POTENCIJAL GEOTERMALNIH IZVORA U SRBIJI

Minereali otiču u zemlju

Procenjuje se da bi Srbija, koja ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda (temperatura banjskih voda kreće se od 14 do 98 stepeni)) mogla da ima bar 300 banja (ima ih 39 i još pet klimatskih mesta sa zdravim vazduhom – Divčibare, Ivanjica, Rudnik, Zlatibor i Zlatar). Iskorišćenost termomineralnih izvora u Srbiji je tek deset odsto

Piše: Branislav Gulan

Srbija na osnovu studija koje su urađene ima veliki potencijal geotermalnih izvora koji je dosad korišćen uglavnom za grejanje. Međutim, postoje mnogo veći potencijal koji bi mogli da se koriste i za proizvodnju hrane, struje… Skoro je sigurno da bi ozbiljnija ispitivanja dubljih slojeva zemlje pokazala da je prirodno bogatstvo geotermalnim izvorima i mnogo veće nego što se misli.

 

Procenjuje se da bi Srbija, koja prema podacima do kojih sam ja došao, ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda (temperatura banjskih voda kreće se od 14 do 98 stepeni)) mogla da ima bar 300 banja (ima ih 39 i još pet klimatskih mesta sa zdravim vazduhom – Divčibare, Ivanjica, Rudnik, Zlatibor i Zlatar). Iskorišćenost je termomineralnih izvora u Srbiji je tek deset odsto. Ali, osim tog prirodnog potencijala za privlačenje turista, pre svega, onih iz inostranstva, potrebno je ulagati u izgradnju velnes, odnosno sportsko – rekreacionih centara. Srbija sada raspolaže sa 23 rehabilitaciona centra u kojima troškove lečenja bolesnika uglavnom pokriva država.

Neiskorišćeni resurs

Dakle, geotermalna energija jedan je od najvećih ali neiskorišćenih prirodnih resursa Srbije. Potencijal toplih podzemnih voda temperature od 10 do 150 stepeni Celzijusa, jednak je sagorevanju 200.000 tona nafte godišnje! Iako je jedan od navjvećih resursa u Srbiji geotermalna energija, njeni potencijali su neiskorišćeni.

 

Primeri: toplane, koje u sezoni za energente potroše 320 miliona evra mogle bti da prepolove troškove. Veliki projekti pokrenuti su najviše u Vojvodini i Beogradu. Studija koju je Rudarsko – geološki fakultet uradio za potrebe Ministarstva nauke pokazuje da Srbija može da iskoristi više od 2.000 megavata toplotne snage samo od vode čija je temperatura do 20 stepeni. To je oko dve trećine kapaciteta obrenovačkih elektrana. Ušteda u struji i novcu je ogromna. Stručnjaci kažu da nisu potrebna neka značajna ulaganja i da se investicija u grejanju, odnosno hlađenju i korišćenju geotermalnih voda isplati za godinu ili dve.

 

Vojvođanska Vlada je još 2011. godine sa lokalnim samoupravama pokrenula konkretne projekte u Kikindi, Senti, Temerinu… Najvažniji posao je sklopljen sa NIS-om. Zajedničko preduzeće, kako je tada dogovoreno, radiće na korišćenju termalnih voda iz postojećh 78 bušotina! Od stručnjaka (Dejan Milenić, sa Rudarsko – geološkog fakulteta) saznajemo da bi se sa geotermalnim potencijalom u Beogrdu moglo grejati 50.000 stanova!

 

Krajem 2013. godine Vlada Vojvodine razgovarala je sa predstavnicima francuske kompanije ,,Elektric de Strasbour’’ (ES) o eksplaotaciji geotermalnih voda na području Vojvodine. Kako je tada istaknuto u Vojvodini je izrađen geotermalni atlas sa veoma preciznim podacima o više od 70 bušotina. Prema istraživanjima do kraja 2013. godine utvrđeno je da je potencijal geotermalnih voda u Vojvodini pet puta veći od ukupne potrošnje toplotne energije. Najveći broj geotermalnih izvora koristi se za banjski turizam.

Ili noviji podatak, od početka 2013. godine. Šest velikih specijalizovanih firmi iz Nemačke traži partnere u Srbiji za investiranje u geotermalne izvore energije, pod kojom se porazumeva energija koja može da se preuzme iz podzemnih voda, zemljišta i stena. Čelnici kompanije ,,GEOTERMEON’’ istakli su da se ta kompanija bavi geotermalnim projektima više od dve decenije širom sveta i da su došli u Srbiju kao perspektivnu zemlju u toj oblasti. Spremni su i za javno privatno partnerstvo u ovoj oblasti. Reč je o kapitalnim i dugoročnim projektima te bi Srbija u budućnosti mogla da proizvodi struju za većinu sopstvenih potreba iz geotermalnih izvora. I kompanija ,,360 plus konsalt’’ je specijalizovana za dubinska geološka istraživanja i upravljanje projektima, a oni su, takođe zainteresovani za investiranje u Srbiji. Trenutno ispituju srpsko tržište, kakvi su uslovi, zakonodavni okviri, ali su i u potrazi za partnerima. Srbija je tek u povoju u ovoj oblasti, ali bi, zbog centralnog položaja na Balkanu, mogla zajedno sa Nemačkom da nastupa sa projektima u susednim zemljama.

 

Bušotine

Bušotina termalne vode postoji u Jagodini, a gradonačelnik je na početku 214. godine obećao da će tu biti izgrađena banja. Jagodina je sa izgradnjom Akva parka, ZOO vrta, Muzeja voštanih figura, postala turistički grad koji godišnje poseti 400.000 do 500.000 turista, a banja će biti osnov za razvoj zdravstvenog turizma i za znatno povećanje broja gostiju. Stručnjaci „Hidroopreme“ iz Šapca, posle nekoliko meseca bušenja, pronašli su termo mineralnu vodu u Jagodini, temperature 37 stepeni Celzujsovih, na dubini od 400 metara, a vrednost projekta je 21 milion dinara. Geotermalno istraživanje, bušenje u cilju iznalaženja kaptiranja i eksploatacije termalnih podzemnih voda na lokalitetu „Akva parka“ počelo je 28.oktobra 2013. godine, uz dozvolu Ministarstva prirodnih resursa i prostornog planiranja, a projekat je uradio „Hidrogeocentar“ iz Leštana. Već je saopšteno da će voda u „Jagodinskoj banji“ lečiti najmanje sedam bolesti.

 

U 2014. godini u martu je potpisan Sporazum u Vranju o saradnji sa mađarsko-austrijskom kompanijom SWR, o izgradnji postrojenja za zagrevanje plastenika i drugih objekata koji koriste obnovljvie izvore energije. Kompanija koja se bavi korišćenjem geotermalne energije odabrala je Vranjsku Banju zbog geotermalne vode čija je temepratura od 94 do 110 stepeni Celzijusovih. Planiraju da naprave staklenike na oko tri hektara zemljišta koje obezbeđuje grad, a uposliće 240 ljudi. Investicija je vredna oko 100 miliona evra. Poznavaolci priliak kažu a je sve to tačno, ali da je potpisivanje sporazuma bio samo predizborni trik! Do sada posle toga nije ništa urađeno!

 

Na širem području jugozapadne Srbije u minule dve godine istraživana je lekovitost dvadesetak banja i voda. Projekat nosi naziv ,,Lekoviti i čudotvorni izvori’’. Svi ti izvori i danas žive (nalaze se od mokrogorske Bele vode, toplih banja kod Priboja i ariljskog sela Visoka, Savinog izvora u Ovčarsko – kablarskoj klisuri i Savine vode u Hisardžiku, pa do Jovanove vode na Zelenoj gori, Staparske banje, spleta izvora na Kamenoj gori…) Svi ti izvori i danas žive, ljudi ih posećuju bez obzira kakva im je pristupačnost. Oni veruju u lekovitost tih voda, pa ih koriste za oči, kožna, kardiovaskularna, koštana i razna druga obolenja. Najčešće su izvori posvećeni muškim svecima, i to najpre Svetom Savi i Svetom Jovanu Krstitelju. Tu su i verovanja u božansku moć isceljenja na tim izvorima.

 

Poređenje Mađarske i Srbije

U Mađarskoj, recimo, postoji blizu 1.300 termalnih izvora i 197 kvalifikovanih lekovitih voda, a njihova iskorišćenost je 80 –  90 odsto! Za razliku od Mađarske, u našoj državi preduzeće zainteresovano za geotermalnu vodu mora da plati bušotine, odnosno korišćenje geotermalne vode, plaća u energetskom paritetu sa zemnim gasom. Mađari imaju veliko iskustvo u korišćenju geotermalnih voda za zagrevanje staklenika i plastenika, još od 1967. godine. Mađarska država finansirala je bušenje zemljišta i davala poljoprivrednim preduzećima na eksploataciju bušotine, sa minimalnim obavezama prema državi. Zbog toga je danas geotermalna voda kao energent malo jeftinija od zemnog gasa (15 do 20 odsto). U našoj državi preduzeće zainteresovano za geotermalnu vodu mora da plati bušenje zemljišta, a eksploataciju bušotine, odnosno korišćenje geotermalne vode, plaća u energetskom paritetu sa zemnim gasom. Ukoliko je geotermalna voda visoko mineralizovana (preko dva grama u litru) onda mora da se buši nova bušotina da bi se iskorišćena voda vraćala u Zemlju. Geotermalna voda u Mađarskoj plaća se 7,92, a zemni gas 10,2 evra po kvadratnom metru grejne površine.

 

Cena geotermalne vode do je 0,332 evra po kubnom metru. Jedna bušotina je koštala 127.800 evra, dubine do 2.000 metara. Nije racionalno korišćenje geotermalne vode u toplije vreme, jer se nepotrebno gubi toplota, pošto ne može stalno da se zatvara i otvara bušotina… Kada se iskopa bušotina sa nižom temperaturom, onda je potrebno više novca da se uloži u grejnu instalaciju. Poseban problem je visoka mineraliizovanost geotermalnih voda, pri kojoj se vrlo brzo začepi grejna intalacija, zbog taloženja krečnjaka i soli u cevovodu.  Ovo su iskustva blok ,,Rišelovih’’ plastenika  firme ,,Grodan’’ u okolini Senteša u Mađarskoj. Jedan se nalazi 20 kilometara severno, a drugi 22 kilometra istočno od Senteša. U njima se proizvodi povrće i cveće.

 

Nedavno je Vlada Vojvodine saopštila da je nedovoljno eksploatisan geotermalni potencijal, pa se pruža podrška za takve projekte. Od toga se očekuje i razvoj turizma, a energija se može koristiti za grejanje velikih sportskih hala i drugih budžetskih ustanova. Upotrebom geotermalnog potencijala za zagrevanje plastenika i staklenika, ili za zagrevanje objekata na poljoprivrednim gazdinstvima, smanjuje se potrošnja fosilnih goriva i cena grejanja ovih objekata, a takođe podstiče se razvoj povrtarstva i voćarstva u Vojvodini.

Nije topla voda samo za kupanje

Uskoro će se navršiti ravno vek od kako se u Vojvodini koristi termomineralna voda. Naime, prvi izvor termomineralne vode aktiviran je u Temerinu 1907. godine, a od 1915. godine ona se koristi za banjsko lečenje. Tada je Andraš Gris, vlasnik bunara sa lekovitom vodom, čija je temperature dostizala 27 stepeni Celzijusa, u svojoj kući, na glavnoj temerinskoj ulici, otvorio lekovito kupatilo.

Na insistiranje stanovnika ove varoši i okolnih mesta 1983. su počeli radovi na obnavljanju lekovitog kupatila, rekunstruisana je postojeća zgrada i izgrađen aneks, oformljena zdravstvena jedinica u okviru Doma zdravlja za medicinske tretmane u cilju rehabilitacije i lečenje bolesti termomineralnom vodom i kompatibilnim metodama, a izgrađeni su i otvoreni bazeni sa termomineneralnom vodom.

Uostalom, po rečima diplomiranog inženjera mašinstva Slobodana Vidovića, dosadašnja iskustva u korišćenju geotermalnih voda u Vojvodini pokazala su da postoji interesovanje za korišćenje ovog vida energije. On kaže da je na području APV izbušeno 79 hidrotermalnih bušotina, ukupno je izbušeno oko 65.300 metara, prosečna dubina bušenja je 827 metara, dok je najdublja bušotina – 2.520 metara.

Vidović navodi da je najviše bušotina u Bačkoj – 48, u Banatu ih je 18, a najmanje ih ima u Sremu – 13. Optimalna izdašnost bušotina na samoizliv najčešće se kreće u rasponu od 10 do 15 litara u sekundi, a izlazne temperature vode su između 45 i 65 stepeni Celzijusa.

Danas se geotermalna energija koristi u mnogim zemljama, uglavnom u za proizvodnju električne energije iz prirodne vodene pare i za zagrevanje, pojašnjava nam Vidović. Vojvodina nema uslova za dobijanje prirodne vodene pare, ali ima dobre uslove za dobijanje termalnih voda. Sagovornik ističe da su prva sistematska i organizovana istraživanja termomineralnih voda i hidrogeotermalne energije u Vojvodini zapravo započeta tek 1969. No, za relativno kratko vreme registrovani su uslovi pojavljivanja, geotemperaturni režim i fizičko-hemijske karakteristike voda, što je omogućilo primenu termomineralnih voda i hidrogeotermalne energije. Početak proizvodnje termomineralnih voda i geotermalne energije u Vojvodini se vezuje za 1978. godinu

,,Korišćenje termomineralnih lekovitih voda u balneoterapiji i prevenciji oduvek je zauzimalo značajno mesto u razvoju civilizacije, a ništa manje nije atraktivno ni danas. Ipak, korišćenje termomineralnih voda u energetske svrhe novijeg je datuma, a masovnije se koristi od izbijanja prve energetske krize sedamdesetih godina prošlog veka’’, napominje Vidović. Na osnovu svetskih i domaćih iskustava, geotermalne vode Panonskog basena Vojvodine, s obzirom na fizičko-hemijske i geotermalne odlike, mogle bi se koristiti u poljoprivredi za zagrevanje staklenika, u stočarstvu i živinarstvu za zagrevanje farmi, u industriji kao tehnološka topla voda, u balneoterapiji i sportsko-turističkim centrima, za zagrevanje naselja i drugih objekata, za snabdevanje stanovništva sanitarnom vodom, u ribarstvu….

Po njegovim rečima, osnovni cilj korišćenja geotermalnih voda jeste energetsko područje u cilju supstitucije klasičnih vrsta goriva. Ipak, u Vojvodini se ovaj energetski izvor uglavnom koristi u neenergetskom području, odnosno u banjama i sportsko-rekreacionim centrima, te bi se struktura korišćenja morala menjati u korist energetske potrošnje.

Potrošnja geotermalnih voda u Vojvodini u ovom trenutku je mala, moglo bi se reći simbolična. Hidrotermalne bušotine iz kojih se trenutno proizvodi omogućavaju supstituciju oko 7.700 tona mazuta godišnje, a uz optimalno korišćenje istih objekata, godišnja ušteda mazuta mogla bi biti do 13.000 tona, pošto se na postojećim hidrotermalnim sistemima, nažalost, koristi samo deo raspoložive energije, dodaje Vidović.

Selo Adaševci, na petom kilometru južno od Šida, ima sve uslove za razvoj, povoljan položaj u odnosu na važne puteve, prostor od 150 hektara u ovoj katastarskoj opštini,

namenjen za veliku industrijsku zonu, 2000 stanovnika u 600 domaćinstava mahom se bavi poljoprivredom, a pri tom selo leži na termalnim vodama. Bogati resursi ovog kraja, ipak nisu iskorišćeni. Analiza vode dve bušotine u potesu Paljare pokazuje da je minimalna temperatura vode 60 stepeni, a daljim bušenjem postiglo bi se i 100 stepeni Celzijusa. Voda je blago mineralna, mogla bi se flaširati, koristiti za banjski kompleks ili zagrevanje plastenika i kuća.

,,Ako bi se našao ozbiljan investitor Adaševci bi bili dobra destinacija za razvoj turizma i zbog blizine auto-puta, spomen kompleksa Sremski front i drugih atrakcija. Ipak, naše stanovništvo obrađuje 2.500 hektara zemlje, kao i 420 hektara državne zemlje u zakupu i od toga živi’’, rekao je Ilija Mirković, presednik Saveta MZ Adaševci. U prošlogodišnjnoj žetvi pšenice, najbolji rezultat, 47 metričkih centi po katastarskom jutru imao je Dragoslav Mutavdžić, ovdašnji rekorder. Visoke rekordne prinsoe ponovio je I u 2015. godini.

Mesna zajednica se odlučila na veća ulaganja, od oko 11 miliona dinara u infrastrukturu. Mirković kao glavno ističe ranije nasipanje puteva oko sela šljunkom, što je sve traktore i drugu poljoprivrednu mehanizaciju povuklo sa magistralnog puta na obilaznicu. Taj magistralni put, inače, vodi preko Šida na auto-put za Hrvatsku ili preko Morovića i Višnjićeva ka Republici Srpskoj.

,,U 2014. godini izgradili smo pešačko-biciklističku stazu od poslednje kuće u Adaševcima do Šida u ukupnoj dužini od 1900 metara. Asfaltiranje je koštalo 6,7 miliona dinara, a sredstva su išla iz mesnog samodoprinosa, delom iz Opštine Šid i Pokrajine. Do kraja ove godine pored staze postavićemo osvetljenje i zaštitnu ogradu“, rекао je Mirković. U školskom dvorištu postavljeno je igralište sa klackalicama, toboganima, penjalicama i drugim rekvizitima. To je finansirano iz samodoprinosa sa 320.000 dinara. U centru sela ispred Doma kulture asfaltiran je parking prostor, a novim asfaltom presvučen je magistralni put u dužini od 500 metara ispred centra sela.Da centar sela daleko bolje izgleda, uložili smo oko četiri miliona dinara sa svih nivoa finansiranja, uključujući i republički, naveo je Mirković. Izdvajanje za mesni samodoprinos ističe u decembru, ali kako kaže Mirković, seosko rukovodstvo neće vršiti pritisak na sugrađane po tom pitanju:

,,Imaju pola godine pred sobom da se dobro preračunaju, jer naši ljudi su dovoljno razumni i u decembru ćemo znati njihovu definitivnu odluku kada se raspiše referendum za produženje mesnog samodoprinosa,ističe Mirković i podseća da bi prioritet za selo trebalo da bude ulaganje u fekalnu kanalizaciju, jer septičke jame zbog podzemnih voda u Adaševcima ne izdrže dugo. Vovodod je selo predalo na upravljanje i održavanje JKP „Vodovod-Šid”.

Osim sistema koji su u eksploataciji postoje i hidrotermalne bušotine gde su izgrađeni nadzemni hidrotermalni sistemi, ali su trenutno van proizvodnje jer su uglavnom korisnici prestali da preuzimaju termalnu vodu.

Postoji i čitav niz termalnih bušotina koje su perspektivne za korišćenje i u energetskom smislu, ali i za snabdevanje korisnika vodom za piće – ističe Vidović. – Ima i veći broj izbušenih i ispitanih hidrotermalnih bušotina koje nikada nisu bile u proizvodnji, jer nisu imale korisnika. Neke od njih bušene su kao istražne kako bi se utvrdio geotermalni potencijal. U svakom slučaju, mogućnost korišćenja geotermalnih voda iz bušotina veoma su različite, ali ipak treba težiti da se one što je moguće više koriste za energetske potrebe.

 

Antrfile

 

Staklenici i plastenici

 

Nesikorišćena šansa Srbije je da se termalni izvori koriste za zagrevanje staklenika i plastenika prilikom proizvodnje hrane. U odnosu na mogućnosti Srbiaj nema ni približno stakleniak i palsteniak u kojima se proizvodi hrana. Procene su da ih ima na površinama između 10.000 i 15.000 hektara. Međutim, termalna voda za njihovo zagrevanje koristi se na najviše nekoliko hiljada hektara, a pravih podataka o tome nema! Tako se plastenici i staklenici, pored kojih protiče termalna voda zagrevaju sa znatno skupljom energijom. To poskupljuje i proizvodnju, uglavnom povrća, do 30 odsto! Neiskorišćenih izvora tople vode koji bi se mogli koristiti za zagrevanje staklenika i plastenika je u Vojvodini i Mačvi.