Donje Vukovsko (Kupres, FBiH)

На страни једног сувог дола, који се пружа од СИ према ЈЗ, леже 5к Золотића. Вода никад не тече овим долом, а испод њега је врело. На страни поља су куће: Ђукића 1, Живанића 2 и Поповића 2. Воду пију са Зечева Врела. Ово има три стубла, од којих је највиши био пресушио крајем јула 1920г, док су друга два још имала воде. На страни другог сувог дола, који се такође пружа од СИ према ЈЗ, лежи једна кућа Дражића. На страни дола, и то на тераси, леже 3к Живанића. На страни Талића Долине леже куће: Поповића 1, Никића 4 и Поповића 2. На темену једне ниске терасе су куће: Талића 1, Баштића 2, Брацића 5 и Баштића 2, а на страни више терасе су 9к Малушића. На страни терасе крај Чоланка, у коме су куће:Рудића 1, Ђурића 2, Бајића 1, Глишића 2, Шкобића 2, Кнежића 1 и Лугоњића 1. Искод кућа је врело Ушља, које проври у јесен и пролеће. Лети иду по воду на Студенац или у Сувопоток (ка Горњем Вуковском). Изнад кућа је паша и ситна шума, а испод кућа су њиве и ливаде.

За 1км ЈИ, ивицом између стране и равни лежи 7к Катанића. Изнад кућа је смрека, а испод кућа су ливаде.

7к Марковића леже на страни плитке Марковића Долине и окренуте су ЈЗ. Западно, на темену косе, леже 8к Марковића. Два брата Марковића доселила су се од горње групе и дошла на ово место, где им је била „овчарица“ (кошара, где овце зими ноћују). И у дну долине су 3к Марковића. Изнад кућа Марковића је врело Трамошница. Турци су ову воду спроводили кроз „томбруке“ (дрвене цеви, састављене од појединих комада; цеви су бушили сврдлом).

ЈИ од Митровића До, по чијој су страни и дну 5к Митровића. Између кућа су вртови кромпира.

На темену и на страни косе леже 22к Свитлица. Испод кућа је бунар, који некад лети пресуши; кад је цича, пресуши и зими, и тада иду на воду на поток Ратковац. Око кућа су мали вртови са кромпирима; куће су близу једна друге.

У долини Луке је крај Шумеље, у коме су куће: Павловића 9 и Мишковића 5, окренуте југу. Воду пију са извора Јасенка, који је у Шупљој Стини; ова вода отиче у поље и иде у Јамине. Куће обеју породица су у групама; групе су растављене њивама и то растојање износи око 2000м.

Од долине у којој су куће Павловића одваја се до, у врх кога су куће: Баришића 3 и Савановића 2. Изнад кућа је паша и ситна шума, а испод кућа, у долу су кромпири и конопља.

На ЈИ је долина Дуго Поље, која се пружа од СИ ка ЈЗ. На страни окренутој ЈИ леже куће: Бајића 4, Бајића 3 и Баштића 6. Воду пију са врела Јастреба. Куће Бајића и Баштића растављене су њивама и ово растојање износи око 500м.

Раније су овде живели Карамани, који су замрли. Зечево Врело се звало Карамановац. „Прије куге“ су живели Зечевићи, који су сада у Равном. Керановићи, који су били овде „отпртљали су прије Аустрије“ у Мрачај и у околину Травника.

Живанићи, Дујмићи, Ашкићи, Талићи, Золотићи, Дражић, Никићи и Малушићи (старо презиме Кнежевићи) носе заједничко презиме Павловићи и живели су овде, „кад је било Немањића царство“. Славе св. Ђурђа. Где су сада куће Дујмића и Ашкића биле су раније кошаре Павловића. „Прије Аустрије“ су одселили једни Дражићи у Зеницу, и неки Живанићи у Зеницу и око Брчког.

Свитлице су „старовници“.

Савановићи, Баришићи, Митровићи, Марковићи и Глишићи старином су род. Њихов предак Саван живео је у Крешеву, изнад Грахова, и отуда добегао од Турака. Овде се оженио од Павловића и имао девет синова. Како се рачуна, Саван је дошао око средине 16в. Славе св. Јована. „Прије куге“ одселили су се од њих Дешићи у Мрачај и у околину Травника. У пп19в дед Марковића Симо одселио је у Србију.

Поповићи и Ђукић су пореклом из Гомионице, код Бања Луке. У селу Поповићима био је свештеник њихов предак Црни Петар. Пошто су Турци чинили зулуме, нарочито женскињу, Петар запали са сељацима турски амбар и побегне у околину Имотског. Ту је чуо да Сулејман Пашић прима избеглице и дође њему почетком 18в. Од њих су одсељени Максимовићи у Караули, код Травника. Славе св. Николу.

Павловићи и Мишковићи досељени су из Равног крајем 18в. Славе св. Ђурђа.

Катанићи су се доселили из Херцеговине почетком  19в. Славе св. Николу.

Баштићи су досељени из Грахова почетком 19в. Славе св. Николу.

Баштићи (старо презиме Вучени) досељени су из Доца (у Гламочу) почетком 19в. Славе св. Илију. Дошао је њихов прадед и довео децу, пошто је његова породица тамо била страдала тамо од куге. Њихови дедови су се „уговорили“ у Баштиће и напустили презиме Вучени. Један од њих убио је субашу, побегао и „огласио се“ у Србији.

Бајићи су се доселили из Бајића (код Задворја) поч.19в. Славе св. Јована.

Ђурићи су се доселили од Книна поч.19в. Овде је била „пустиња“ и бези су примали „злочинце“ који су бежали из Далмације. Славе св. Ђурђа. После куге од њих су се неки одселили у околину Маглаја.

Брацићи су се доселили из Братача, у Невесињу, поч19в. Били су кратко време у Равном, па су отуда дошли овде. Славе св. Тому.

Лугоњића предак је „допртљао“ из Горњег Вуковског, почетком 19в. Славе св. Луку.

„Прије Аустрије“ дошли су:

Шкобићи из Кукавица. Славе св. Јована;

Велемир из Бељака. Његов се отац овде „уговорио“. Слави св. Ђурђа.

Кнежић из Шемановца. Слави св. Јована; и

Шешум из Заноглина. Слави св. Илију. Очеви ове двојице овде су се уговорили.

„Послије Аустрије“ дошли су:

Црногорац из Благаја. Овде се уговорио, слави св. Николу; и

Рудић из Рилића. Био је у Брдима, одакле га је „дигао“ Асан-бег Идризбеговић.

П.С. Доње Вуковско је имало мање од 10 становника у 2013г, док је 1991г имало 207 становника (Срби 204, Хрвати 1, Муслимани 1, Остали 1).