били су се ушанчили изнад Манастира, а потом су послали Вука Брацановића са једном групом да извиде шта се догађа у Манастиру. Одмах је дошло до двобоја у манастирској порти између Вуке и бега Ћоровића. Вука је негдје раније био заплијенио турско одијело и по ношњи се није много разликовао од бега Ћоровића, па је због тога и погинуо. Када се по манастирској порти развио двобој мачевима између Вуке и Аља-бега, један Ровчанин (Иша Радошев Булатовић) имајући намјеру да помогне Вуку Брацанову, опалио је из пушке и грешком погодио Вуку који је остао на мјесту мртав. Ровчани су на јуриш побили и похватали Турке и све их побацали низ Светигору у ријеку Морачу; Аља-бега је тада посјекао Јока Палев Влаховић. Иша Радошев је био посебно ожалошћен што је убио свог најбољег друга, те се одметнуо у шуму и за три године хајдуковања пресријетао је по друмовима турске аге и бегове које је немилосрдно убијао. Најзад му је све то додијало и једне ноћи уочи Божића дошао је код мајке Вуке Брацанова, нудећи јој опроштај или свој живот. Мајка Вукина је узела пушку од Ише и умјесто да пуца у њега изашла је пред кућу учинила шенлук позивајући комшије да дођу њеној кући да заједно са Ишом унесу бадњаке. Пред комшијама је пољубила Ишу, чувеног ровачког јунака, и опростила му смрт Вукину…

Morača, Rovca i Kolašin, Rajko Raosavljević, Stručna knjiga, Beograd 1989