Grdanica (Leskovac)

Грданица лежи на најнижој језерској тераси на десној обали Мораве. Испод ње на западу је алувијална раван коју је измоделирала Јужна Морава. У низу села у области Лесковачко поље и Бабичка гора, подигнутих на истој коси правца С-Ј, са десне стране Мораве, Грданица је најсеверније село, ниже кога се спушта у Мораву северни део лука Област долином Смрданске реке до њеног ушћа у Јужну Мораву. Село је збијеног типа.

Име села. – По легенди коју ми је саопштила Миланка, жена Славка Анђелковића, стара 100г, на месту где је сада село, у далекој прошлости чуван је велики број свиња. Свиње су гроктале – „грделе“: „Гр-гр-гр“, па је ово место добило име Грданица.

Међутим, у атару овога села, нешто у правцу ЈИ, дижу се два брега. Један се зове „Мали грданац“, а други „Велики грданац“. Иако немам никакав доказ у том правцу, сматрам да у основи назива одва два брега лежи реч град у значењу тврђаве. Нисам се пео ни на један од њих, али сам испитивао сељаке из Грданице, с којима сам дошао у додир. Питао сам да ли се на овим бреговима не налазе трагови старих твђава, па сам добијао негативан одговор. И поред тога сматрам да је бар на једном брегу постојала античка тврђава која је контролисала и обезбеђвала антички пут који је испод овог брега пролазио из правца Ниша на југ уз десну обалу Јужне Мораве. На то упућује „невенчана“ црква испод села Разгојне и трагови античког насеља поред ове цркве. Према томе, сматрам да је име села Грданица дошло од имена брегова Грданац, у значењу града, тј. тврђаве.

Из прошлости села. – Грданица спада у ред старих српских села засељених у доба српске средњевековне државе. О њој немамо податак из оновремених српских извора, али се зато ово село помиње као тимарско у турском дефтеру из 1516г и то под именом како се и сада зове. После реформе турског царства четрдесетих година 19в, Грданица је поделила судбину већег броја котлинских села и била почитлучена. У селу је на данашњем плацу Славка Анђелковића и његове сусетке Злате Јовановић био господарски конак. Према Станку Ђорђевићу и Храниславу Ракићу, последњи господар села Грданице звао се Емин Паша.

Данас у овом селу живе следећи родови:

1. Павловци – Павловчики, сс 13к,
2. Митинци, из топличког села Јасенице 5к,
3. Јуруковци, сс 10к,
4. Трајковићи, нп 6к,
5. Цветановци, сродници са Јуруковцима, сс 5к,
6. Љољци, сс 7к,
7. Телци, сродни са Љољцима 6к,
8. Бојанци, из Смрдана 6к,
9. Сечанци, пореклом из Сечанице 4к,
10. Дерци, сс 22к,
11. Велкови, нп 7к,
12. Ћосинци – Кованџици, сс 16к,
13. Ничинци, нп 5к,
14. Ђоцинци, нп 7к,
15. Ђелинци, из Братмиловца 2к,
16. Илијинци, нп 7к,
17. Маринчики, нп 13к,
18. Пурићеви, нп 6к,
19. Смиљковићи, из Смрдана (призећени у Грданици) 2к,
20. Лазинци, нп 5к,
21. Чавци, нп 6к,
22. Костићи, из Граова 3к,
23. Роми – Цигани: Ибрићи нп 10к.

Роми су пољопривредни радници, мада имају мало земље, а од стоке три магарета, две краве и једног коња. Склони су, како су ме обавестили сељаци, бесправном присвајању ситних туђих ствари и у просеку су слаби радници.

П.С. Грданица је имала 489 становника у 1878, 538 у 1884, 800 у 1948, 605 у 2002, и 525 становника у 2011 години, у томе 10 млађих од 5 година (26 од 5 до 10; 38 од 10 до 15 година), уз просечну старост од 45,3 година.

„Leskovačko polje i Babička gora“ Jovan V Jovanović, izdanja Narodnog muzeja u Leskovcu, Leskovac 1979g.