Trnavce (Aleksandrovac)

„Župa Aleksandrovačka“ Milisav V. Lutovac, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 43, 1980

Трнавце се налази на излазу реке Вратарнице из клисуре у раван. Насеље је делимично на додирној линији благих страна у равни под њивама, а делимично на падинама страна. Главни део села, са „малом чаршијом“, налази се у средишту, груписан око уздужног пута који води поред реке. Ту се стичу побочни путеви којима су повезане групе кућа разасуте у групама по падинама страна. Главнији крајеви и засеоци су: Буџак, Брђани, Велико Село, где је чаршија, Раковци, Бубањ итд.

Трнавце је пре ослобођења Топлице  и других крајева било једно од главнијих насеља у Жупи. У њему се пре него у другим селима развила мала чаршија. Измештено је и гробље, које је раније било на левој страни реке. Ту је изграђена и нова црква и подигнута прва школа.

Преци данашњег становништва Трнаваца су насељавани овде поглавито од краја 18-ог века. Први су се населили Шекуларци, Савковићи и Стојановићи.

Шекуларци (16к, Св. Андрија) пореклом су из предела Шекулара у Горњем Полимљу (Црна Гора). Кажу да је њихов предак Урош. Славили су стару славу Св. Јована, до 1879г.

Савковићи (30к, Петровдан), њихов предак дошао је из Велике Круше, код Ораховца (Метохија).

За ове се по сродству везују Панићи (10к) и Стојановићи (1к) али ови казују да су старином од Сопоћана, код Новог Пазара.

Поповићи (15к, Митровдан), предак дошао из Криве Реке у Копаонику, где је раније подигао и цркву.

Чкаутовићи (7к) предак дошао у Жупу из Копаоника. Неки кажу да су у сродству са Кулизама. Судећи по презимену, Чкаутовићи су дошли негде из краја где су Срби живели са Албанцима, вероватно из Метохије, јер „Чкаут“ на албанском значи Србин (Србиновићи).

Станићи (7к, Св. Ђорђе) прозвали се по удови Стани, која је родом била од Арсића у Боботама. Кажу да су пореклом од Тетова, као и њихови ујаци Арсићи. Броје шест колена: Томислав (39г), Милун, Недељко, Милоје, Алимпије, Недељко.

Раденковићи (5к) предак Раденко дошао из Братића (Жупа) пре 140 година. Тамо су им рођаци Ивановићи (Раденко и Иван били су браћа). Капетан им је дао овде земљу, јер су у брдском пределу живели веома оскудно. Овде су се радом развили у веома угледну породицу.

Редончићи (1к) њихов предак као свештеник дошао из Никшића.

П.С. Трнавци су имали 118 становника у 1834, 423 у 1884, 843 у 1948, 494 у 2002 и 411 становника у 2011 години, у томе 15 млађих од 5 година, уз просечну старост од 46,2 година.