П.С. Према пописним подацима у 40 насеља општине Дечане 1961. године живело је 25.552с, у томе 2.947 Срба-Црногораца и 22.443 Албанаца. 1971г укупно је било 31.335с у томе 1.638 СЦГ и 29.478 Албанаца, а 1981г 40.640с, у томе 1.132 СЦГ и 39.179 Албанаца.

У 2012г у Дечанима је било 40.019с, у томе 39.402 Албанаца, 393 Египћана, за 64 се не зна, 60 Бошњака, 43 Ашкалија, 33 Рома, 19 осталих,

3 Срба,

2 не жели да се изјасни и 1 Горанац.

 

Onomastika Dečana i okolnih sela, Alija Džogović, SANU 1985

Дечане

Дечане је градско насеље, 14км удаљено од Пећи, путем према Ђаковици.

Један километар од центра Дечана, на улазу у живописну клисуру, којом тече Дечанска Бистрица, налази се манастир Високи Дечани. Стотинак метара од манастира, у боровој шуми, поред пута којим се иде према Хотелу „Високи Дечани“ налазе се темељи од некадашње цркве, један мермерни саркофаг (сада отворен и празан) и више гробова. По предању овде се налазила некаква црква која је била подигнута пре манастира Високи Дечани. Мештани не знају ко је и када порушио ову цркву. Такође не знају ко је био сахрањен у великом саркофагу поред цркве. Неколико км од манастира, у клисури, налазе се пећине испоснице, које народ овога краја зове Ћелије или Царске испоснице. Налазе се у стрмим стенама и до њих се долази степеницама делимично зиданим и делимично усеченим у литицу. У некима се још и данас познају трагови некадашњих фресака. По предању, у једној испосници боравио је Стефан Дечански, а у другој његова сестра Јелена.

Укупно је у Дечанима 116 кућа, као и 12 самаца (монаси и радници) којима је с-х матерњи језик. Овом броју се може додати и 7к у којима имамо мешовите бракове и у којима се сви чланови домаћинства у међусобној комуникацији служе с-х језиком.

5к Срба у Дечанима су староседеоци. Неки казују да су њихови преци овде живели и пре градње манастира Високи Дечани. Остале српске п досељавале су се, углавном после ДСР. Црногорци су се досељавали после ПСР, углавном око Дечана, а неки и у друга села Метохије, овде крчили шуме и формирали мања насеља, а затим се, после ДСР пресељавали у Дечане. Из разних крајева ЦГ води порекло 75 кућа. 4к су из суседног села Лоћане, а у овом селу били сс…

Аковић, 1к, 1961 из Луге код Иванграда. Аранђеловдан, мс Алесендровдан.

Антић 2к из суседног села Лоћане, 1к 1962, 1к 1969. Кажу да у Лоћанима има још 7к Антића. Св. Никола, мс сНл.

Бајовић 1к, 1959 из Братоножића, нису сачували ПОП. Св. Никола, мс сНл.

Бакић 1к, чувају предање да су пореклом из Лијеве Ријеке и да су им преци пре 300г прешли у Васојевиће, у село Забрђе између Андријевице и Иванграда. 1933 доселили у Битеш код Ђаковцие, а 1946 у Дечане. Аранђеловдан, мс Алесендровдан.

Башановић 2к, предање о пореклу од Балшића После пада Зете Балшићи мењају презиме. Заменили су га презименом Башановић, а затим се из Пипера одселили у Враку, у село Куле код Скадра. У Враки су Бешановићи живели од 1934 а онда се доселили у село Дреновац код Дечана. Одавде су се 1945 преселили у конаке манастира Високи Дечани. Св. Ђурђица.

Благојевић 1к, у сео Штупељ код Клине дос из Пиве 1945, а затим 1958 прешли у Дечане. Њихови племеници и данас живе у Пиви. Св. Пантелија.

Богићевић 2к, 1 1967 из села Добри До код Пећи, 1к 1975 из Гораждевца. Св. Никола, мс сНл.

Божовић 1к, 1945 из Коњуха код Андријевице у Ђаковицу, а 1973 у Дечане. Раније пр Мишковић, па заменили „према парађеду Божу“. Кажу да у селу Коњухе данас живи десетак кућа Мишковића. Божовића има 3к, 1 у Дечанима 1 у Београду и 1 у Ужицу. Аранђеловдан, мс Алесендровдан.

Бојичић 1к, 1925 из Буча код Иванграда у Дашиновац код Пећи, а 1962 прешли у Дечане, Аранђеловдан, мс Алесендровдан.

Брајовић 1к, 1938 из Ђаковице. Чувају ПОП да им се деда доселио из Бјелопавлића у село Будисавце код Пећи и да су касније одавде прешли у Ђаковицу. Јовандан.

Брауновић 1к, 1963 из села Прекобрђа, које се налази код манастира Морача у Црној Гори. Чувају предање да су Морачани и да њихово племе постоји више од 450г. Приповедају: „У Морачу је дошао Оздрија Брауновић. Од овог Оздрије узео је ватру Богић Морачанин. Од Оздрије су Радовићи, Булатовићи, Ракочевићи, Меденице, Поповићи и Влаховићи. Брауновићи нијесу мијењали презиме. Данас Брауновића има у разним мјестима око 20 домова“. Аранђеловдан.

Булатовић 2к, 1к из Роваца из места Мртво Дубоко 1927, у Калавај код Јуника, а одавде је 1961 прешла у Дечане. 1к је 1959 прешла из Мртвог Дубоког у Мојковац, а затим се у Дечана доселила 1964. Лучиндан.

Величковић 1к, у Ђаковицу 1948 из Глоговца код Липљана, а 1953 у Дечане. Кажу да Величковића има у селу логовцу, у Липљану, у Косову Пољу, у Смедереву и Крагујевцу. Василица.

Војиновић 1к, из Мужевине код Истока 1955. Не чувају ПОП, Петковдан, мс Петковица.

Вујошевић 1к, 1920 из Куча у ЦГ. Митровдан.

Вукчевић 1к, из Гољемаде у Љешанској нахији, у ЦГ. Одавде прешли у Улциљ, а после ПСР дошли у село Меја код Ђаковице. У Дечане 1958, Ђурђевица.

Вулић 1к, 1930 из Божиће код Андријевице у село Битеш Шаптеј, а 1945 у Дечане. Њихови племеници и даље живе у селима Божиће и Крајишта ниже Кома. Чувају предање да Вулићи потичу од Немањића и да им је некада презиме било Катанић, па су касније, по некомпретку Вулу, узели презиме Вулић. Св. Аранђео.

Вучелић 1к, после ПСР из Коњухе код Андријевице у Дубраву код Истока, а одавде у Дечане 1962г. Св. Аранђео.

Гојковић 1к, 1912 из Велике код Мурине у ЦГ, у село Истинић код Дечана, на црквено имање. Исте године прешли су у Дечане, на потес Честа. У Велику су се вратили 1914, али су се 1918 поново доселили на имање на пределу Честа. Св. Никола.

Гуришић 1к, у Дечане 1970 из Доњег Затона код Бијелог Поља. Кажу да у Затону има још 6к Гуришића, у суседном селу Црнча 3 и у селу Ивање 2к. Никољдан.

Ђашић 3к, чувају предање да су пореклом из Куча, у ЦГ и да су некада овамо пребегли због крвне освете. Кажу да им је некада пр било Марковић и да су га средином 19в променили у Ђашић, према претку Ђаши. Такође кажу да је Ђашином брату било име Тоша и да су од њега Тошићи у селу Добродоле. Ђашићи се у Дечанима сматрају сс. 1к Ђашића у Крушевцу, одселила 1963. Св. Никола, мс сНл.

Ђокић 2к, 1к дошла 1966 из суседног села Лоћане. Приповедају да су стари Срби и да су њихови преци живели у Лоћанима 250г пре градње манастира Високи Дечани. Кажу да је о њима све записано у књигама у манастиру и да је њихово пр некада било Јовановић. По предању и Даниловићи из Лоћана такође су Јовановићи. По овом предању у врло блиском сродству су Јовановићи, Даниловићи, Ђокићи, Симићи, Ристићи и Мијатовићи. Међу собом се не жене и не удају. У Лоћанима је остала само 1к Ђокића. Остале се одс у Пећ, Приштину, Митровицу и Београд. Св. Никола, мс сНл.

Друга кућа Ђокића доселила се после ПСР у село Љумбарду код Дечана из села Липова код Колашина у ЦГ. Са Ђокићима Србима сс нису у сродству. Св. Лука.

Ђукић 2к, 1 дошла 1972 из Грачанице код Андријевице, Аранђеловдан.

Друга кућа такође је из ЦГ али не знају из којег места. Њихови стари одселили се из ЦГ у село Сочаницу код Дервенте. Ова кућа дошла је из Сочанице 1955г у село Дашиновац код Дечана, а 1967 прешла је у Дечане. Св. Стефан.

Ђурковић 1к, из села Косијери код Цетиња, „из племена Косијери“. Некада им је пр било Микулић, па су га променили и узели пр Ђурковић. Њихов прадеда прешао је из села Косијери у село Даљам код Титограда, а одавде се 1926г ова кућа доселила у Раставицу код Дечана. Из Раставице 1957 у Дечане.

Ђуричковић 2к, из Загарача у ЦГ у Ранић код Дечана 1928г. Потом 1к прешла у Љумбарду а друга остала у Рзнићу. Ова из Рзнића преселила се у Дечане 1955, а она из Љумбарде 1961г. Мала Госпођа.

Живановић 1к, после ПСР из Куршумлије у Ракош код Истока, а одавде у Дечане 1963. Не знају која им је слава (кажу да не славе).

Живковић 1к, пре 300г из асојевића у село Велико Крушево код Клине (у Метохији). У Дечане прешли 1954г. Св. Ранђео, мс сРл.

Зоговић 2к, 1927 из Машнице код Андријевице у Дубраву код Истока, а 1962 у Дечане. Кажу да Зоговића има у Машници, у Љевоши код Пећи, у Пећи и Београду… Још док су били у Куче, један од наших предака био је мали, али по злу чувен. „Наши су били по пушци чувени, а наоко мали. Тог нашег малог прађеда звали су Зого, а то значи пиле, птица, док су једног другог звали Крџа, јер је био мали, закржљао. Од Зога су Зоговићи, а од Крџе су Крџићи у Машници“. Св. Јован.

Изгаревић 1к, у Дечана 1927 из Бјелопавлића, из Купинова код Острога. Кажу да Изгаревића има у Пећи, у Јагоди код Клине, у Иванграду и у селу Купинову. Петковдан, мс Никољдан.

Илић 1к, 1977 из Велимља код Никшића, не знају која им је слава.

Јовановић 3к, 1к из суседног села Лоћана 1966. Кажу да се у Лоћанима сматрају Србима старинцима. Св. Никола, мс сНл.

2к Јовановић су досељеници из ЦГ. Са Јовановићима из Лоћана нису у сродству. 1к је пре ПСР из Бјелопавлића дошла у Пећку Бању. Овде су живели краће време, затим прешли у Ђаковицу, а 1961 у Дечане. Друга кућа 1947 из Даниловграда 1947 у Ђаковицу, а 1959 у Дечане. Петковдан.

Јовичић 1к, после ПСР прешли из Ораховца у Призрен, 1 1966 у Дечане. Св. Никола.

Јоксимовић 2к, предање да је њихов предак, бежећи од крвне освете дошао у Дечане 1891г из села Буча код Берана. Док су били у Бучу слава им је била Св. Ранђео, али су је у Дечанима променили и узели славу својих суседа Ђашића, а то је св. Никола. Мс сНл.

Килибарда 1к 1977 из Велимља код Никшића, не знају која им је слава.

Кнежевић 1к, пре 100г прешли из Будимља код Берана у Драгојевиће код Сјенице, а 1964 у Дечане. Васиљевдан.

Кнежић, пр једног монаха. У манастир Високи Дечани 1967 са Купреса у Босни. Св. Јован.

Кочановић пр једне раднице. У Дечане је дошла 1976 из Пећи, а 1972 доселила се у Пећ из Мурине у ЦГ, не зна славу.

Кркљић 1к, 1961 из Шехића код Кључа, у Босни. Срби, не знају која им је слава.

Крстић 1к, као и презиме једног монаха. У Дечана око 1850 из Горњих Села код Даниловграда. У Дечанима се осећају као Срби сс. Приповедају следеће: „Из ЦГ су побегли од крвне освете. Прво су дошли у манастир и ту радили. После овде поболи копље за живот. Ту су остали. Деда се звао Филип, а отац Димитрије. Шиптари су га звали Цул. Филип је био у турску војску чауш“.

1к Крстића живи у Краљеву а 1к у Прокупљеу. Одселили су се недавно, после деобе браће и формирања засебних д. Св. Петка Параскева.

Крстић пр монаха у манастиру Високи Дечани. Дошао је 1974 из околине Тузле, са Мајевице. Није у сродству са Крстићима сс у Дечанима. Св. Арх.Михаило мс св. Никола.

Лабан 1к, 1933 из Грачанице код Мурине у ЦГ, у село Калавај код Јуника, а 1961 у Дечане. Св. Аранђео.

Мајеровић 1к. Отац двеју девојака доселио се 1944 из Госпића у Дреницу, као железничар. Овде се оженио и формирао породицу. Касније се вратио у Сарајево, док је његова супруга Милева отишла у село Будисавце код Пећи. Ове две девојке су 1975 дошле у Дечане за послом. Аранђеловдан.

Марковић 3к; 2к 1929 из Међуречје код Колашина, у ЦГ, у Дашиновац код Дечана а 1964 у Дечане. Кажу да ових Марковића има у Међуречју, Дашиновцу, Подујеву, Тетову и Титограду. Св. Лука.

Трећа к из Краљева 1970, није у сродству са претходним, Петковдан.

Масловара, презиме једне раднице у манастиру.

Преци њеног мужа, према оскудном предању, из Васојевића у Лику. После мужевљеве смрти она је са децом дошла у Пећ. Доца, која су одрасла, живе у Пећи. Она је прешла у Дечане. Ђурђица.

Милатовић 1к, 1924 из Бјелопавлића у ЦГ у село Брековац код Ђаковице а 1957 у Дечане. Петковдан.

Милосављевић пр радника у манастиру. Дошао 1974 из Штрпца код Урошевца, из кахале коју зову Мавала Дуганђина. Св. Никола, мс сНл.

Милошевић 1к, 1931 из Билеће у Ереч код Ђаковице, а 1958 прешли у Дечане. Преци „прије 4 до 5 пасова“ прешли у Билећу из Лијеве Ријеке. Петковдан.

Мирчић 1к, 1927 из Краља код Андријевице у Ратиш код Дечана, а 1963 у Дечане. Св. Аранђео.

Мојсиловић 1к 1977 из Ранчиће код К.Митровице, св. Аранђео.

Недовић 2к, из Доњег Загарача и старо пр било Ђуричковић. Бежећи од крвне освете прешли у Пријелоге код Бијелог Поља и овде променили презиме и славу. Узели су славу Пријеложана као и ново пр Недовић по Неду, једном од својих предака. Из Пријелога су, опет бежећи од крвне освете, побегли у Подгорицу, а 1936 дошли у село Јасић код Јуника. У Дечане 1960 из Јасића, Аранђеловдан.

Нешић 1к, после ПСР из Берана у Пећ, а 1922 у Дечане. Њихово пр у Берану било је Нешовић, међутим матичар у Дечанима је погрешио и у матичне књиге уписао форму Нешић. Од тада је форма Нешић презиме ове куће, док њихови рођаци, у Берану и Пећи и данас пр Нешовић. Св. Јован, мс св. Сава.

Никчевић 1к. Пре 300г прешли из Звечана код К.Митровице у Братоножиће у ЦГ, али им се овде није свидело, па су се преселили у Пјешивце код Никшића. 1920 у Дечане. Св. Јован Крститељ.

Павићевић 7к:

4к доселиле су се 1924 из Кућа, „са Убала“, у село Јуник код Дечана, а одавде су 1926 прешле у Дечане. Чувају предање да су од Дрекаловића, да су носили презиме Чејовић, затим Пауновић и најзад Павићевић – по Павићу, који је био један од њихових предака. Св. Никола.

3к Павићевића у Дечана 1977: 1к из околине Шибеника и 2 из Даниловграда. Кажу да су пореклом Кучи и да нису у сродству са Павићевићима „са Убала“. Не знају која им је слава.

Павловић 1к и пр једног монаха. Кућа Павловића дошла је 1927 из Сјенице, св. Никола.

Монах дошао 1961 из Бјеловара, Ђурђведан.

Пауновић 1к, преци, бежећи од крвне освете, дошли са Цеклина у Горњу Ржаницу код Плава, па 1945 у Нови Раушић код Пећи и 1975 у Дечане. Св. Алемпије мс Ђурђевица.

Пекић пр једне раднице. Дошла 1977 из Никшића, даље порекло Пекића није јој познато. Не зна ни славу.

Петровић 1к и пр једне раднице. Ова к Петровића чува предање да су дошли са Цеклина у Велику, бежећи од крвне освете. После ПСР доселили се у Папраћане код Пећи, а 1961 прешли у Дечане. Аранђеловдан.

Радница дошла из Гораждевца 1977г, каже да ови Петровићи воде порекло из Црне Горе, али не зна када су и одакле дошли у Гораждевац код Пећи. Св. Пантелија.

Пешић 1к, из Доњег Загарача у Бабалоћ код Дечана 1918г, а 1956 у Дечане. Петковдан.

Поповић 3к и пр игумана манастира Високи Дечани. 3к Поповића дошле су 1927 из Вирпазара у село Дашиновац код Дечана, а одавде 1к прешла у Дечане 1956, а 2к 1962. Чувају предање да је пре 100г њихов прадед убио два сина свога кума у Бару. Бежећи од крвне освете, Поповићи су дошли у Вирпазар и овде променили презине, узевши ново – Семедер, које су носили све до 1962г, а онда поново узели старо презиме. Само 1к блиских рођака у Београду задржала пр Семедер. Св. Никола, мс сНл.

Поповић је и пр игумана манастира Високи Дечани (Србобрана Макарија Поповића), који је у манастир дошао 1935г из Уљме у Банату. Св. Никола, мс сН,.

Прашчевић 2к, пореклом Бјелопавлићи и старо пр променили због крвне освете. Приповедају да је једном њиховом претку некакав Турчин рекао: „Шта си забравио као прасац у кукуруз?“. Онда је он убио тог Турчина и побегао код својих преленика, па им казао: „Ми нијесмо више Бјелопавлићи, но прасци – Прашчевићи“. Тако су добили ново презиме. Из Бјелопавлића су 1918 прешли у Брезовицу код Плава, а 1941 у Вранић код Ђаковице. 1968 у Ђаковицу а 1969 у Дечане. Св. Никола.

Прокић пр једног монаха. У манастир ВД дошао 1967 из Маслошева код Страгара. Св. Никола, мс сНл.

Радовић 2к, давно из Мораче у Пећ. У Пећи има више кућа Радовића и сматрају се сс. Одавде су ове 2к прешле у Дечане 1967г. Св. Аранђео.

Радуловић 1к, 1927 из Комана у ЦГ у село Осек Хиља код Ђаковице а 1973 у Дечане. Аранђеловдан.

Ракочевић 1к, из ЦГ, али не знају из ког места. Сада се национално осећају Хрватима. Имају сеоску славу а то је Свети Рок. У Дечане дошли 1972 из Врбље код Нове Градишке.

Ракочевић 1к, 1927 из Мораче у Пећ, затим се 1958 вратили у Морачу, а онда 1963 у Дечане. Св. Аранђео, мс Илиндан.

Ралевић 1к, у Дечане 1966 из околине Берана, Аранђеловдан.

Рогановић 1к, 1927 из Цуца код Цетиња у Дреновачке шуме код Дечана, а 1961 у Дечане. Никољдан.

Савић 1к, око 1880 из села Пепиће код Мурине у Пљевља. У Дечане из Пљевља 1959. Кажу да у Пљевљима данас има око 10к Савића, а у Пепићима 4. Свети Пантелија.

Симоновић 1к, 1969 из Велике код Мурине, у ЦГ. Св. Никола.

Спалевић 1к, из Шекулара код Берана у Дашиновац код Дечана 1954, али су 1958 прешли у Пећ, и исте године у Дечане. Јовандан.

Станишић, пр једне раднице. Из Никшића 1971 на рад у угоститељству. Петковдан.

Стефановић 1к. Отац инф био је Албанац из Дечана. Његово пр Иберхисај. Кажу да је рано остао без родитеља па је отишао у манастир да ради, и ту се покрстио. Узео је име Стефан. Женио се два пута. Прва жена му је била из Шекулара код Берана, а друга из Горњих Васојевића (не знају из којег села). По овом Стефану ова кућа има пр Стефановић. Св. Јован.

Стешевић 1к, побегли „због крви“ 1926 са Цеклина у Велику, а затим 1939 у Дечане. Св. Алемпије.

Стијовић 4к. 3к 1923 из Сеоца код Андријевице у Љумбарду код Дечана. 1к у Дечане 1963, а 2к 1970. Четврта к ових Стијовића доша у Дечане 1955 из села Сућеска код Андријевице. Св. Аранђео, мс Алексендеровдан.

Ступић 1к, 1973 из Смирне код Витине. Св. Јован.

Тасић, пр једног монаха. У манастир ВД дошао из Добруна код Вишеграда 1962г. Ђурђевдан.

Томић 1к, из Бајине Баште у Ораховац, али не знају када. Овде су „због крвне освете“ променили старо пр Перић и узели Томић. Из Ораховца су прешли у Ђаковицу, а 1950 у Дечане. Неколико кућа Томића живи у Ђаковици. Св. Јован, мс сЈл.

Томовић 1к, из Куча давно у Војно Село код Плава. У Дечане 1970. Св. Никола, мс Мали Никољдан.

Ћирић 1к, 1957 из Медашевца код Ниша. Св. Пантелија.

Ћирковић 1к. 1975 из села Српски Бабуш. Св. Ђорђе.

Ћупић 1к, 1928 из Загарача код Даниловграда у село Горњи Ратиш код Дечана, а у Дечане 1969, Петковдан, мс Спасовдан.

Угреновић 1к, из Грачанице код Берана у Дашиновац код Дечана 1938, а у Дечане 1971. Аранђеловдан.

Церовић 1к, из Тушине, из Дробњака код Буана и у село Бело Поље код Пећи дошли бежећи од крвне освете после погибије Смаил-аге Ченгића. У Дечане 1973. Ђурђевдан, мс Илиндан.

Чукић 1к, врло давно из села Лопате код Лијеве Ријеке на Трешњево код Андријевице. Старо пр Милошевић, па су га променили и, по надимку једног од својих предака, узели ново Чукић. Такође приповедају да се 1к Чукића давно одселила са Трешњева у ИК. Данас Чукића има у Доњој Ржаници код Мурине, у селима Главичица и Лабљане код Пећи, у Београду и Краљеву. Ова кућа Чукића се у Дечане из Трешњева 1958. Аранђеловдан.

Џевардановић 1к, после ПСР из Градине код Никшића у Растовицу код Дечана а 1972 у Дечане. Јовандан.

Шаловић 1к, после ПСР из Рашке у Ђаковицу, а у Дечане 1974. Не знају која им је слава.

Шаљић 1к, негде у 16в доселио се у Велику у ЦГ неки Чеља из Шаље у Албанији. Био је католик, млад и леп, по занимању ковач. Из Шаље је побегао од крвне освете. У Велици је био омиљен и поштован као добар човек и ковач. Могао се оженити и лепом девојком, али он то није учинио, да га не би неко убио ,па се ожени деевојком која је била крива (саката). Била је од Живаљевића, па су је звали Кривка Живаљска (и Кривна Живаљска). Тако се Чеља оженио кривом и ружном девојком. Знао је да није заручена и да га због ње нико неће убити. Она је са Чељом имала 6 синова. Тако су по предању од Кривне и Чеље: Гојковићи, Јокићи, Кнежевићи, Микићи, Пауновићи и Шаљићи. Све Чељине потомке Величани су звали Шаљанима. Било му је име Томо (Том Шаља). Он је овде узео пр Шаљић. Имао је три сина: Вукића, Вукосава и Вуксана. Тако, по овом предању, пр Шаљић датира од Том Шаље. Ова к дошла је из Машнице 1923 у Љумбарду а одавде у Дечане 1964. Шаљића има у Пећи, Приштини и Београду. Св. Никола.

Шкркић 1к, 1969 из Крњина код Истока, а у ово село из ЦГ, али не знају одакле и када. Св. Никола, мс сНл.

Шошкић 2к, 1927 из села Улотине код Мурине у Дреновац код Дечана, а овде 1945. Шошкића има у Улотини, у Пећи, Београду и Сарајеву. Св. Никола, мс Мали Никољдан.

Б) Антропонимија с муслиманске вероисповести

Ахмети 1к, из Драгаша 1968.

Љимани 1к, 1939 из Драгаша у Алексинац као печалбар. Овде се оженио Српкињом и формирао п, а 1961 доселио се у Дечане. Деца уче у школи у одељењима са наставни с-х језиком.

Љокај 1к, из Гусиња. Муж инф пореклом из Гусиња. Као дете остао без родитеља па је дошао у Слуп код Јуника, код своје удате сестре. Његово пр било је Љаљичић, али га је у Слупу заменио пр Љокај, а то је било пр његове сестре. Живео у Брчком, где се и оженио па 1960 у Дечане. У кући се, у међусобној говорној комуникацији, служе с-х језиком. У школи деца с-х.

Мурић 1к, 1966 из села Баћ код Рожаја.

В) Антропонимија с из мешовитих бракова.

Бокардо 1к. Итало Бокардо пореклом је из места Кастел Маура близу града Кампо Басо у Италији. У току ДСР служио је у италијанској морнарици, а после пада Италије прешао је у партизане, у бригаду „Гарибалди“. У Дечане је дошао 1947г, овде засновао брак са Надом Радуловић и стално се настанио. Прихватио је славу Радуловића, а то је св. Никола. У кући се служе с-х језиком. Деца уче на с-х језику.

Ђоцај, 1к, из села Ђоцај код Јуника, одселили 1960 у Сарајево, али 1962 у Дечане. Брак Албанца и Црногорке. У међусобној говорној комуникацији с-х језиком. У школи деца уче на с-х језику.

Зеке 1к. Муж је пореклом из Ђаковице (Албанац), док је супруга из Нове Градишке (Српкиња, од Павловића). У кући с-х, деца у школи с-х.

Пепај 1к, Албанац и Црногорка. Обоје пореклом из Кодралија код Дечана. У Дечане 1958. С-Х, деца уче на с-х језику.

Рамосај 1к, муж из Црнобрега код Дечана (Албанац) док је супруга из Пирота (Српкиња, од Јанковића). У кући с-х, деца у школи сх.

Цацовић 1к, муж Албанац из Дечана, супруга Хрватица из Ђакова у Хрватској. Рођаци инф живе у Дечанима, има их више кућа и њихово је пр Цацај. Једино ова кућа има пр Цацовић. До 1960 су живели у Ђакову, где је муж био на војној служби, затим су се доселили у Дечане. У кући с-х, и деца у школи с-х.

Фазекаш 1к. Инф је Мађар, пореклом из Суботице, у Врање 1950, и овде засновао брак са Српкињом. 1953 прешли у Сурдулицу, а одавде се доселили у Дечане 1956. У кући с-х, син учио у школи с-х.

Црнобрег (Дечани)

До 1959 у Црнобрегу су биле 4к насељеника из ЦГ, док је 1977 остала само 1 (са два члана). Ова насељеничка кућа је у Г. Црнобрегу.

Мале су селу: Баљај, Биникај, Бождарај, Даутај, Демасај, Добрај, Зекај, Љатај, Љикај, Љошај, Рамосај, Таирај, Укађај, Ћорај.

Јокић 1к, 1959 из Велике код Мурине, у ЦГ. У Црнобрег су дошли на имање Јакше Поповића. У овој кући су сада само два члана – двоје старих. Њихова два сина одселила су се у Крагујевац, трећи у Деспотовац и четврти у Сарајево.

Лоћане (Дечани)

Село се налази у подножју Проклетија, око 2км Ј од Дечана, с десне стране пута Пећ – Ђаковица.

У селу постоји веома стара дрвена кућа из које је, према предању, пренета ватра у конаке новосаграђеног дечанског манастира. Уосталом ово насеље је, под именом Улоћане/Улоћани, забележено у Дечанским хрисовуљама.

У Лоћанима има 19 српских староседелачких породица (два братства), које чувају предање да су им преци у Лоћанима живели још пре изградње манастира Дечана (Јовановићи), тј „од памтивека“ (Антићи) и 5к нових досељеника (4 су дошле између два светска рата из ЦГ – 3 из Велике и 1 из Пипера, а 1 1970 из околине Призрена.

Антић 7к, преци у Лоћанима „од памтивека“. Св. Никола.

Даниловић 6к (остало в под Јовановић).

Ђокић 1к, (остало в ниже под Јовановић).

Живаљевић 1к, 1930 из Велике, св. Алемпије.

Јовановић 2к, у Лоћанима од оснивања села и из њихове куће је (данас припада Даниловићима) пренета ватра у конаке новосаграђеног манастира Дечана. Рођаци су им Даниловићи, Ђокићи, Мијатовићи, Ристићи и Симићи (сви потичу из поменуте старе куће и сву су до 1912 носили пр. Јовановић). Св. Никола.

Костић 1к, 1970 из Призрена. Св. Врачеви.

Мијатовић 1к (остало под Јовановић).

Михаиловић 1к, 1937 из Пипера. Св. Аранђео.

Поповић 1к, из Велике 1919. Св. Јован.

Радуловић 1к, 1930 из Велике, св. Никола.

Ристић 1к, (в. Јовановић).

Симић 1к (в. Јовановић).

Дреновац (Дечани)

Село Дреновац се налази око 3км Ј од Дечана, на неравном пространом платоу. Куће су у селу углавном груписане по махалама. Имена ових махала настала су по презименима братстава албанског с које у њима живи. По предању, први алб дос дошли су овде пре 200г из неког места у СА. По овом предању били су то преци данашњих с у Махали Аљај. Чувају предање да су им преци били католичке вероисповести.

Данас у Дреновцу има 120 алб к и 6к насељеника из Црне Горе. Између два светска рата на терену овога села било је око 50 насељеничких ЦГ кућа. Насељеници су у време аграрне реформе добијали поседе на терену Дреновачких шума, крчили их и претварали у плодна имања. Највећи део овоих обрадивих површина данас је друштвено имање.

Махале у селу: Аљај, Баћај, Дукај, Мазреку, Нитај, Тољај.

Зечевић 3к, из Лијеве Ријеке 1918 у село Вокшу, овде су 1945 продали своје имање, а затим прешли у Дреновац, где су купили имање од Шошкића. Аранђеловдан.

Јокић 1к, после ПСР доселили су се из Велике у село Лоћане, а одавде 1945 прешли у село Дреновац. Кажу да су заменили коштанову шуму у Лоћанима за имање у Дреновцу, на којем сада живе. Св. Никола.

Мрваљевић 1к, 1927 из Предиша, близу Чева у ЦГ. Св. Јован (Јовањдан).

Мугоша 1к, 1920 из Доње Горице код Подгорице. Само једна бака, остали у Београд. Ђурђевица.

Прилеп (Дечани)

Село се налази око 4км Ј од Дечана…

У време прикупљања ономастичког материјала на овом терену, у Прилепу је било око 120к Албанаца и 4к Црногораца. Албанци углавном живе у Доњем Прилепу, мањи део у Г.Прилепу, док насељеници из ЦГ живе само у Г.Прилепу на пространој заравни између села Раставица и Дреновац. У Д. Прилепу настањени су Албанци фиса Таћ, подељени у седам махала.

Терен Г. Прилепа некада је био под шумом. После ПСР овде су насељавани с из разних крајева ЦГ. Они су овде крчили шуме и стварали имања. Између два СР на терену Прилепских шумс је било око 50 насељеничких ЦГ кућа.

Многи инф су ми казивали да је ово село добило име по томе што су на овим теренима расле липе…

…По овоме предању Албанци Дабићи, који живе у Махали Дабај, воде порекло од српског војводе Дабе који је учествовао у боју на Косову 1389. Такође приповедају да су у сродству са Дабићима из села Дрсника код Клине, који су Срби и који казују да су Дабини потомци. Причају да су у оно време била два брата: Даба и Красо, па да су од Дабе Дабићи а од Красан Краснићи…

Ђуришић 1к, у Г.Прилеп дошли су 1948 из села Миогос(т) код Даниловграда. Јовањдан.

Радовић 1к, 1945 из Мораче. Овде су се населили на конфисковано имање Вуковића. Св. Аранђео.

Стаматовић, после ПСР из Доњег Загарача код Даниловграда. Петковдан, мс Никољдан прољетни.

Мала Вокш у Д.Прилепу. Преци данашњеих с у овој махали дошли су из суседног села Вокша.

Мала Дабићај, у Д. Прилепу. Овде има десетак кућа с алб народности који су, по предању, Дабини потомци. По једној верзији овај Даба је био војвода а по другој верзији био је поп. Такође, по предањау, у овој махали била је некаква црква.

Мала Љокај у Д.П.

Мала Мазреку у Д.П.

Мала Тољај у Д.П.

Мала Ћуфај, м у Д.П.

Мала Шеу.

Раставица (Дечани)

Раставица је веће село око 5км ј од Дечана. Овде су, у ствари, две Раставице: Горња и Доња Раставица. Горња Раставица се налази на широком платоу, поред пута према Ђаковици, и на вишој надморској висини у односу на суседна села. Њу зову и Српска Раставица, јер у њој живе само с чији је матерњи језик С-Х…. Инф кажу да је између сва СР у Г.Раставици било око 150 насељеничких кућа. Сада је овде 17к Црногораца и 9к Муслимана. Ови Муслимани су се доселили после ДСР.

Бацковић 1к, из Пјешиваца, из села Дреновштице 1923г, Јовањдан.

Булатовић 3к, из Роваца, из села Вишње 1938, св. Лука.

Вујисић 2к, 1923 из Мораче, из Прекобрђе. Аранђеловдан.

Гојковић 2к, после ПСР на терен Бакса. Овде су дошли из Велике, код Мурине. У Г. Раставицу прешли из Бакса 1962г. Св. Никола.

Ђолевић 1к, пореклом Бјелопавлићи и њихови преци давно побегли „од крви“ у Куче. Овде су примили католичку веру. После ПСР дошли су у Г.Р. са Фундине у Кучима, из села Љуари. Кажу да се овде декларишу као Црногорци. Имају и славу а то је св. Никола.

Ђурковић 1к, 1922 из села Косијери код Цетиња. Св. Петка.

Ивановић 1к, 1932 из Дољана код Подгорице, св. Никола.

Марковић 1к, на терен Бакса 1925 из Цуца код Цетиња, из места Трњине. После ДСР прешли у Г.Р. Св. Никола.

Савићевић 1к, на терен Бакса 1923 из Милочана код Никшића. У Г.Р. прешли су 1969. Јовањдан.

Тодоровић 1к, 1926 из Горње Мораче из села Љевишта, прво у село Крушевац код Пећи, а у Г.Р. 1960. Св. Јован.

Црвеница 1к, из Бјелица код Цетиња 1923. Св. Јован.

Џевердановић 1к, 1925 из села Градина код Никшића, Јовањдан.

Шћепановић 1к, 1923 из Роваца, св. Лука.

С муслиманске вероисповести:

Кољеновић 1к, пореклом од Ивановића из Куча и да су давно прешли у Гусиње. Кажу да их у Гусињу и у суседном селу Кољеновиће има око 150к, а затим по неколико кућа у Пећи, Подгорици, Бањалуци и у Канади (исељеници). Ова кућа у Г.Р. доселила се 1959 из села Кољеновиће.

Љешњанин, 2к. Приповедају да су им преци пореклом из села Црвена Стијена у Љешанској нахији у ЦГ и да су у добаТурака побегли од крвне освете у село Метех код Плава… У Г.Р. из Метеха 1961.

Никочевић 4к, пореклом из Албаније, из села Затријепча код Врмоше. Одавде су, у време Турака, побегли од крвне освете и населили се у Гусињу. По предању били су католици, па су доласком у Гусиње примили ислам а од суседа и српски језик. Ове 4к дошле су у Г.Р. 1959г.

Пуповић 2к чувају предање да су им преци пореклом из околине Подгорице. Приповедају да су била три брата: Рајко, Ћиро и Пупо. Тамо су „пали у крв“ а затим побегли у Плав. Од Рајка су Рајковићи (православни) у селу Брезовици код Плава, од Ћира су Ћирковићи (мусл) у селу Скићу код Плава, док су од Пупа Пуповићи (мусл) у селу Прњавору такође код Плава. Пуповића у Прњавору има десетак кућа. Ове две куће дошле су у Г.Р. 1959г.

Побрђе (Дечани)

Налази се ЈЗ од Дечана, на рубу равнице и планине. Инф са овога терена кажу да је село добило име по томе што је лоцирано по брду, по падинама ЈИ дела Проклетија.

Ово село има око 70к. С је албанске народности. Пре ДСР на терену Побрђа било је 8к насељеника из ЦГ.

Уљиће (заселак Побрђа)

Уљиће је заселак Побрђа и налази се између овога села и села Лоћане, у тесној ували ниже планине. Овај заселак има око 15к. С су алб народности. Насељеника из ЦГ нема.

Вокша (Дечани)

Село се налази ЈЗ од Дечана, лоцирано на ЈИ падинама Проклетија. Куће су груписане у три махале, углавном су камене куле, али има и кућа савремене градње. У селу живи фис Таћ и дели се на мања б.

Инф кажу да у овом селу има кућа са пр Кукаљи. По предању они су некада били православни, па су у време Турака исламизирани а потом су променили и језик. Такође кажу да у Велици имају рођаке Кукаље (Црногорце).

У Вокши има око 60 албанских кућа и 1 ЦГ насељеничка. Између два СР овде је било 37к насељеника из разних крајева ЦГ.

Инф кажу да се некада цела територија од Ђаковице до планина на западу називала Вокша… Међутим, у имену села препознатљив је словенски антропоним Вукша.

Мала Мазрек.

Мала Нитај.

Ивановић 1к, 1936 из села Дољана код Подгорице. Овде су дошли на имање качака. У овој кући сада живи само једна старица. Каже да су јој остали умрли.