Након иницијалног смањења БДП-а у 2009 години од 2,8% у САД-у је дошло до економског опоравка те је 2014 годину завршила са 9,2% већим БДП-ом него о 2008 години. У зони Евра, БДП је био за 1,1% мањи него у 2008 години, али је зато Немачка имала раст од 5%, а што значи да је много земаља имало како нижи БДП него у 2008, тако и нижи за преко 10%. Србија је имала за 1,4% мањи БДП него 2008 године, па иако нисмо у овој еврозони имамо сличну привредну динамику.
Светска економска криза је започела на америчком финансијском тржишту. Није лепо писати о томе да су Федералне Резерве повећале профит са 35 милијарди долара у 2008 години на 90 милијарди (на годишњем нивоу) у трећем тромесечју 2013 године. Два БДП-а Србије ствара само систем Федералних Резерви у Америци! А колико БДП-а Србије ствара америчка финансијска „индустрија“ без ових резерви? Профит ове индустрије смањен је са 381 милијарде долара у 2006, на 266 у 2007, и „само“ 60 милијарди у 2008 години, да би већ у 2009 години износио 316 милијарди, а у трећем тромесечју 2013 године повећан је на 431 милијарди долара. Пар пута више од БДП-а Србије.
Некада давно, у Америци се профит стварао у производњи, те је 1965 године профит индустрије био 5 пута већи него финансијског сектора без ФР (42,1 према 8 милијарди долара), 1980 године био је већи 4 пута (97,6 према 23,5), да би у 1992 години први пут био мањи него у банкарском сектору (109,8 према 114,1 милијарди долара). Претпоставимо да је то била последица увођења санкција тадашњој СРЈ, те су Американци смањили производњу за извоз, а Срби су преселили новац у Америку, њима од производње мање, а „овим` нашима“ од пљачке народа више. Пад профита финансијског сектора у кризној 2008 години утицао је да профит у прерађивачкој индустрији у 2008 години буде 4 пута већи, али је већ у 2009 години он опао на само 171 милијарди долара, те су финансије опет преузеле примат…
Али, пустимо ове белосветске приче и вратимо се на основну мотивацију: каква је структура запослених у САД а каква је Србија у односу на њену структуру?
Даклем, САД имају 44 пута више становника од Србије (319 према 7,2 милиона), али имају 80,6 пута већи број запослених ван пољопривреде, те им је на 100 становника стопа запослености скоро дупло већа (43,1 према 23,7). Наши пољопривредници, њих 7,5 на 100 становника (0,7 у САД) мало поправљају овај однос. Плате и приходе нећемо да упоређујемо, сем што ћемо додати података да су нето приходи фарми у Америци (88 милијарди долара, што је 40.300$ по фармеру) били реално мањи него 1950 године (99,3 милијарди долара према вредности долара у 2009 години).
Први део табеле даје основне податке, за САД из јануара 2014 године, а за Србију из октобра 2014 године (Извештај Председнику и Месечни статистички билтен за децембар). Двадесет и два милиона запослених у државној управи у Америци, и још 21,2 милиона запослених у приватном здравству и образовању су ме мотивисали за ових неколико реченица. Ситница! На једног становника Србије долази троје професора и лекара у Америци (са све пратећим особљем)!
Та бирократска неман је достигла свој врхунац у Америци у 2009 години, када је у „управи-влади“ радило 22.555 хиљада лица и њихов број је смањен на 21.813 хиљада лица у јануару 2014 године – за 3,3% а за непуних пет година.
И док претежно јавни део образовања и здравства учествује са 17,5% у непољопривредној запослености у Србији, професионализован и приватизован у Америци учествује са 15,4%. Већ управа у Србији има мањи удео: 9,6% од укупне запослености према 15,9% америчких! Ну, претпоставимо да у ових 15,9% значајним делом учествују здравство и образовање у јавном власништву, па да не нагдимо Американце због оволиког јавног сектора.
У Саобраћају, грађевинарству, трговини, и информацијама имамо упоредиве структурне уделе као Амери, а суштинску разлику прави скоро дупло већи удео запослених у прерађивачкој индустрији у Србији (16,5 према 8,8 процентата) и скоро три пута већи удео финансијске запослености у Америци (2,1 пре 5,7 у САД). Од како се по улицама не шушкеће „девизе, девизе“ изгубили смо корак са Америма.
Међутим, када ставимо запослене у однос са бројем становника добија се сасвим другачија слика, а услед двоструко веће стопе запослености у Америци. Број радника у прерађивачкој индустрији у Србији је незнатно већи: 3,9 према 3,8 радника на 100 становника, али је зато број државно запослених у Америци већи скоро три пута: на 2,3 у Србији 6,8 у Америци. На 100 становника 13,5 ради у државној управи, здравству и осигурању у САД, док је у Србији то 6,4 лица. Највећа разлика постоји у „финансијској индустрији“ где пет пута више има запослених у САД него у Србији: 2,5 према 0,5 на 100 становника.
И тако, тек да константујемо…
http://www.nber.org/erp/2014_economic_report_of_the_president.pdf