Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Прама подацима из Мјесечних билтена Федералног завода за статистику Федерације БиХ, у овом ентитету састављеном од 10 кантона било је запослено 447.873 лица у новембру 2014. године. У односу на исти месец 2013 године број запослених повећан је за 11.280 лица (то је као кад би у Србији био повећан за 36 хиљада), а по стопи од 2,6% која спада у веома високе стопе и у нормалним временима, а не у овако кризним каква су данас.
Код промене запослених по делатностима треба бити опрезан у тумачењу јер је 6.327 „нараспоређених лица“ негде распоређено, па рећи да је одлична вест да је у прерађивачкој индустрији повећање износило 6.309 лица, можда и није вест него дезинформација. Након прерађивачке индустрије повећање је апсолутно било највеће у хотелима и ресторанима (за 2.094 лица), у трговини (1.989), и у уметности, забави и рекреацији (за 1.134 лица). Неко злонамеран би рекао да у Федерацији цветају „за…анција, трговина и за…анција“, али далеко би био од истине, јер су раст запослености имале све делатности осим рударства и финансија.
Просечна зарада смањена је за 1,7%, са 836 на 822КМ, и мало је делатности код којих је повећана.
Фонд зарада, под претпоставком да се није повећао удео неисплаћених, повећан је за 346,5 на 356,3 милиона КМ, за 2,8%, мада је то делом последица и расподељивања нераспоређених, којима у новембру 2013г нисмо израчунали фонд зарада. Највећи фонд зарада има државна управа (58,7 милиона КМ), испред прерађивачке индустрије (49,4 милиона) и трговине (46,7), али је сва прилика да ће фонд зарада у прерађивачкој индустрији ускоро (за 3 до 4 година) постати највећи.
Када се подаци спусте на ниво кантона и општина они постају шаролики, али у тој шароликости преовладавају светле боје.
У свих 10 кантона Федерације БиХ дошло је до повећања броја запослених, а за по више од 2 хиљаде у четири кантона: Сарајевском (2.740 више запослених), Средњобосанском (2.453), Херцеговачко Неретванском (2.072) и Зеничко Добојском (2.063 лица).
Посматрано на нивоу општина, до повећања броја запослених дошло је у 57 општина, у две је број остао исти (Вареш и Љубушки) а у 19 је дошло до смањења броја запослених. Највећи апсолутни раст броја запослених имали су Травник (за 1942 лица), Нови Град Сарајево (за 1.086) и Град Мостар (за 1.044 лица), а прате их Центар Сарајево (971), Читлук (965), Тешањ (947) и Жепче (906 лица), док је највише смањен број запослених у Високом (за 561) и Тузли (330 лица).
Највећи релативни пораст запослености за више од импресивних 10% имало је девет општина, и то су: Жепче (+21,7%), Читлук (20%), Травник (18,5%), Олово (14,3%), Добретићи (12,5%), Прозор/Рама (+11%), Челић (+11%), Дрвар (+10,3%) и Тешањ (+10%).
Просечна зарада повећана је у 25 општина, у Босанском Грахову је остала иста, а смањена је у 52 општине.
Фонд исплаћених зарада повећан је у 47 општина, у Добретићима је остао исти (36 хиљада КМ), а смањен је у 30 општина. Највише је повећан у Травнику (за 666 хиљада КМ), Новом Граду Сарајеву (663), Центар Сарајево (652) и Зеници (437), а највише је смањен у Тузли (407), Лукавцу (310), Граду Мостару (293) и Бугојну (246 хиљада евра).
Када се фонд зарада стави у однос са бројем становника приликом пописа, добијамо прилично поштену расподелу: по 39 општина има веће и мање приходе од 100КМ од зарада. Овде имамо појаву да се зараде примају у једним општинама а троше у другим те 831км по становнику од зарада у Сарајеву Центар не значи да баш толико и становници ове општине троше. Следи Какањ са 504КМ, те Ново Сарајево (368) и Стари Град Сарајево (251), пре Мостара (246) и Тузле (220км). Најниже приходе од зарада имају Добретићи (18КМ по становнику), Равно (23), Сапна (37), Теочак (43), и Бужим (45КМ по становнику).
