SVINJARSTVO U KANŽAMA LIBERALNOG UVOZA

Povod za ovaj tekst je informacija sa portala B92 ’’Srpske svinje niko neće’’ o činjenici da  je značajno opala potražnja domaćih tovljenika. Ovaj istraživački tekst treba da pokaže i ukaže na glavne uzroke, mada se oni na prvi pogled mogu naslutiti potpunom liberalizacijom uvoza živih svinja i svinjskom mesa sa područja EU i CEFTA-e. Stočari su i prethodnih godina ukazivali na negativnu tendenciju da svoje utovljene svinje na kraju  ciklusa tova moraju prodavati značajno niže nego na početku tova, da oscilacije cena tovljenika su suviše riskatne za donošenje valjanih odluka  planiranju dužeg poslovnog perioda adekvatnog poslovnog i tržišnog ambijenta. Cena svinja je posebna priča zbog velikih cikličnih kolebanja i nemogućnosti ekonomske analize i planiranja dobitne ekonomije čak i na vrlo  kratkom ciklusu tova koji se kreće od 5 do 6 meseci.

Prvi podatak u istraživanju je zvaničan podatak o broju tovljenika u Srbiji na bazi izveštaja Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Izveštaj je za 2013 godinu ali nema nekih velikih odstupanja.

Broj svinja u 000 po kategorijama

Izvor:statserb/poljoprivreda/svinje

U 2013 godini je ukupno u tovu bilo (onih kategorija koje se analiziraju) 974,000 tovljenika od 50-preko 110 kg. Ukupno je u Srbiji bilo 3,1 milion svinja svih uzrasta i kategorija

Srbija je, nepotrebno je posebno apostrofirati zemlja koja ima  sve preduslove za gajenje i tov svinja (uostalom to je bio glavni izvozni artikal Miloševe Srbije u XIX veku).

Srbija se nažalost u nedostaku bilo kakve valjane poljoprivredne strategije, a pogotovo strategije razvoja stočarstva, sve više orijentiše na slobodno tržište uvoza sa pogubnim posledicama po celokupnu poljoprivredu  jer je poznato da se efekta ratarstva multiplikuje kroz stočarstvo za više od tri puta.

Gde smo sada i gde ćemo stići?

Odgovor na pitanje će dati naredno izlaganje potkrepljno sa zvaničnim podacima  uvoza.

Tabela 1 Vrednost uvoza živih svinja za klanje od 2005-2013

Izvor:trademap.org

Uvoz živih tovljenika dobija značajnu dimienziju od 2012 godine, najviše iz Hrvatske. U 2013 godini uvoz je bio 2,5 puta veći nego prethodne gdine a preko 8 puta više nego 2011 godine.

Tabela 2: Uvoz tovljenika od januara do novembra 2014 godine

 

Izvor: isto,

Uvoz tovljenika je u 2014 godini je već preko 2,3 puta veći nego 2013 sa tendencijom da do kraja 2014 bude preko 2,5 puta veći.

 

 

 

Tabela 3 Težinska vrednost uvoza u 2014

Uvezena težinska vrednost tovljenika u prvih jedanest meseci je oko 300,000 ili gotovo 30% od ukupnih svinja u tovu 2013 godine (i 2014 sa malim odstupanjima). Uvozna cena po kg u dolarima sa prosečnim mesečnim kursom se kretala od 2 dolara u julu do 1,54 dolara u januaru. Uvozna cena je u proseku oko 20 dinara jefitnija nego cena domaćih tovljenika.

Tabela 4 : Cena tovljenika u periodu od 2008-2013 godine

 

Gotovo da je cena tovljenika u proseku prethdonih godina bila vrlo blizu ceni u 2014 godinu gledajući u dolarima

Uvoz tovljenika po zemljama u 2014 godini

 

Madjarska i Hrvatska su praktično jedine zemlje uvoza živih svinja (tovljenika u 2014 godini)

 

Uvoz svinjskog mesa

Nastavlja se intezivno i uvoz svinjskog mesa u 2014 godini. Od januara do novembra je ukuno uvezeno 43,7 miliona dolara pre svega smrznutih svinjskih polutki.

 

Tabela 6 Uvoz svinjskog mesa u 2014 godini

Tabela  7  Vrednost uvoza svinjskog mesa od 2005-2013 godine

Tabela 8  Uvezena količina u kg u 2014 godini

Uvezena količina mesa je oko 13,3 miliona kilograma što prema prosečnom radmanu od 65% odgovora težini od 20 miliona kilograma žive vage. Prema prosečnoj težini tovljenika uvezeno je oko 200,000 tovljenika kroz meso. Zajedno sa živim tovljenicima uvezeno je ekvivalent oko 500,000 tovljenika ili 50% ukupnog broja svinja u tovu u Srbiji. Prema ovoj računici gotovo da 1/3 dolazi iz uvoza sa tendencijom daljeg rasta jer ne postoje nikakva ograničenja smanjenja  količine uvoza osim apresijacije apresijacije evra ili dolara ili pada cena tovljenika u Srbiji.

Intezivirnaje izvoza mesa iz Srbije nije mnogo verovatno iz brojnih razloga. Da li je na pomolu značajan pad aktivnosti ove poljoprivredne grane i da li ćemo jesti meso iz uvoza ili uvoznih svinja zavisiće od brojnih faktora. Gledajući samo ekonomski rezon hoće, jer smo blizu toga ako se intezitet supstitucije domaćih tovljenika uvoznim nastavlja. Ako se ništa ne učini sigurno hoće možda već u narednim godinama.  Postavlja se pitanje kako je uvozna cena tovljenika niža od domaćih, što predstavlja glavni motivišući faktor velikih klanica da uvoze kako mesto tako i tovljenike. Zašto je cena tovljenika niža i Hrvatskoj i Madjarskoj nego u Srbiji, kada je osnovna hrana (kukuruz) značajno jeftinija. I dalje će Srbija izvoziti kukuruz a uvoziti tovljenike i meso i na taj načini gubiti tri puta veću dodatu vrednost i značajne efekte rešenje i drugih problema odnosno gubitka ekonomske koristi i drugih delatnosti vezanih za svinjogojstvo.

Brojni faktori determinišu odnose domaćih i uvoznih cena. Pre svega cene inputa, državne subvencije kako odredjenoj grani poljoprivrede, politikom države u cilju ekonomske valorizacije ove delatnosti i sl. Da li je ova grana poljoprivrede prepuštena sama sebi i tržištu jačih igrača ostaje da se vidi. Poznato je da utakmicu jačeg i slabijeg rivala uvek gubi onaj slabiji. Nije teško zaključti ko je u ovoj utakmici slabiji.