Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Србија нема непријатеља. Тако гласи званичан став наших званичника. Али, ако нема непријатеља, то не значи да су нам сви пријатељи. И једнако пријатељи, неки су више а неки мање.
Један од главних евроатланских спинова у Србији је како она пласира у ЕУ преко 60% од укупног извоза. Овај спин наши политичари користе у свом бескрајном гутању жаба које се сервирају са Запада. Срећом, па су се навикли, па им не пада тешко. Али је тешко овом психички убијеном народу који трпи ту западну пропаганду већ више од 25 година, и трпи последице омиљеног кулинарског специјалитета са Запада. Да волимо жабе, ваљда би смо своје јели. Оне су из наше природе прилагођене нашим условима живота. Нисам нутрициониста, али ми звучи логично. Нарочито у ово време када смо „бомбардовани“ информацијама о штетности разних производа у исхрани. Плашити народ штетношћу црвеног меса, и других производа, а који се налази у потпуној дијети услед немаштине је одвратна пропаганда… Немам лепши израз.
Е сад рече јуче (9.11.2015 г), наш председник да се пријатељство не мери само неким подацима о томе колико са којом земљом тргујемо.
Ја се слажем са овим ставом, и одмах предлажем да се постигне споразум са свим земљама које су одбиле пријем КиМ у УНЕСКО, о студентској размени, попут договора са Албанијом. Ако ће ови други упознати мање пријатељски језик, културу итд, ови први би били прави амбасадори Србије. А и добро би се зезали… И обратно, деца великих пријатеља би осетила у Србији величину наше добродошлице које је једнака за све пријатеље, а непријатеље немамо.
Исто тако предлажем да се ни по коју цену питање уласка КиМ у Унеско не ставља у „преговарачки процес“ (какав еуфемизам за српску капитулацију, без краја, осим ако, када Албанци добију и Суботицу, ми као небески народ некако полетимо и удаљимо се од тог стола и процеса), јер тамо неће бити земаља, као што их има у УН, које би блокирале бесконачно понижавање Србије (а и огромна већина чланица ЕУ је одбила овај предлог Србије).
Даклем, да се врнем на став председника. Трговина и држава нису ни у каквој вези, осим када се трговина користи као инструмент кажњавања, што смо на својој кожи осетили деведесетих година. Исто тако, и највећи пријатељи остају у трговини трговци, без икаквих дисконта, рабата и попуста. Узмимо пример земунских трговаца, Срба, када је подигнут устанак у Србији пре 211 година. Једва је Карађорђе дочекао руску џебану како би прекинуо да трпи „уцењивачки потенцијал“ земунских Срба, великих патриота, али и трговаца. Дакле, пријатељство се не мери трговином, посебно у случају Србије у којој страни трговци тргују међу собом, уз мало дорадно ангажовање наших радника.
И док овако пишем, просто зажалим што нисам завршио филозофски факултет на који сам планирао да се упишем, ал` схватих да ћу омрзнути филозофију уколико будем морао да је за оцене учим напамет.
У сличици прилажем податке о трговини са „пријатељима у УНЕСКО-у“, без сортирања по вредности трговине, већ само абецедно, јер се пријатељство не мери (само) новцем…
Земље са сличице су учествовале у укупном српском извозу са 8,7% у 2008г, и повећале су удео на 11,8% у 2014г, уз раст укупне вредности са 651 на 1.240 милиона евра. Највећи део укупне вредности могао би да објасни извоз у Русију, Словачку и Шпанију, али тиме би смо скренули пажњу са података о још 46 пријатељских земаља.
Увоз из ове групе земаља: Пријатељи Србије, смањен је са 4.390 милиона евра у 2008, на 3.936 милиона евра у 2014 години, а удео у укупном са 28,2% на 25,4%. Ово је највећим делом последица пада цена енергената, али нећемо о томе.
Мислим да би у наредним месецима и годинама требало да се усмери много више пажње на земље из табеле, а како би се још више и боље развијали дипломатски, економски и сваки други односи. Ово је ипак списак добрих пријатеља са којима би се ваљало више дружити, упознавати, волети, па и трговати у крајњој линији.
А и гласање о чланству КиМ у УНЕСКО изгледа ми као светско изјашњавање о суверенитету и независности. А таквих је све мање, на жалост.
