Mali Trnovac (Bujanovac)

Vranjska Kotlina, dr. Jovan F. Trifunovski, Skoplje 1963.

 

Село лежи СЗ од В. Трновца на масиву планине Карпине, на десној падини долине потока Прони Киша. М. Трновац захвата положај на тромеђи Врањске котлине, Новобрдске Криве Реке и Горње Мораве. Становници пију воду са једног извора и из бунара. На извору „точе воду“ становници из 18 домова. Дубина бунара је 4 до 17м. Око 800м северно од села избија извор Луковац.

М. Трновац је издужено насеље правца З-И. Средином села води улица око које су два низа кућа. 800м северно од села лежи група од 6 кућа. Тај део насеља се зове Луковац. У свему село има 42 дома (1951г).

Прошлост и старине. – На месту где лежи М. Трновац раније је постојало старо српско село (са око 40 домова). Ти су се Срби раселили и сатрли после арбанашког досељавања у В. Трновац и у друга околна насеља (крајем 18 и почетком 19в). Од исељених старих српских родова знају се: Дејанци (2к), Ристини (1к), Жабарци (1к), Арнаутовци (1к) и Ђуринци (1к). Сви живе у селу Јабланици крај манастира Прохора Пчињског (Г. Пчиња). Тамо су се иселили у првој половини 19в.

Када су се Срби растурили из насеља, онда је земљиште М. Трновца претворено у пашу. На поменутој паши лети су боравили у сточарским становима (бачилима) Арбанаси из нижег села В. Трновца. Тако је било углавном у току 19 и на почетку 20в до 1908г. Поменуте године земљу расељеног М. Трновца турска државна власт поделила је босанским мухаџирима (28к). Они су обновили насеље. 1912г мухаџири су се повукли са турском војском и тада је наша држава у М. Трновцу населила Србе из појединих села Врањског Поморавља и Горње Пчиње. М. Трновац нису остављали на миру у оба светска рата Арбанаси из околних села. Од 1915 до 1918г и 1944г Срби су силом исељавани па опет враћани када су се ратови свршавали. На месту исељених српских породица тада су долазили да живе Арбанаси из села Каменичког среза и неки из В. Трновца.

Да је на месту М. Трновца постојало старо српско село види се и по старинама. У западном делу насеља, поред ивичних кућа, постоје рушевине од цркве (мисли се Св. Петке). Стање рушевина је такво да се јасно види каква је била основа цркве, колике су јој димензије и како је грађена. Црква је оријентисана у правцу И-З. Дужина јој износи око 7, а ширина око 4м. За израду зидова употребљавани су камен, цигла и малтер. Трагови од старина примећују се и на месту Луковац. Тамо су сељаци ископавали старе гробове и зидове од кућа. Стари гробови су местимично изоравани и у њивама које леже око главног сеоског пута, као и у самом насељу. Правац старих гробова је И-З. – Гробље садашњих сељака је код поменуте цркве. Оно је већим делом разорено од Арбанаса 1944г. Сеоска слава је првок петка после Духова (Бели Петак).

Порекло родова. – У М. Трновцу живе Срби. Њихови родови су:

Трандафиловићи (2к, Св. Арханђео), доселили се 1913г из Ћуковца код Врања. Тамо се звали Гавранци. Даље порекло им је из Дуката код Босиљграда.

Симоновићи или Сатанци (2к, Св. Арханђе), дошли 1913г из Шарпанца у Г. Пчињи.

Димитријевићи (2к, Митровдан), доселили се 1913г из Првонеке.

Стајићи (2к, Св. Арханђео), дошли су 1913г из Сливнице. И тамо су били од некуда досељени.

Милићи (1к, Алимп. Столпник) дошли су 1913г из Лапрдинца.

Стојковићи 1к, Ваведење, дошли су 1913г из Првонека.

Калајџици (1к, Св. Арханђео), дошли су 1913г из Сливнице.

Стошићи (1к, Св. Арханђео), дошли су 1913г из Наставаца. Тамо имају рођака досељених из села Реткоцерја у Јабланици.

Магинци (2к, Св. Арханђео) дошли су 1913г из Сливнице.

Бандинци (1к, Св. Никола), дошли су 1913г из Првонека.

Стаменковићи – Качамакови (3к, Св. Никола), дошли су 1920г из В. Буштрања.

Станковићи (2к, Св. Никола), дошли су исте године из истог села одакле и поменути Стаменковићи.

Станојковићи (4к, Св. Никола), време досељења и порекло као код предња два рода.

Ђорђевићи (3к, Св. Никола) све исто као код предњих родова.

Тасићи (1к, Св. Арханђео), дошли су 1920г из Д. Требешиња. Тамо припадали роду Шаткини.

Славковићи – Бугарчики (1к, Св. Арханђео), дошли су 1920г из Љубате код Босиљграда. Кратко време живели су у В. Рајинцу код Прешева. Из Љубате побегли од бугарских комита.

Станковићи 1 (1к, В. Госпођа), дошли су 1920г из села Црне Реке у Г. Пчињи.

Стојковићи (2к, Св. Никола), дошли су 1920г из В. Буштрања.

Младеновићи (1к, Св. Никола), дошли су 1920г из В. Буштрања.

Величковићи (2к, Св. Арханђео) дошли су 1922г из Првонека.

Јовчићи (1к, Петковдан), дошли су 1924г из Јелашнице. Земљу су купили од исељених Срба колониста.

Трајковићи (2к, Св. Никола), дошли су 1925г из Купининца. Тамо припадају роду Чуљанци.

Црвенограђани (1к Св. Арханђео), дошли су 1930г из Црвеног Града у Г. Пчињи.

Станковићи (1к), род је основао призетко из Спанчевца.

П.С. Мали Трновац је имао 533 становника у 1948, а 343 у 2002 години, у томе 339 албанске, 3 регионалне и 1 непознате националности.