Sela poarbanašenih Srba na granici sa Albanijom

Žur i okolna sela, Milenko Filipović, SANU, 1965

Жур (Призрен)

Много је успомена на старо српско становништво. По предању, код садашњег раскршћа друмова под селом била је црквица и око ње неколико гробова… Од старине један потес у селу се зове Бежанија. Једно место изван села, где су сада летње колибе, зове се Палевица; прича се да је ту било село Павлевица.

По предању, село је било у пољу Гомлету, па је страдало од куге. Да се спасу, људи су бежали у ливаде (отуда Бежанија) и тамо многи помрли. После куге село се преместило навише у брдо. Прича се да је Жур имао тада 30 а Послиште 90к (самих Гашана је било 170к), али да су за време аустријске окупације многе п сасвим се затрле услед глади, болести и насиља. У селу је и гробље србијанских војника који су ту страдали 1915. У селу има ограђен гроб неког Баба-Алије, ком се одаје нарочито поштовање.

Врло често се често чује уопштено предање да су журски Арбанаси српског порекла, па то појединци и признају. То је и иначе врло вероватно обзиром и на многе српске обичаје приликом смрти и погреба.

1940 било је у селу 260 стално настањених породица, од којих 255 муслиманских арбанашких.

Арбанаси муслимани:

Гаш (86к), се сматрају старинцима. Српског су порекла, а околина их зове Савет (Савићи). Неки веле да су они пореклом из Крута у Арбанији (можда је одатле дошао неки досељеник који се убратствио међу њих). Броје већ осам муслиманских генерација и деле се на уже родове или „мале“: Адемалар, Насуфлар, Курталар, Ризанлар, Ајзалар, Елезкурталар.

Соп (82д) су пореклом од досељеника а после Гашана најстарију у селу. Њихов предак био је „Морин“ и био је католик. Вероватно се је звао Ђон, јер се много прича о неком Ђону, из чије су куће Татари одвели једног у Цариград, где је он изучио за хоџу, а од старине су у селу хоџе из рода Сопа. Деле са на уже родове: Оџалар, Вазаџи-Везалар, Сусур, Бегалар.

Чилингир (3к) не знају порекло. Не иду ни уз који фис. Од једног који је из села отишао због крви воде порекло Чилингири у Послишту.

Шаља (19к) који се деле на родове Мемалар и Омалар, дошли су из Качера.

Вукшини (12д) су од Краснића а у Жур су дошли из Љојме код Рапча у Арбанији, недалеко од државне границе.

Крпези (16к) пореклом из скадарске Малесије.

Тараш (8к) су пореклом из Љубиња (дакле српског порекла).

Кабаши (2к) у махали заједно са Тарашима.

Битич (24к).

Абдуловићи (1к): отац је био из села Бродосаваца у Опољу.

Бислимовић (1к) дошао из Билуше око 1930г.

Љатифовић (1к) дошао из Плаве у Гори око 1935г.

Срби:

Ђорђевић (1к), бакалин, из Призрена, цинцарског порекла.

Ивановићи (1к, Никољдан) из Јабланичког среза у Србији.

Стевановићи (1к, Никољдан) из Муша код Куршумлије.

Цигани: у селу су била 2д мусл Цигана, који се рачунају уз Гашане.

Билуша (Призрен)

У селу су махале: Шакића или Мала Шакичит, Мала Гропес, Мала Гурит и Мала Јофкалар. Џамија је у Шакића мали. У селу има шупља стена Гури Калуђерит, култно место српских и арбанашких жена, које ту долазе о пролетњем Св. Николу (9м по ст кал).

1940 била су у селу 91 арбанашко и 1 циганско, свега 92д.

Арбанаси муслимани. Људи у селу не знају (и неће да знају) ништа о свом пореклу; сем Криезија за све остале тврде да су старинци, што није ни искључено. У прилог тога говоре имена села у овом крају, имена махала у селу Шакићи и Јофкалар (вероватно од Јовко) и име Калуђерова стена. – Бериши (31д) – Гаш (21д) – Краснићи (23д). Један од тих је недавно дошао из Љубичева, од тамошњих Краснићи, а један из Шкозе.

Шаља (9к), Криези (5д) су дошли из Лопушника у Гори.

Муртезановић (1д), хоџа, дошао из Небрегошта.

Торбеш или Мемедовић (1д): дед је дошао из Рестелице у Гори.

Цигани Асановићи (1д) су дошли из Брекиња (Топољана) у Арбанији.

Хоча Заградска (Призрен)

Испод села има место Л`ка (Лука). Ту, а с леве стране пута за Призрен, је неко старо гробље. Место у селу на ком је школа зове се Киша (арб: црква)… Може се чути предање да пола Хоче води порекло од православних Срба а пола од католичких Арбанаса. Живи старци памте кад је у селу било само 40к. Године 1937 населило се неколико српских породица из Г. Села, пошто им је изгорело село. Њихове куће су изван села, крај пута за Послиште. 1940 било је у селу свега 106 кућа, од којих 93 арбанашке, 12 српских и 1 циганска.

Арбанаси муслимани. Мало што знају о свом пореклу и о својој фисовској припадности, чему су узроком близина града и њихово српско порекло. Четири су главна рода и махале.

Потуре, Бодуре или Бодурај (15д), тј „потури“, који веле да су од фиса Битича.

Крчак (15д), тј грнчари, сада чланови фиса Шаља.

Табак (30к). Треба да су пореклом из Призрена. Сада су чланови фиса Краснића. У Красниће се убраја и хоџа Сулејмановић (1д), чији је отац дошао око 1850г из Брута од рода Оџалар.

Самарџи (25д), су старином из Горе, а рачунају се у фис Криези.

Арифовић (1д) и Бајрамовић (1д): дед им је дошао из Глобочице у Гори.

Опољакај (4д) су старином из Опоља.

Нурединовић (1д) је дошао из Љубичева.

Срби: Петковци (10д, Пречиста), Циливија (1д, Никољдан и Пречиста), Каћункини (1д, Никољдан и Пречиста) – сви из Горњег Села 1937.

Цигани: Џ. Скендер (1д), пореклом из Глобочице у Гори, боравили раније и у Подрими. У истој кући и К.Елмаз, родом из Арбаније

Љубичево (Призрен)

У селу је било 1940г свега 106к, од којих 105 арбанашких и једна циганска.

Арбанаси муслимани. Родови у селу не знају ништа о свом сродству с истоименим родовима по другим селима.

Краснићи (35д). Деле се на огранке Халиле и Моћка.

Криези (37д). Деле се на огранке Шпићка и Поник.

Шаља (13д). Деле се на огранке Љаска и Ајгерај.

Гаш (20д).

Цигани Даутовићи (1д) су одавна у селу.

Лес (Призрен)

По предању, оснивач овога села односно његов обнављач или први Арбанасин у селу био је из села Имишта. Иначе, ни у овом селу људи не знају своје претке даље од четвртог. У селу има тубе Имер-ефендије, које је у великом поштовању у овом селу. Свега је било 1940 у селу 18 арб д.

Арбанаси муслимани: од њих се може чути уопштено предање да су они, као и села Јешково, Билуша, Љубичево и Послиште некада били православни Срби.

Берођи (8д): њихов предак и оснивач села је дошао из Имишта.

Краснићи (10д) су дошли из Калиса.