Радошевић – има их осам кућа. Славе Аранђеловдан. Доселили су се пре 80-100г из Бјелаја. У Бјелај дошли из Срба (Лика) и били за неколико у најму код муслимана. Кад су нешто изнајмили и заметнули стоке, населе се овамо.
Лајић – има их 5к. Славе Ђурђевдан. Доселили су пре 80-100г из Бјелаја. У Бјелај су дошли из Срба (Лика) и били у неколико у најму код муслимана. Кад су нешто изнајмили и заметнули стоке, населе се овамо.
Булајић – има их петнајест кућа. Славе Никољдан. Најјача и најстарија од данашњих породица у Брестовцу. Доселили се пре 200г из Рупа у Далмацији. Уз буну 1875-78г одлазили су ови Булајићи својим рођацима у Рупе. Тамо су их тада биле 3к. И код њих тамо још живи предање, како су им ови рођаци одселили у Босну. – 3к Булајића воде порекло од једног привотка, који је преведен у Булајиће из Лике, а зове се Гутеша. И он и његови потомци прихватили су и презиме и крсну славу од Булајића. Још одавно важе и они као Булајићи. Но по душевним особинама разликују се знатно од правих Булајића-
Селаковић – 3к, Никољдан. Доселили се 1879г из Грачаца (Лика).
Војиновић – 4к, Ђурђевдан. Доселили се 1879г из Мазина (Лика). У Мазин су дошли за време Стојана Јанковића, кад је Лика насељивана, њих тројица браће: Војин, Каран и Грубиша. Од њих постадоше три племена: Војиновићи, Карановићи и Грубишићи. Тако прича најстарији Војиновић у Брестовцу. И збиља све три ове породице славе исту крсну славу.
Мирчета – 1к, Аранђеловдан. Доселили се 1879г из Грачаца (Лике).
Брчин 1к, Ђурђевдан. Доселили се 1879г из Грачаца.
П.С. У Брестовцу је 2013г било 78 становника а у 1991г било их је 298 /Срби 291, Југословни 5, остали 2).