KINESKI SAN

Dešavanja na finansijskim tržištima u svetu podstaknuti velikim padom vrednosti kineskih berzanskih indeksa nazvan je popularno ’’crni ponedeljak’’. Periodična dešavanja na berzi kao instituciji koja navodno u virtuelnom modelu ekonomije (koji nažalost uvek odnese pobedu na štetu realnog modela ekonomije zasnovanog na rastu proizvodnje i GDP) nagoveštavaju novu krizu i sasvim je sigurno da je na vidiku. Ovoga puta na sceni je prva izvozna sila sveta, Kina i druga ekonomija po veličini (izvoz Kine je veći od izvoza svih zemalja EU). Posle crnih četvrtaka, utoraka, petaka (u nasem jeziku i postoji ta krilatica-doći će i tebi crni petak, ma šta to značilo) došao je i crni ponedeljak kada su svi berzanski indeksi izgubili značajan deo vrednosti i mnoge ulagače suočili sa enormnim gubicima imovine i novca. Naravno da je berza akcija jedna vrsta kladionice ili još bolje reći kockarnice koja već davno nema svoju osnovnu ulogu da vrednost akcija odredjuje  fundamentalnim pokazateljima kompanija listiranim na istoj, već pre svega je institucija gde osnovne parametre kretanja odredjuju špekulanti.

Medjutim kineska priča je ovoga puta malo drugačija. San o zemlji sa dva sistema se devinitvno ruši jer Kina od pre par dana više nije ona ekonomija o kojoj se govorilo sa respektom i poštovanjem. Kada se pogledaju osnovne performanske kineske privrede vidi se da ona više ne može da crpi unutrašnju snagu privrednog razvoja koju je do sada imala (pažljiva analiza govori da je i do sada to bila više virtuelna nego realna priča).

Podjimo redom. Usporavnje stopa privrednog rasta Kine suočeno je sa iscrpljvianjem  modela rasta zasnovanog na stranim direktnim investicijama i izvozu.

Kretanje izvoza Kine od 2010-2014 godine je dato u narendoj tabeli iz koje se može zaključiti sledeće:

Visoke stope rasta izvoza se završavaju 2012 godine kada je stopa rasta izvoza bila preko 20%. Kada se pogleda kretanje izvoza od 2005 do 2010 takodje su pristune izrazito visoke stope rasta od 20-27% godišnje. Kina je na taj način dominantno privredni rast detrminisala  rastom izvoza jer izvoz u GDP  Kine učestvuje sa preko jedne trećine vrednosti.

Kada se pažljivo analizira zvanični dokument sa sajta kineske centralne banke uočljivo je značajno pogoršanje performansi kineske ekonomije u poslednje dve godine.

Prvo, Kina ima prosečnu bankarsku kamatu na domaće kredite 6% u 2014 godini (referentna kamatna stopa je 2,5%) što u uslovima kada većina zemalja ima veoma niske kamatne stope predstavlja značajno urušavanje konkurentnosti kroz velike troškove finansiranja. Na to je ukazao i dokument Centralne banke Kine ’’Finacial Stability Report  za 2015 godinu.

Izvor: trademap.org

Kretanje stopa rasta kineske privrede

 

Kretanje osnovnih parametara kineske privrede (potrošnje, investicija i izvoza)

a

 

Ključni parametri pokazuju da je stopa domaće potrošnje posle značajnog pada početkom 2014 godine u zonama stagnacije i značajno manja nego godinu dana ranije. Najveći pad je kod investicija, smanjene su za preko 1/3 u odnosu na početak 2013 godine i iznose 2,4 hiljade milijardi dolara naspram 3,4 hiljade milijardi početkom 2013 godine. Smanjenje domaćih investicija je za oko hiljadu milijardi dolara. Lična potrošnja je oko 1700 milijardi dolara i učestvuju o ostvarnom GDP  sa oko 18%

Strane direktne investicije beleže blagi rast i iznose u 2014godini 119,6 miljardi dolara

 

Izvor:China Finacial Stability Report 2015

 

Osnovna racia poslovanja 5000 najvećih kineskih kompanija pokazuju značajan pad performansi jer raste udeo obaveza u odnosu na imovinu, ’’Curent ratio’’ (zalihe+potraživanja+gotovina/kratkoročne obaveze) pada od 110% pokrivenosti u 2010 na 104% u 2014 godini, dok racio likvidnosti je sa 80% u 2010 spao na 75% u 2014.

Osnovna racia poslovanja kineskih kompanija (5000)

 

Izvor: Isto,

Kina je zemlja sa veoma visokim nivoom Džini koeficijenta koji meri stepen jednakosti u raspodeli dohotka. Kod Kine je 0,47 što govori na veoma izraženu nejednakost u raspodeli dohotka. Najrazvijenije zemlje Evrope imaju ovaj koeficijent u rasponu od 0,23 do 0,29. Pravilo je da nerazvijene zemlje imaju izrazito visok Džini koefijent. Takodje u Kini postoji i veoma izražena nejednakost u visini per capita dohotka u ruralnim i razvijenim sredinama. Neto dohodak po stanovniku u ruralnim sredinama je samo 1520 dolara naspram 4500 u urbanim sredinama u 2014 godini.

Kine je po svim pokazateljima ušla u ’’klopku srednje razvijenosti’’. Osnovna krakteristika privrede u ovoj fazi je model razvoja na kome se i u Srbiji danas insistira,“ model slepe ulice u kome se posle perioda kraćeg i dinamičnog rasta, ulazi u stanje stagnacije iz koga se više ne može uteći. Zaposlenost je relativno visoka, ali su plate i životni standard na trajno niskom nivou. Strani investitori dolaze u nerazvijene zemlje zbog njihovog tržišta, niske cene rada, povoljnog poreskog ambijenta i različitih podsticaja koje države daju. U sasvim gruboj podeli, postoje dva dominantna motiva za inostrane ulagače, iako se motivi često mogu i preklapati.

Investitori dolaze kako bi uspostavili kontrolu na novom tržištu, uklonili domaću konkurenciju ili sprečili njen rast i razvoj. Domaće tržište i njegov profitni potencijal su osnovni motiv ovih investicija. Da bi se tržište eksploatisalo i kontrolisalo, na njemu se mora biti fizički prisutan. Banke, pivare, cementare, telefonija, trgovinski prodajni lanci na primer, ilustracija su takvih investicija. One se realizuju jeftinom ili relativno jeftinom kupovinom lokalnih kompanija. Budući da je poslovna infrastruktura već tu, dodatna ulaganja nisu previše velika.

Ove investicije u pravilu ne povećavaju zaposlenost, naprotiv, ali u prvom koraku podižu standard i kvalitet proizvoda i usluga. U drugom koraku i postupno, povećavaju se cene. Kako je tržište kontrolisano, monopolizovano ili kartelizovano, strani investitor može zaposlene dobro platiti, pogotovo u poređenju sa primanjima u ostatku privrede. Teret dobrih plata se ovde lako prevaljuje na potrošače, pa solidne plate ne ugrožavaju planirani profit investitora.

Dobra primanja pacifikuju svaki potencijalni otpor koji bi mogao biti uperen protiv stranih vlasnika. Malo tržište je zauvek osvojeno, konsolidovano, i niko više ne može ugroziti takvu konstelaciju odnosa i moći. Posle prvih sretnih godina, plate počinju trajno da stagniraju, čak i da padaju. Rast produktivnosti i efekti kontrolisanog tržišta se prelivaju samo u profit.

Drugi razlog za investiranje u tranzicionu zemlju više je vezan za jeftinu radnu snagu, povoljan poreski sistem i povlastice koje država daje strancima – direktna novčana davanja, besplatno zemljište, povlašćene cene energenata, slabija ekološka zaštita, itd.. Ukratko, svi direktni i indirektni troškovi poslovanja su znatno niži nego u razvijenim zemljama, ili u zemljama koje se ubrzano razvijaju, a svojim razvojem same upravljaju. Ova vrsta investicija je najčešće okrenuta izvozu i države ih rado stimulišu. Obično je reč o novim pogonima, pa zaposlenost raste i efekti ovakvih investicija su jasno i brzo vidljivi.

Iz stanja siromaštva, u procesu koji može trajati deceniju ili dve, domaća ekonomija ulazi u stanje srednje razvijenosti. U njemu ostaje zauvek, jer tu se ekonomska klopka zatvara. Svi ključni segmenti ekonomije su u stranim rukama, a naspram moćnih stranaca stoji, slaba, korumpirana i pasivna država.

U tom okamenjenom privrednom ambijentu plate više ne mogu rasti, budući da ugrožavaju velike profite na koje su stranci naviknuti. Strani investitori će ostati samo ako su plate niske, ili niže od plata u drugim nerazvijenim državama. Pretnja da će proizvodnja biti iseljena je stalna, a često se traže i novi, dodatni ustupci da bi se proizvodnja nastavila.

Iz istog razloga i zbog iste pretnje, ni preniski porezi na profit se ne mogu povećavati. Moćni investitori manipulišu svojim poreskim bilansom i na razne načine iz zemlje iznose neoporezovani profit. Nejaka država nema ni primisao da se tim procesima suprotstavi.

Kako od poreza na dobit država dobija jako malo, kako plate ne rastu, ne rastu ni porezi i doprinosi koji su vezani za plate. Budžetska kasa je uvek siromašna. Država nema dovoljno sredstava da podiže opšti standard građana, uprkos činjenici da svi rade i da rade mnogo. Iako bruto domaći proizvod raste, ono što od njega u zemlji ostaje, uglavnom stagnira.

Vredno je napomenuti da je Kina zemlja sa navećim godišnjim iznosom nelegalnih tokova novca prema svetu. U 2012 godini 249 milijardi dolara je bio neevidetnirani odliv novca iz zemlje. Od 2003 do 2012 iz Kine je na ovaj način odliveno 1.252 milijarde dolara. Druga je Rusija sa 974 milijarde dolara. Mirror analiza  kineskog uvoza govori da je Kina za 500 milijardi dolara prikazala veći uvoz nego što su sve zemlje prikazale izvoz u Kinu. Na strani izvoza nema gotovo razlike izmedju ’’direct data i mirror data’’. U svakom slučaju treba naglasak staviti na  transferne cene kompanija koje imaju  biznis u ovoj zemlji. Kinu su ekonomski podigle kompanije iz ostalih zemalja sveta koje su dirkektno i indirektno premestile zbog pomenutih okolnosti svoje poslovne aktivnosti u ovu zemlju.