Petrovce (alb. Petroc, Kosovska Kamenica)

Село је удаљено око 9км си од Гњилана. Лежи на ивици изморничке равнице, на лепом положају у подножју брда, окружено плодном моравском земљом.

Петровце је било чисто српско село до јуна 1962г. Тада се у селу доселила прва албанска породица. Од ондашњих шездесетак српских кућа, колико је Петровце бројало, данас их је у селу преко 150 албанских и само једна српска. Исељених Срба у ближој околини је мало: свега по 2к у Глоговцу и Ранилугу. Највише их се одселило у Србију: у Крушевац око 20к; Ниш око 10к; Ћуприју 7к; Београд и околину – Сремчица, Ресник, Борча, Овча, Угриновци, Добановци, Обреновац – око 20к и у Лесковац 1к.

У селу постоји црква посвећена Светом Петру и Павлу. На једном миљеу у цркви је извезен податак да је црква подигнута 1865г, а освећена почетком века (20в-МЗ). Данас је она без пастве. Бригу о њеном одржавању преузело је суседно село Томанце.

Почетком нашега (20в –МЗ) село је добило школу.

Сеоска преслава је Петровдан.

Презимена, 1к, Св. Петка.

Породићни надимци

Клепићи, надимак породице Даниловић, информатор Живорад Даниловић (1938).