Korbevac (Vranje) i Ruski put

Село лежи на неравном земљишту десно од Ј. Мораве углавном око доњег тока њене притоке Корбевске Реке. Суседна насеља су: Бујковац, Превалац, Себе Врање, Клисурица и др. Становници воду пију из бунара и са ретких кладенаца. Познат је Друмски Кладенац…

Корбевац је разбијеног типа. Куће су растурене без реда по махалама којих има неколико. Називи махала су махом по главнијим родовима. Укупно село има 160 домова (1953г).

Старине и прошлост. – Крај пута, који се од друма Врање – Сурдулица одваја за Корбевац, налазе се тумули на локалитету Рупе. При просецању тог пута нађене су,  по Васићу урне у тулама. Фјукс такође помиње тумуле у овом селу на локалитету Мајдан и наводи мишљење које постоји у селу да су ове хумке настале услед испирања злата. Градиште је узвишење високо 652м у источном делу села (в. карту – у близини је црква В. Госпођа). Некада на Градишту била је тврђава. Тамо има трагова од бедема  грађених каменом и циглама. Види се и један напуштен бунар. Коаниц је на Градишту констатовао остатке утврђења које сматра римским кастелом. Ниже Градишта је место Селиште.

Корбевац се рачуна у стара насеља Врањске котлине. Зато данашњи становници не знају када је оно основано. Знатна старост села види се и по очуваним старинцима. У горњем делу села постоји црква посвећена В. Госпођи. Грађена је за време Турака. Касније је црква обновљена. – У средини села била је црква Св. Николе, коју су Турци порушили. На Црквишту познају се: „патос од олтара и један камени стуб“. – Корбевац је раније имао и трећу цркву посвећену Св. Јовану. И ову цркву порушили су Турци „када је био зулум неки пут“. На црквишту се види гомила камења.

До ослобођења од Турака 1878г највећи део плодне земље припадао је појединим муслиманима насељеним у Врању. По имену се знају последњи власници чифлика: Заим-ага, Исљам, Кумбараџија и Ђаковчани. Срби су радили као момци и чифчије. За време Турака српска је била само неплоднија земља изнад села. До поменуте године Корбевац је претежно лежао у брдској зони (на местима Свињарник, Соколица и др). Од тада становници су постали власници земље у близини Ј. Мораве. Многе сеоске куће спустиле су се на ниже земљиште где су главне њиве, друм и железничка пруга.

Крај пута у Корбевцу постоји споменик са натписом: „Кубаска козачка дивизија 1921-1925г“. Подигнут је у спомен војних емиграната из Русије (око 5.000) који су преко планине Бесне Кобиле саградили пут Врање – Босиљград. Многи војници и официри тада у овом крају умрли.

А) Старинци:

Мутавџици (9к, Митровдан) и Џокинци (10к, Св. Никола), многи за њих кажу да су старинци.

Антићи (2к) и Гарепци (2к) славе Св. Николу. Раније су чинили један род са поменутим Џокинцима.

Б), Досељеници из појединих села Врањске котлине:

Рашинци (9к, Св. Арханђео), дошли су из Бачвишта где су били старинци. Доселио се прадед који је у Корбевцу имао ваљавицу и воденицу (сада тога у селу нема). Кумови им живе у Бачвишту.

Велиновци (6к, Св. Никола), дошли су из планинског села Дуге Луке. Изгледа да су тамо досељени из Г. Пчиње.

Пепеларци (3к) и Раденковићи (3к), славе Св. Николу. Дошли су из суседног Себе Врања. Тамо имају истоимених рођака. Даље порекло из села Божице (Пепеларци) и Љубате (Раденковци) у околини Босиљграда.

Алексићи (2к, Св. Арханђео) дошли су из Богошева. Тамо су били досељени из околине Босиљграда.

Николићи (1к, Св. Никола) су из Гумеришта. Тамо имају рођака чије је даље порекло са Косова.

Митићи 1 (1к, Св. Арханђео), дошли су из Тибужде.

Јанкерци (1к, В. Госпођа) и Станојевићи (1к, Св. Арханђео) дошли су из суседног планинског села Липовца. Јанкерци у Липовцу припадали су истоименом роду досељеном из села Ујна сада у Бугарској. Станојевићи припадали су роду Марковци, тамо од некуда досељени.

Трајковићи (1к, Св. Арханђео) и Стојковички (1к, Петковдан), дошли су из суседног Бујковца. Први су припадали роду Цункинци.

Крстинци (6к, Св. Сава) дошли су из суседне Клисурице, где имају истоимених рођака. Тамо су били досељени из Стајевца у Г. Пчињи.

Младеновићи (2к, Св. Арханђео) су из планинског села Несврте.

Митићи 2 (1к, Св. Никола) дошли су из Прибоја.

Баба Јанини (4к, Св. Арханђео), дошли су из суседног планинског села Бабине Пољане или Црног Врха.

Ваљавичари (1к, Св. Арханђео), дошли су из Островице.

Мирчинци (7к, Петковдан), дошли су из суседног Врбова. Из Врбова су се иселили због зулума од досељених Арбанаса.

В) Досељеници из других области:

Крпејци (10к, Св. Сава) потичу од прадеде Стоше, досељеног из села Крпејци у Грделичкој Клисури.

Ћосинци (7к, Св. Сава), род су им поменути Крпејци.

Донинчики (4к) и Вељаци (7к) славе Св. Арханђела. Потичу од браће Донета и Стевана. Доселили су се пре 1878г из Ржане код Босиљграда.

Алексићи (1к, Св. Сава), дошли су из Радибужде код Кр. Паланке.

Поповићи (5к, једни славе Св. Николу други Св. Арханђела), зову их и Власи, по селу Власе у Пољаниц, одакле су досељени.

Стрезовци (1к, Ваведење), дошли су из Стрезовца код Прешева.

Ђорђијини (1к, Св. Никола), дошли су из Новог Села у Г. Пчињи. Избегли су од Турака 1878г.

Пајсторчики (3к, Св. Никола), потичу од деце које је довала мајка приликом преудаје. Порекло им је у Г. Пчињи.

Маскаленко Андра (1к, Св. Никола), руски пуковник-емигрант. Он је 1921-25г са Кубанском дивизијом као шофер радио на путу Врање – Босиљград. Затим се  ожени у Коорбевцу и остао. И сада је жив. Деца у кући говоре српски.

Биволарци (4к, Св. Стеван), потичу од досељених Влаха. Има рођака у суседном Превалцу (Баба Гајини).

Г. Није утврђено порекло ових родова: Орденци (6к, Св. Арханђео), Стајинци (6к, Св. Никола), Здравковци (10к, Св. Арханђео), Цветковци (2к, Св. Арханђео), Бандилци (4к, Св. Никола), Марчинци (2к, Св. Арханђео), Русимови (3к, Св. Арханђео), Милосављевићи (5к, Св. Арханђео), Гребенари или Средарци (3к, Св. Никола) и Брдарци (2к, Св. Арханђео).

Исељеници – Миленковци (1к) иселили се у Моштаницу. – Сугарци (2к) и Крпејци (1к) иселили се у Пањевље. – Цункини (6к) иселили се у Бујковац. – Поповићи 2 (2к) и Петљачеви (3к) иселили се у Јелашницу. – У Врањску Бању прешли су Шкембари (1к) и Шамбурики (2к).

П.С. Корбевац је имао 452 становника у 1878, 559 у 1884, 870 у 1948, 711 у 2002 и 663 становника у 2011 години, у томе 33 млађа од 5 година (44 од 5 до 10), уз просечну старост од 40,7 година.

Vranjska Kotlina, dr. Jovan F. Trifunovski, Skoplje 1963.