Koreni ustaške mržnje i katolička crkva: 2 citata

Jovan Dučić: Aneksija BiH i srpsko pitanje, Udruženje Trebinjaca u Beogradu Jovan Dučić, Beograd 2014, str 80-81 i 85-86.

Оно што је, међутим, остало као некакав leit motif  политике ове владе, чак до краја периода окупације, била је нечовечна нетрпељивост, изражена наспрам домаћих службеника, који никад нису били примљени у јавне службе, а изузетак је учињен за неког малог чиновника у некој од служби управе, што је већма потврђивало нечовечну нетрпељивост која је била несавладива за Аустрију. Статистика нам даје заиста невероватне бројке. Укратко, чиновници у БиХ били су подељени овако: 42% Хрвати, 25% Пољаци, 25% Чеси-Немци-Мађари-Јевреји, док су домаћи Срби муслимани заузимали у статистици само 5%, затим Срби православци – мада су чинили већину становништва у окупираним покрајинама – не појављују се у попису чиновника него тек у невероватном броју од 3%…

Режим аустријски штитио је јавно највећи верски прозелитизам. Католицизам који је Аустрија потпомагала у окупираним покрајинама на штету других вера, ништа није добио упркос сили са којом је имала намеру да га наметне духу православаца и муслимана, а који су имали веома развијено сопствено верско убеђење, камен темељац у развоју њихових дела и мисли. Католичка пропаганда била је одвећ компромитована још од самог почетка и посебно због невеште радње монсињора Штедлера (Јосип Штедлер (1843-1918) од 1881 био је врхбосански надбискуп са седиштем у Сарајеву. Ослањао се на исусовце и помагао БиХ владу. Идентификовао је хрватство са католичанством и претендовао да буде вођа Хрвата у БиХ. Његова политичка делатност кретала се у оквиру идеологије политичког клерикализма. По политичким ставовима био је близак странци Ј. Франка и био поборник уједињења БиХ са хрватским земљама) из Сарајева који је чинио разне лоше услуге политици и тако изазвао озбиљне и честе неприлике својим вишим црквенодостојницима.

Аустријска влада није желела веру ради вере већ је мислила на један Култ и на једну Цркву утемељене заједно ради извршења њене политике. Према аустријској влади, свештеник или другим речима жандар владине политике, јесте слепи спроводилац насиља. Свештеник у Босни није могао да учини ама баш ништа осим да још више отежа јадан живот католика, мање важан по броју (тек седмина од укупног становништва), и који су били стварно мучени као и остали староседеоци, а од тог прозелитизма не добише ништа, него још већу мржњу која је неизбежно морала да узнемири и потресе све душе и свест свих.

Ипак, сличне мржње није било пре, није постојала, никада, међу различитим верама ове земље! Овога пута чинила се већма јачом и опаснијом.

Рим 1908, Штампарија Лабикана

Hercegovina, dr Jevto Dedijer, Српски етнографски зборник, 1909

Џемат Мокро (Широки Бријег)

У области Блату, сз од Мостарског Блата. Овај џемат сачињавију слиједећих шест села: Турчиновићи, Мокро, Прибиновићи, Завозник, Билушине, Трн и Широки Бријег…

Турчиновићи су прозвани по Турчини који се је, иза освојења Херцеговине, населио и становао овдје преко 100г. Ту га је куга уморила. Кад су Турци заузели Херцеговину, све се ф, осим једне из данашњих Турчиновића, одселише у Далмацију.

Јуриље је веле добавио Херцег Стјепан из Спљета као добре зидаре. Славили су Ђурђевдан, кога су по захтјеву свјештеника прије 18г напустили. Има их у Црнчу и Мостару, и овдје 3к.

Билаћи су прије 300г доселили из Црљених Грма. Звали су се Чекрњићи, славили су Никољдан, а напустили су кад и Јуриљи.

Бубали су са Умца код Љубушког, одакле су се доселили прије 200г на Бухово, па су отуда побјегли због једног сукоба с Турцима. Има их у Требижату, Ардомиљама, на Умцу, Мостару, Босни, и овдје 13к. Славили су Никољдан, а напустили су прије 18г.

Ковачевићи су прије 200г доселили из Имотскога, гдје су се звали Ивићи. Има их и сад тамо, и овдје 3к. Славили су Илиндан, па су напустили прије 18г.

Кожули су доселили с Черигаја прије 100г због сиромаштва. Славили су Михољдан, па су напустили прије 18г. У исто вријеме забранили су фратри и „мирбожење“ на Божић ујутру…

У Мокром живи п Накића, има више од 500г. На 100г прије турског освојења доселили су из Черина у Бротњу. Имали су и своју земљу коју су Турци отели. Има их у Црнчу и Узарићима. Има их 3к. Славили су Лучиндан, али су напустили има 18г.

Чешкићи су Јурићи из Посушја, одакле су доселили, кад су Турци освојили Херцеговину. Славили су Ђурђевдан. Има их 6к. Од њих су Слишковићи у овом селу.

Пињухи су Матићи с Чечигаја одакле доселише прије 40г. Има их на Черигају, Бротњу и Мостару. Славили су Никољдан, па су напустили кад и остали.

Рамићи су прије 80г доселили због сиромаштва из Габеле. Звали су се Никићи, има их у Габели и Посушју. Славили су прије 18г Никољдан. Има их 2к.

Ћужићи су Перићи из Посушја, одакле су доселили прије 200г због турског зулума. Има их доста по Херцеговини. Има их 3к. Прије 18г су славили Никољдан.

Краљевићи су прије 450г доселили из Имотскога. Звали се Андрићима, а сад се зову и Павковићима и Матијевићима. Има их 13к, а прије 18г славили су Ђурђевдан…

Име Прибиновићи потиче од фамилије Прибиновића која је била пореклом из Посушја, и које је куга поморила прије 200г. и Љутеши су добили име од п Љутеша који су ту живјели и изумрли кад и Прибиновићи. Кад су се ове 2ф доселиле, нашле су пусто село, јер је с побјегло у Далмацију.

Пенаве су дошли из Посушја прије 80г. Били су богати, па су им Капетановићи хтјели одузети земљу, те су је продали Ризванбеговићима, и побјегли су овамо. Звали су се Хркаћи, има их по Посушју и ближим селима. До назад 20г славили су Ђурђевдан. Има их 2к.

Прскало, старином Јурић из Броћна, удао се прије 10г за Јелићушу. Славили су Томиндан.

Јелићи су прије 100г доселили из Имотскога. Звали су се Николићи. Славили су, прије 20г Ђурђевдан. Има их 7к.

Слишковићи су прије 400г доселили из Посушја у Мокр, а из Мокрог овамо прије 100г. Прије 18г славили су Ђурђевдан. Има их 7к.

Сесари су из Рујна у Кочерину. Дошли су на женинство прије 35г. Прије 20г славили су Лучиндан…

Завозник се прије 100г звао Кајакуша. Завозник је прозван по путу „вознику“, којим су Турци топове превозили. И одавде је старо с дијелом побјегло у Далмацију, дијелом изумело од куге.

Папковиће зову Чанчарима, а веле да потичу од једног циганчета које је прије 200г остало у овом селу. Прије 20г славили су Ђурђевдан.

О Хркаћима смо раније говорили.

Зеленике су дошле из Граца, у Грабовој Дрази, прије 100г због турског зулума. Прије 20г славили су Петровдан.

Араповићи су прије 60г доселили због сиромаштва из Слипчића. Славили су Илиндан.

Краљевићи су прије 450г доселили из Имоцког у Мокро, а одатле прије 250г. У Имотском су се звали Андрићи. Прије 20г славили су Ђурђевдан.

Прије је овдје живјела п Бероши…

Билушине се зову по земљи „билуши“. Прије се село звало Драгушом, по п Драгићима, који су прије 450г у овом селу становали. Иза њих су становали Бутуми, које куга помори. Мусе су из Читлука прије 150г прешли у Мокро, па иза 40г у Прибиновиће и овдје прије 70г. Звали су се Слишковићи. Прије 25г славили су Ђурђевдан. Има их 3к.

Краљевићи су прије 450г доселили из Имотскога у Мокро, а прије 80г у ово село. Прије 80г славили су Ђурђевдан. Има их 4к.

О Хркаћима је гори све казано; исто тако о Јелићима и о Слишковићима.

Черкези су од Матијевића у Клобуку одакле доселише прије 300г. Прије 20г славили су Петровдан…

Село Широки Бријег звало се Ћемер, а Широким Бријегом би прозвано прије 60г, кад се на Широком Бријегу диже манастир. Негда су становале ф Бувачи и Јањчете, који су прије 350г побјегли, ради неког сукоба с Турцима, у Макарску.

Марушићи су побјегли овамо из Вида у Далмацији кад су га Турци освојили. То је било прије 300г. Славили су Илиндан. Има их 12к.

У исто су вријеме из Вида побјегли и Шушци који су се звали Ивићи. Има их у Виду, Трну и овдје 12к. Прије 23г славили су Томиндан.

Чуљци су се прије 60г одселили из Граца у Броћну. Звали су се Шелевићи. Прије 23г су славили Лучиндан.

Кутли су прије 250г доселили из Имоцког кад су Турци заузели ову варош. Звали су се Војводићи. Прије 23г су славили Ивандан.

О Краљевићима и Хркаћима је раније говорено…

Трн се је негда звао Рудник, по брду Руднику, у коме се копа миљевина. У почетку турског времена звао се је Агинско. Кад су се данашњи с почели досељавати нашли су цијело село под трњем, па село прозваше Трном. У вријеме Херцега Стјепана било је село насељено, па је 250г било пусто док се прије 150г у њ не доселише Зовке, који побјегоше из Црнча од Турака. Има их 3к славили су Михољдан.

О поријеклу породица Хркаћа (1к), Слишковића (4к), Черкеза, Јелића (2к), Шушаца (2к), Марушића (2к) и Пенава (1к) говорено је горје.

Шола је старином из Макарске, одакле је прешао у Жупањевац, одакле је прије 35г прешао овамо као фраторски кувар. Дјед му је био православне вјере, славио је Ђурђевдан, а ту су славу задржали и даље док је фратри не забранише.

Миљковић је дошао прије 20г из Госпића у Лици. Има старих омеђина безброј. Спомињу се и старе градине, гробља итд.

Турчиновићи су 1991г имали 691с (Хрвати 685, остали 6), а у 2013г имали су 682с.

Мокро је 1991г имало 639с (Хрвати 635, остали 4), а у 2013г имало је 1.442с.

Прибиновићи су 1991г имали 641с (Хрвати 639, остали 2).

Трн је 1991г имало 1.274с (Хрвати 1.273, остали 1).

Широки Бријег је 1991г имао 5.069с (Хрвати 4.979, остали 36, Југословени 10, Муслимани 8, Срби 6), а у 2013г имао је 6.426с.