Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Ljubomir Ž. Mićić „Zlatibor“, (1925) Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 19, Službeni Glasnik i SANU, reprint
Годљево је између Сјечице и Скрапежа, прешло преко Скрапежа и на леву страну и ухватило се оних каменитих коса, које су наставак парамунских кречњачких ртова и чука. На северу је село Парамун с његовом дубоком јаругом Дубоко, од Сјече Ријеке и Маковишта дела га она омчита и виша брда према горњим селима. Најравније село, ма да је цела десна страна Скрапежа готово равна, а лева каменита. Обе су плодне и врло обделане. Насеља су ободом села тако да праве круг, који се намножавањем и уметањем кућа попуњава.
На западу према Реновици су Драгутиновићи, који сада подилазе под Парамун, преко реке су Поповићи, по дну њих до Галовића Поточари, изнад Сјечице према Цикотама Кузмани, а према Сијечој Ријеци Митровићи.
Стара гробља и необична плодност целог села, сиромашног у шуми, доказ су старијих насеља. Природно је да је и пре данашњих породица било у селу наших насеља, и да су се она померала и правила места другима. Ова померања нису могла бити од добре воље, што економске прилике нису на то нагониле. Колико је ово село добрих економских прилика не требају нам други докази до ти, да су данашње породице све из реда свештеничке породице, старије или млађе, поповале при сијечоријечкој цркви.
Данашње су породице досељене. Најраније је дошла породица данашњих Драгутиновића. Предак поп Драгутин Алексић дошао је поповати при цркви каранској, населио се у Рибашевини, па кад му је испала прилика да добије за попа при сијечоријечкој цркви, прешао је пре 220 година и населио се у овом селу испод Парамуна. Није било много попова из ове породице при овдашњој цркви, селило их се и одлазило, али потомци се прозову Драгутиновићи и упорно су очували ово своје опште предање, ма да се зову: Божићи, Јанковићи, Ђокићи, Обрадовићи итд. Има их 29 кућа, славе св. Игњатија.
За Драгутиновићима су дошли Милићевићи, Поточари. И ово је свештеничка породица, досељена из Пиве, а несељена при ставама Сјечице и Скрапежа. И она је имала врло мало свештеника, више је земљорадничка и обична породица. Има их 14 кућа, славе Св. Лазара.
И Митровићи – Реновчевићи, на путу из Маковишта за Сијечу Ријеку поред Реновице, дошли су из Пиве опет као свештеничка породица, која је до пре неколико година поповала. Ова истакнута и угледнија породица избацивала је на површину попове, кметове и друге сеоске представнике. Ово су вредни, врло предузимљиви и борбени људи. Има их 24 куће, славе Св. Јована.
Поповићи преко Скрапежа и до Дубнице су свештеничка из Кремана од породице Захаријевића, дошла пре 120 година, а пре 50 година престала поповати и трговци, а данас тек да се понеки сељак ода и трговини и да хвата везе по околини. Има их 19 кућа, славе св. Луку.
Кузмани су према Цикотама, дошли из Љештанског, како су били привремени насељеници; има их 9 кућа, славе св. Димитрија.
Перишићи су испод Кузмана и по потоцима, дошли на купљена или од воде отета имања из Цикота; има их 12 кућа, славе Св. Лазара.
У Годљеву је данас 107 кућа од 6 породица.
П.С. Годљево је имало 260 становника у 1834, 518 у 1884, 698 у 1948, 348 у 2002, и 257 у 2011 години, у томе 6 млађих од 5 година, уз просечну старост од 50,4 године