Verska netolerantnost Dubrovačke republike: Duži, selo i manastir (Trebinje)

Šuma, Površ i Zupci u Hercegovini, Obren Đurić – Kozić

 

Село се налази З од цесте која из Дубровника води у Требиње, 8км од последње вароши далеко.

У селу има 6к, од којих су: Ћеловићи 1, Секерези 2, Чуквас 1, Бегенишић 1 и Влатковић1.

Док је постојао манастир Тврдош, чије су развалине с десне стране Требишњице, 4км од овог села далеко, на месту где је данас душка црква била је једна мала црквица, а на месту данашњег села биле су манастирске торине. Када је пре 200г манастир порушен, већи део калуђера, остану и даље под турском управом, који се склоне у Дужи, где саграде кућицу и ударе темељ данашњем манастиру Дужима. Како је село засновано на торинама прозвало се Тор, и овако се обично и звало све до пред окупацију, а и данас га многи тим именом зову. Село је засновано на земљи оближњег села Љубова, с тога је пре под Љубово и потпадало, те им је био заједнички кнез, а и паша им је и данас заједничка.

У селу је настарији Ћеловић, који је као бегунац дошао пре 180г из Далмације и склонио се у манастир као слуга, па се ту и оженио и окућио. Пре 40г један је прешао у Придворце и населио се на Хаџи-Асамовића земљу. Ту их има 3 куће. Из Придвораца је један скоро прешао у Засад код Требиња. Један има и у Београду у Србији, а један у Јагодини. Славе Шћепањ-дан. Овај у Дужима прислужује Велику Госпођу, а они у Придворцима Тројичин-дан.

Сакереви су од Лончара у Кликовићима, одакле је један преао пре 160г као кмет манастирски. Један живи у Београду у Србији. Ово су презиме добили вањда по томе што им је неки стари био веома говорљив. Јовањ-дан а прислужују Велику Госпођу.

Влатковић је од Влатковича из Марић-Међина, одакле је дошао пре 55г Драго Влатковић и био кухар манастирски. Шћепан-дан.

Чуквас је из Пијавица у билећском котару дошао као домазет Ћеловићу пре 30г. Овако је назван што је био мален, а надимао се као квасац. Ђурђевдан.

Бегенишић је из Горице код Требиња. Од прошле године држи манастирску механу, коју је дотле држао Крушевац, па одселио у Мостаће код Требиња. Ђурђевдан.

Све село, као и манастир, прислужује Велику Госпођу.

Сеоско је гробље код манастира, а ту су се копали и сви хришћани што су пре 100г живели у Дубровнику. (Хришћанима народ у Херцеговини зове само православне, а католике Кршћанима или Латинима. Код манастира Дужи су се копали дакле само православни хришћани из Дубровника, јер им је тамо било забрањено као „шизматицима“, да се копају. А од како је Дубровник потпао био под Французе отада су се почели копати у Дубровнику, а то се продужило после и под аустријском владавином).

П.С. Дужи су 1991г имале 24с (Срби 24), а у 2013г имали су 17с у 4д.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *