Grabovac (Svilajnac)

Село је на заравни, с леве стране Ресаве, од које је удаљено 8-900 метара. Зараван просецају Хумски и Развалински Поток.

Извори су: Турска Чесма, Ресавичка Чесма и Кладенац. – Делови су хатара: Тирове, Влашко Поље, Трескар, Мелетковац, Клењар, Пљошта, Развалине, Новине, Муртин, Угари, Гај (Стубље), Ресавчев Запис, Старо Село и Бања. На овом месту је била бања или амам: и данас се познају развалине и има вода, за коју се мисли да је лековита.

Село се дели на Брђанску, ицку, Лукицку и Горњу Малу. Има око 270 кућа а 12 родова.

Поменути амам је испод села. У близини се налазе стари новци, одломци од старог оружја и посуђа, као и друге старинске ствари.

У селу има старинаца, те је према томе старијег постања. Некада је било у Старом Селу, ближе Ресави, тамо где је и Бања, па се отуда поместило из непознатог узрока. Изгледа, да је то учињено ради склањања од „царске џаде“, где је било непријатељу на ударцу.

У Брђанској су Мали:

Нешићи (10к, Св. Ђорђе и Ђурђевдан), стари Неша дошао је из Соко-Бање.

Баруџићи (5к, Св. Никола), овде се доселио „из Турско“ неки Станко баруџија.

Тодинчићи (10к, Св. Никола), дошли из Грљана (код Зајечара).

Миливојевчићи (10к, Св. Симон), старинци;

Срејинчићи (5к, Св. Никола), не зна се одакле су.

У Мицкој или Мићићкој Мали су:

Мићићи (80к, Св. Арханђел), дошли пре 150 г од Тимока.

У Лукицкој су Мали:

Лукићи (60к) Св. Арханђел, старинци.

У средини села су:

Синђелићи (6к, Св. Никола) дошли са Косова. Прво су се презивали Ракићи, па доцније Синђелићи по Синђелији, мајци Стевана Синђелића, која је дошла у њихову кућу из Војске.

У Горњој су Мали:

Јанковићи – Војскићи (15к, Св. Ђорђе и Ђурђевдан), за које се мисли да су се преселили из Војске;

Ђорђевићи (20к, Св. Симон), старинци (са Миливојчевићима из Брђанске Мале сматрају се као један род);

Перичићи (10к, Св. Ђорђе и Ђурђевдан), за које се мисли, да су са Косова.

Стокићи (37к, Св. Јован), дошли од Тимока.

Године 1819 имало је село 63 куће са 168 пореских глава, а 1870 имало је 194 пореске главе. – У селу живе два Циганина ковача. Славе Св. Николу, а дошли су из Баничине (смедеревски).

Сеоска је слава Спасовдан, а заветине: Благовести (за стоку), Часне Вериге (за винограде), Ђурђевдан (за поље), 16 септембар (због гушобоље) и Св. Лазар.

П.С. Грабовац је имао 459 становника у 1834, 1.100 у 1884, 1.905 у 1948, 1.012 у 2002, и 917 становника у 2011 години, у томе 39 млађих од 5 година, уз просечну старост од 48,2 године.