Strategija razvoja poljoprivrede jedan prilog javnoj raspravi

KOMENTAR

Obrazac za komentare na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024

1. Opšti komentari i sugestije na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024.

Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektuju još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se ostvare.

Naime, autori projektuju da udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja perioda na 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto znači da poljoprivreda do 2023. treba da se razvija po stopi od 6,1 odsto prosečno godišnje, a nepoljoprivredni deo privrede da u istom periodu opada po prosečnoj godišnjoj stopi od -0,76 odsto. U varijanti da bi  poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto trebala bi da se razvija po stopi od 9,19 odsto prosečno godišnje, uz istovremeni pad nepoljoprivrednog sektora od -1,36 odsto prosečno godišnje. Kakve su implikacije i besmisao ovako projektovanih veličina ne treba ni naglašavati.

Takođe, autori projektuju rast bruto investicija u poljoprivredi od 10-15 odsto godišnje u nominalnom iznosu.

NEREALNO AKO SE ZNA DA POLJOPRIVREDA U SRBIJI PREDSTAVLJA NEATRAKTIVNU DELATNOST ZA STRANE INVESTICIJKE. JER ONE U STRUKTURI UKUPNIH  SDI U SRBIJI OD 2004. DO 2011. GODINE UČESTVUJU SA 0,7 DO 1,6 ODSTO!

Strana  direktna ulaganja u Srbiju:

1. 2005. 1,162 milijardi evra
2. 2006. 3,242 milijardi evra
3. 2007. 1,448 milijardi evra
4. 2008. 1,590 milijardi evra
5. 2009. 1,304 milijardi evra
6. 2010. 830 miliona evra
7. 2011. 1,798 milijardi evra
8. 2012. 232 miliona evra
9. 2013. 750 miliona evra
10. 2014. 1,222 milijardi evra
11. 2015. 1,6    milijardi evra (želja i potreba)

(Izvor knjiga B. Gulana ,,SUDBINA ODUZETE IMOVINE’’)

U realnom izrazu to je znatno manje. Ako se uzme prosek nominalnog rasta od 12,5 odsto znači da ta sredstva neće ni približno biti dovoljna da se ostvari projektovani rast navodnjavanih površina (za 210.000 ha). A šta je sa ostalim investicijama u poljoprivredu, uključiv i zamenu osnovnih sredstava. Šta više, autori ispuštaju iz vida vrlo bitan momenat udela poljoprivrede u bruto i novim investicijama. U 2012. godini udeo poljoprivrede u bruto investicijama je iznoso 3,34 odsto, dok je novih investicija bilo samo 2,75 odsto.

Takođe, projektovane veličine za razvoj trgovanja posredstvom Produktne berze je u potpuno nerealan. Naime, autori predviđaju rast trgovanja od prosečno godišnje od 11,4 odsto, što je precenjena veličina, ako se ima u vidu da Produktna berza u Novom Sadu i nije berza u pravom smislu te reči.

Nije jasno zašto su autori projektovali rast sertifikovanih savetodavaca da raste do pretposlednje godine projektovanog perioda sa 262 na 387, da bi u poslednjoj godini njihov broj bio ponovo „sveden“ na 2014. godinu (262).

Ako se ove cifre stave u kontekst projektovanog rasta poljoprivrede lako je uočiti sve nelogičnosti i neosnovanosti Strategije.

Najžalosnije je što autori celokupnu Strategiju zasnivaju na spontanom, a ne potrebnom rastu poljoprivredne proizvodnje.

2. Vaš predlog za izmenu odeljka „Stanje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i ruralnim područjima’’

Autori Strategije svoju viziju razvoja poljoprivrede zasnivaju na pretpostavci da Srbija raspolaže sa obiljem agrarnih resursa.

Prva pretpostavka na kojoj se zasniva Strategija o obilju agrarnih resursa je potpuno neosnovana. Srbija raspolaže sa ispodprosečnim agrarnim resursima i kad se komparira sa prosekom za svet i prosekom za Evropu. Snabdevest sveta u proseku za 2012. g. iznosi 0,704 ha, Evrope 0,635, a Srbije 0,514 hektara po stanovniku. Ukoliko se uporedi produktivnost rada i zemljišta, kao direktna posledica resursne snabdevenosti poljoprivrede, još su nepovoljniji odnosi za Srbiju. Očito je da autori nisu razumeli uticaj resursne strukture na razvoj poljoprivrede (Videti tekst i SWOT analizu).

Kada je u pitanju razvoj prerađivačke industrije autori Strategije ne razumeju distinkciju iz razvojnog puta industrije čiji je razvoj uslovljen gustinom stanovništva od industrije koja svoj razvoj zasniva na geografskim uslovima proizvodnje sirovina.

Na osnovu dela 2.4.5 autori kasnije zasnivaju viziju razvoju poljopribrede na aktivnoj ulozi Direkcije za robne rezerve. Međutim, nedavno usvojeni Zakon o Direkciji za robne rezerve ih nesumnjivo demantuje. Kada su u pitanju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi Direkcija će ostati potpuno sterilna institucija, a ne aktivan „igrač“ na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Uostalom to su pokazale 2012. g. kada je došlo do eskalacije i 2013. g. kada je došlo do „sunovrata“ cena poljopribredno-prehrambenih proizvoda. Sklop regulativno-interventnih mera ni približno nije usklađen sa CMO (Zajedničkom oraganizacijom tržišta EU), uprkos deklarativnom zalaganju, te su i intervencije Direkcije i Ministarstva trgovine bile „jalove“. Uostalom sve što je radilo Ministarstvo trgovine je bilo „sterilno“ i nije uticalo na stabilizaciju tržišta, pa tako i „novi“ Zakon o Direkciji za robne rezerve. Žalosno je što Ministarstvo poljoprivrede nije uopšte reagovalo kada je usvajan Zakon o Direkciji za robne rezerve. Ne treba naglašavati u kojoj meri neaktivnost Direkcije za robne rezerve uslovljava tržišne poremećaje. Prema tome, stav autora (str. 43) da će Direkcija postati efikasna tržišna institucija je potpuno neutemeljen.

Deo 2. 7. (Podsticajna politika u poljoprivredi u prethodnom periodu) osim opisa daje niz netačnih podataka. Najeklatantiji primer je Tabela 14 na str. 66 u kojoj se predstavlja da je cenovna podrška (premija) za merkantilnu pšenicu iznosila od 89,57 do 96,46 evra po toni u 2004. godini. Iz zvaničnih podataka Ministrarstva poljoprivrede i Republičkog zavoda za statistiku izlazi da je cenovna podrška za pšenicu bila veća od otkupne cene (prosečna otkupna cena je iznosila 6,96 dinara po toni). Ukoliko se primeni kurs dinara prema evru koji su autori koristili izlazi da je prosečna otkupna cena iznosila 61,52 evra po toni. Pitanje je kada se desilo u našoj istoriji da je premija za pšenicu iznosila za 50 odsto više od otkupne cene. Ovo samo ilustruje u kojoj meri su autori imali aljkav pristup izradi Strategije. U ovom delu Strategije se može navesti bezbroj sličnih nelogičnosti i nekonzistentnosti na kojima se zasniva Strategija, te su i projekcije, o kojima će u narednim delovima biti reči potpuno ekonomski nelogične i besmislene.

3. Vaš predlog za izmenu odeljka „Vizija razvoja i strateški ciljevi’’

Nema sumnje da je prvi strateški cilj adekvatno odabran (Rast proizvodnje i stabilnosti dohotka proizvođača). Međutim, iz daljeg teksta proizilazi da je to samo deklarativni cilj. Sklop mera i instrumenata koji se predlaže ne obezbeđuje rast proizvodnje, a već opisane aktivnosti Direkcije za robne rezeve ne obezbeđuju stabilnost tržišta. Šta više predloženi arsenal mera agrarne politike je „siromašniji“ nego što je bio u prošlosti, te će i proizvodni i tržišni poremećaji biti izrazitiji u budućnosti. Naime, mehanizam direktnih plaćanja koji je u funkciji i koji se mora zadržati zbog politike EU, je potpuno neefikasan kao dohodovna podrška ako nije kombinovan sa politikom i instrumentima cena poljoprivrednih proizvoda. Uostalom, i u skorije vreme od kada se primenjuje ovaj mehanizam,  zbog diskrepance između cenovne elastičnosti tražnje i cenovne elastičnosti ponude poljoprivredi je od direktnih plaćanja pripalo svega 69,6%, dok je ostatak pripao ostalim učesnicima u lancu, uključiv i krajnje potrošače. Nažalost, autori očito nisu analizirali efekte dohodovne podrške našoj poljoprivredi, te nisu ni mogli imati adekvatne osnove za „viziju“ razvoja. Politika dohodovne podrške bez nekog oblika „propisivanja“ cena je potpuno neefikasan mehanizam.

Ne treba navoditi da sve razvijene zemlje, uključiv i EU, i danas propisuju neki od oblika cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. U EU to je interventna cena, dok su npr. u SAD zajmovna i ciljna cena.

Takođe, spoljno-trgovinska zaštita poljoprivrede je potpuno zanemarena od autora Strategije. U ovoj fazi razvoja naše poljoprivrede (Liberalizacija i pregovori o pristupanju EU i STO) neosporno je da treba primeniti instrumente zaštite koji primenjuje i EU. Tarifne i vantarifne kvote (dozvoljene pravilima STO), kombinovane sa carinskom zaštitom, su vrlo efikasan sistem zaštite domaće proizvodnje od ekscesnog uvoza).

4. Vaš predlog za izmenu odeljka „Mere i aktivnosti za realizaciju strateških ciljeva’’

Iz svega, prethodno navedenog, očito je da ni ovaj deo Strategije nije mogao izbeći nelogičnosti i aljkavosti u pristupu. Npr. na str. 109-110. autori tvrde da je nivo podrške po hektaru i po stanovniku niži za oko 50 odsto u poređenju sa zemljma iz studije „Agriculture in the Western Balkan Countries“. Međutim, ako se uporede podaci upravo iz navedene studije izlazi da je naš nivo podrške ispod 30 odsto proseka za analizirane države.

Konačno, iz strategije se ne naziru ni obrisi sklopa regulativno interventne politike koja bi obezbedila rast i razvoj poljoprivredno-prehrambenog sektora.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vlada usvojila Strategiju razvoja poljoprivrede

BEOGRAD, 31. jula 2014. (Beta) – Vlada Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije koja će važiti narednih 10 godina.

Cilj tog dokumenta je unapredjenje i modernizacija poljoprivredne proizvodnje, poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima, održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine, navedeno je u saopštenju izdatom nakon sednice Vlade.

 

Usvojen je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju kojim se preciziraju procedure u postupku dobijanja dozvola za rad i akreditacije visokoškolskih ustanova, angažovanje nastavnika i saradnika i proces priznavanja diploma stečenih u inostranstvu.

 

Vlada je usvojila i Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama carinskog zakona.

 

Džabe agraru strategija

Srbija je dobila još jednu Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja, ovog puta zvaničnu. Dokument je obuhvatio naš agrar u deset godina, od ove do 2024.

 

U njemu ima mnogo monografije, statistike, imena, ali ne i odgovora na najvažnija pitanja u poljoprivredi te se ne može reći šta ova država zaista namerava s agrarom u narednoj deceniji. Elem, strategija bez akcionog plana ne vredi ništa.

Prethodna strategija skupljala je prašinu po ladicama, a sličnu su sudbinu imale i starije. Gotovo svaki ministar poljoprivrede – a za taj resor ih je bilo najviše u protekloj deceniji i po 12 – pisao je svoju. Vlada je usvojila jednu 2005. godine, a nove su pisali gotovo svi ostali ministri, redom kako su sedali u fotelju.

Kreatori strategije detaljno su opisali stanje u poljoprivrdno-prehrambenom sektoru te naveli kakvo nam je stanje resursa, zemljišnih, ali i onih u stočarstvu, ratarstvu, mehanizaciji, radnoj snazi…Objašnjeno je kako funkcioniše proizvodni lanac, i u industriji inputa, i u preradi žita, uljarica, šećera, mleka, konditorskih proizvoda…

Takođe, kakva je politika kvaliteta, u kojoj meri je razvijen i prisutan transfer znanja… detaljno je opisano stanje u ruralnim područjima, a kreatori tog dokumetna bavili su se i podsticajnom politikom u prethodnim godinama. Potom su navedene „svot” analize, „unutrašnji izazovi razvoja agroprivrede i ruralnih područja” pa se prešlo na viziju razvoja i strateške ciljeve. I tu dolazimo do problema. Više od polovine strategije odnosi se na statistiku i konstantacije prethodnog i sadašnjeg stanja, a u manjem delu koji se odnosi na ciljeve dolazi do prave zbrke. Mnogo je lepih želja, ali nema mera za realizaciju ciljeva. Dobro je, doduše, odabran strateški cilj – povećanje proizvodnje i stabilnost dohotka poljoprivrednika, ali ne piše i kako će se to konkretno ostvariti…

Strategija za rast proizvodnje i konkurentnosti agrara

Rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača jedan je od primarnih ciljeva srpske poljoprivrede, navodi se u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014. do 2024. godine. Ostvarivanje ovog cilja podrazumeva da poljoprivredna proizvodnja mora biti konkurentna, ekonomski efikasna, zasnovana na primeni visokih tehnologija, uvažavanju veterinarskih i fitosanitarnih standarda, standarda zaštite životne sredine i dobrobiti životinja. Rast konkurentnosti, uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i tehničko-tehnološko unapređenje sektora poljoprivrede, permanentan je cilj poljoprivredne politike Srbije.U Ministarstvu poljoprivrede ukazuju da za to postoji jako uporište u bogatim resursima, u značaju tog sektora za nacionalnu ekonomiju i razvoju ruralnih područja, kao i narastajućim mogućnostima izvoza hrane.Poljoprivredno-prehrambeni sektor Republike Srbije ostvario je tokom protekle decenije značajan napredak u pozicioniranju na međunarodnom tržištu.

Regionalna konkurentnost poljoprivrednog sektora u okviru tržišta CEFTA zemalja je na visokom nivou. Sa druge strane, u trgovini sa EU i drugim tržištima, i pored suficita u razmeni, struktura izvoza nije zadovoljavajuća.

Aktivna uloga države, kao i visoka inicijativa privatnog sektora, ukazano je, neophodni su preduslovi za dinamičnije restrukturiranje srpske poljoprivrede i prehrambene industrije, u sektore koji nude inovativne i visokovredne proizvode, tržišno fleksibilne i integrisane u privredno okruženje, čiji je razvoj zasnovan na znanju, održivom i efikasnom korišćenju prirodnih i ljudskih resursa.Realizacija postavljenih strateških ciljeva zahteva različite vrste intervencija, koje se mogu svrstati u nekoliko stubova reformi, koje, između ostalog, obuhvataju modernizaciju objekata i opreme, jačanje prehrambenog lanca i organa i organizacija za logističku podršku sektoru poljoprivrede, i prilagođavanje agrarne politike modelu zajedničke poljoprivredne politike Evropske Unije (ZPP-a). Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine pokrenulo je izradu tog strateškog dokumenta u nastojanju da se što jasnije trasira pravac budućih reformi poljoprivrednog sektora u sklopu spoljnih i unutrašnjih izazova sa kojima se suočava, kao i da se definišu mere i aktivnosti za obnovu i aktiviranje razvojnih potencijala ruralnih sredina.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, kao osnovni i dugoročni strateški dokument definiše ciljeve, prioritete i okvire političkih i institucionalnih reformi u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Pored toga, ovaj dokument definiše okvir budžetske podrške (ukupno i po stubovima mera), koji nedvosmisleno odražava razvojno opredeljenje nove Strategije.

Ovim dokumentom uspostaviće se temelji nove poljoprivredne politike, definisani u skladu sa principima modernog upravljanja javnim politikama i na liniji jasnog opredeljenja Ministarstva poljoprivrede za postepeno preuzimanje modela evropske podrške poljoprivredi, zaključili su u Ministarstvu.

26. avgust 2014.

 

Dragan Glamočić:

Zemlja je veliki potencijal Srbije

NOVI SAD, 18. februara 2014 (Tanjug) – Srbija mora sve da učini kako bi ljudi ostali na selu da žive od zemlje, jer poljoprivredno zemljište je naš veliki potencijal, izavio je u Novom Sadu ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dragan Glamočić.

Glamočić je, posle predstavljanja nacrta Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2014. do 2024, koje je održano na Poljoprivrednom fakultetu, istakao da taj opssti dokument daje smernice poljoprivrednicima o tome šta će se dešavati u agraru naredniih 10 godina, kao i o tome šta treba da budu promenjeno u agrarnoj politici.

U toj strategiji se navode i institucije u zemlji koje bi, kako je kazao, trebalo da pretrpe značajne promene da bismo došli do krajnjeg cilja – a to je razvoj srpske poljoprivrede.

Akcenat je na obrazovanju, jer “bez mladih obrazovanih kadrova, nema uspessne poljoprivrede”, ocenio je ministar. Glamočić je napomenuo da ta strategija, prvi put otkako se pravi, definiše i budžetski okvir za poljoprivredu i to sve do pristupanja Srbije Evropskoj uniji i njenim fondovima.

“To je jedan opšti dokument koji će sigurno biti od velike pomoći u našim pregovorima sa EU, ali strategija je prevashodno urađena radi unapređivanja naše poljoprivrede”, naglasio: je on.

U izradi nacrta te strategije uccestvovalo je visse od 240 ljudi, od onih iz nauke do neposrednih proizvodjača, što je, prema ministrovim reccima, prvi put a ne kao ranije kada je takav dokumet radilo svega nekoliko osoba.

Nacrt strategije predstavljen je prvo u Beogradu, a posle Novog Sada slede promocije tog dokumenta u Čačku, Nissu i Kruševcu, napomenuo je Glamočić i dodao da već stižu primedbe i sugestije, među kojima je i ona da je taj dokument vrlo obiman.

Kako je rekao, u strategiji je sadržano ono što je najvažnije za domaće poljoprivrednike, ona daje smernice u kom pravcu bi trebalo da se kreće naša agrarna politika i u tom pogledu, smatra on, neophodno je doneti još mnogo konkretnijih dokumenata.

Glamočić je prethodno razgovarao s predstavnicima poljoprivrednih udruženja okupljenih u Asocijaciji pljoprivrednika o podsticajima i drugim neposrednim merama u agrarnoj politici za ovu godinu.

Ministar je pozvao poljoprivredne proizvodjače da na vreme počnu postupak registrovanja gazdinstava, kako bi taj poces bio obavljen do predvidjenog roka, 31. marta, da bi subvencije nesmetano mogle da krenu.

Najavljujući da će u narednih mesec ili dva biti doneti svi potrebni pravilnici za raspodelu subvencija, goriva i drugi, podsetio je da njihova primena počinje tek posle registracije gazdinstava.

Glamočić je, u razgovoru sa oko 30 poljoprivrednih proizvođača, kazao da ove godine ministarstvo neće kao neophodan uslov za podsticaje tražiti obavljanje dodatnih analiza zemljišta, ali je naglasio da na tu meru proizvođači moraju da računaju naredne godine, jer je to u njihovom interesu.

“Ministarstvo pregovara sa svim ponuđačima goriva za poljoprivrednike i oni koji budu ponudili najbolje uslove i omogućili da u svim mestima derivati budu dostupni poljoprivrednim proizvodjačima, oni che ih i snabdevati gorivom, znacci da niko neche imati privilegije”, poručio je on. Glamočić je ponovio da, bez obzira na odluku EU kojom je dozvoljeno gajenje genetski modifikovanog kukuruza, “mi nećemo dozvoliti gajenje GMO biljaka na našoj teritoriji”, jer kako je dodao, svaka zemlja, pa i članica EU, o tome odlučuje samostalno.

Bogosavljević-Bošković:

Cilj rast proizvodnje i unapređenje konkurentnost

Glavni ciljevi Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2014. – 2024. godine su rast poljoprivredne proizvodnje, stabilnost dohotka proizvođača,unapređenje konkurentnosti, razvoj ruralnih područja i zaustavljanje procesa nestajanje sela, rečeno je na predstavljanju tog dokumenta.

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević-Bošković predstavljajući Strategiju u Palati Srbija rekla je da ta oblast godinama prolazi kroz težak tranzicioni period i da je suočena sa izazovom, koji se, pre svega ogleda u tome kako se pripremiti za veliku tržišnu utakmicu s poljoprivredom Evrope.

Kako je kazala, reč o važnom dokumentu kojim su definisane glavne smernice razvoja i prioriteti u sektoru poljoprivrede u narednih deset godina.

„Srbija je zacrtala izuzetno važne ciljeve za poljoprivredu među kojima su rast proizvodnje, stabilnost dohotka proizvođača, unapređenje konkurentnosti, tehničko-tehnološko unapređenje sektora i stvaranje uslova za razvoj ruralnih područja i zaustavljanje procesa nestajanja sela“, rekla je Bogosavljević Bošković. Ona je dodala da je reč o krovnom dokumentu koji je osnova za izradu nacionalnih programa poljoprivrede i ruralnog razvoja koji će, precizirala je, sadržati konkretne mere za dostizanje strategijom zacrtanih ciljeva. „Strategija i njeno usvajanje važno je za Srbiju i u psihološkom smislu jer nam ona daje vetar u leđa da i dalje radimo predano i vredno i da se trudimo da težimo što pre dostizanju ciljeva koje smo zacrtali strategijom“, rekla je ministarka i zahvalila učesnicima u izradi izradi startegije, kao i donatorskim organizacijama koje su pomogle.

Kako je kazala, od velikog značaaja na putu ka EU je da se obezbedi kvalitet i kontinuitet u poljoprivrednoj proizvodnji kako bi Srbija mogla ravnopravno da učestvuje u tržišnoj utakmici sa evropskim poljoprivrednicma.

Ona je ukazala da je rad na strategiji započet 2012.godine, a da je ona usvojena u avgustu 2014. godine.

U njenoj izradi, kako je kazala, učestvovalo je više od 200 stručnjaka i eksperata, uz pomoć donatora među kojima su, pre svega, Francuska ambasada, nemački GIZ, UNDP, USAID, Svetska banka. Izrada strategije koja je skup netačnih podataka I ner3ealniuh želja koštala je oko osam miliona evra!

Prilikom predstavljanja strategije rečeno je i da reforme poljoprivredne politike treba da doprinesu stvaranju pouzdnog i atraktivnog poslovnog ambijenta u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i obezbede veću stabilnost dohotka poljoprivrednih proizvođača.

Ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro ukazala je na to da Francuska podržava Srbiju u procesu evropskih integracija, i dodala da je za tu zemlju oblast poljoprivrede veoma važna, i da to važi i za Srbiju. Ona je navela da je donošenje startegije u tom pogledu veoma važno, jer će u procesu pridruživanja EU imati mnogo rada u oblasti poljoprivrede. Kako je kazala, od velikog značaja i za upravu, kao i centralne, regionalne i lokalne organe je uspostavljanje organizacionih mehanizama koji bi trebalo da pomognu poljoprivrednicima i njihovom priključivanju EU jer će im uz dobru organizaciju biti lakše da dobro iskoriste potencijale i mogućnosti u tom procesu. „Ovo je dobro urađen posao (strategija) uz učešće mnogih zainteresovanih aktera i predstavlja dalju osnovu za razvoj“, rekla je Moro.

Ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm ukazao je na to da je učešće poljoprivrede u ukupnom BDP Srbije skoro 10 odsto i da ona predstavlja jedan od najvažnijih sektora.

Kako je kazao, važno je što su strategijom dati prioriteti, a njena implementacija predstavlja važan korak. Ambasador je dodao i da Nemačka daje snažnu podršku Vladi Srbije u razvoju tog sekota.

Zamenik šefa Felegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt takođe je ukazao da su Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2014 – 2024. zacrtani važni prioriteti. On je podsetio da je Programom podrške razvoju poljoprivrede – IPARD Evropska komisija opredelila 175 miliona evra.Program bi trebalo da doprinese povećanju produktivnosti i konkurentnosti, usklađivanju sa standardima EU, prilagođavanju zahtevima domaćeg i inostranog tržišta, kao i diverzifikaciji i razvoju ekonomskih aktivnosti i poboljšanju kvaliteta života u ruralnim područjima.

31. mart 2015.