Poružnica (Sokobanja)

„Banja“ Petar S. Jovanović , Naselja i poreklo stanovništva knjiga 17, 1924, Reprint Službeni Glasnik i SANU

 

Поружница се налази на јужном ободу бањског басена. Село лежи у долини Поружничке Реке. Куће су поред Реке, али извесан део се пење и уз десну страну долине према Реснику. Воду у селу пију поглавито из бунара. Највише им досађује јужни ветар, који се стропоштава са кречњачких одсека Лесковика.

Село је везано за главни друм сеоским путем, који иде долином Поружничке Реке. Исто тако преко Ресника води сеоски пут за Бању. За Голак и за манастир св. Стевана води пут уз долину Поружничке Реке.

Поред реке су куће доста збијене, међутим у колико се иде уз десну долинску страну куће су све ређе. Село је јако издужено, није подељено у мале, већ се поједини крајеви називају по већим фамилијама.

Сељани се баве земљорадњом и сточарством. Имања су им испод села, у Равној Шуми (с леве стране Поружничке Реке) и у Русалији (с десне стране). Њиве у долини Реке су веома слабе, јер Поружничка Река веома често надолази. При томе носи велике количине облутака, шљунка и песка које кад сиђе испод села таложи по њивама и ливадама. Летње појате су на утрини у Брестанском, Козарници, Шиљеној, Равњаку и Ајдучкој Пољани. Тамо је и сеоска шума.

Село је постало досељавањем и груписањем. Први досељеници, Китанци, били су се населили у Селиште. За тим су прешли на данашње место. За време бугарске окупације од 1915-1918 год село је јако настрадало, због тога што је пришло устаницима Топличке Буне. Бугари кад су угушили буну, дођу у село те попале скоро све куће и побију велики део становништва. Неке су породице тада сасвим уништене.

На месту Црквини сељаци су откопали кандила и крстове. Ту је била, како се прича црква Ружица. Сељани су то место оградили и мисле, да на том месту обнове цркву.

Прича се, да се село раније звало Златица. Једном надође вода и затрпа и однесе куће и све опустоши и отада се веле, село прозове Поружница.

Заветина је селу Тројица.

У селу су ове фамилије:

Шумерци, 6 кућа, славе св. Ђорђа, досељени из Појате (ражањске) у Каљевац, а из Каљевца се преместе у Поружницу. Бугари за време окупације уништили су 5 кућа од ове породице.

Гајинци, 8 кућа, славе св. Мрату, досељени из Лапова (Шумадија). Са њима су једна фамилија и Марићи, 9 кућа; Белкићи, 10 кућа и Стојковић 1 кућа.

Китанци, 3 куће, славе св. Игњата, досељени из Лапова (Шумадија). Зову их Китанци због тога, што је њихов прадед носио ките на дозлуцима као у Шумадији, па му се подсмевали. Бугари уништили 1 кућу.

Јовановићи, 6 кућа, славе св. Ђорђа, досељени из Бобовишта (Морава). Зову их „Бугари“.

Илинци, 10 кућа, славе св. Ђорђа, непознато порекло. Старо им је кумство било у Кравље (Голак), па пошто је било преко границе, то су га променили. Бугари уништили једну кућу.

Крупчани, 10 кућа, славе св. Аранђела, досељени из Г. Крупца (Голак). Бугари уништили 2 куће.

Савићи, 7 кућа, славе св. Николу, досељени „из Облу Главу“, старо им је кумство у Липовцу. Бугари уништили 1 кућу.

Сташићи, 7 кућа, славе Дмитров-дан, досељени из Мозгова (алексин.) у Каљевац, а одавде у Поружницу. Бугари су уништили од ове фамилије 6 кућа.

Гмитрићи, 4 куће, славе св. Николу, досељени из Појате (ражањске) у Каљевац, а одавде у Поружницу. Фамилија са Чвргићима у Реснику. Старо им је кумство у Прасковчу (Морава).

Кукарци, 2 куће, славе св. Николу, досељени из Трубаревца од фамилије Кукића. Ова је фамилија досељена у Трубаревац из Бована.

Павловићи, 2 куће, славе св. Јована, досељени из Ресника од фамилије Кукуљци, који су досељени из Скробнице.

Младеновић, 1 кућа, слави св. Алимпија, досељени из Јелашнице (Црна Река).

Маринковић, 1 кућа, слави св. Тому, досељен из Врмџе од фамилије Лалића, који су досељени „од Једрене“.

Милојевић, 1 кућа, слави св. Лазара, досељен из Мужинца. Његова фамилија досељена у Мужинац од Сјенице.

Ибрићи, 4 куће, Цигани, ковачи, славе св. Василија.

П.С. Поружница је имала 96 становника у 1834, 369 у 1884, 564 у 1948, 354 у 2002, и 298 становника у 2011 години, у томе 7 млађих од 5 година (16 од 5 до 10), уз просечну старост од 45 година.