Mladenovac, varoš i selo

„Космај“ Др Боривоје М. Дробњаковић, Службени Гласник, САНУ, едиција Корени, књига 11.

 

Младеновац (село)

Село је на пиносавској површи, збијеног је типа и дели се на Горњи и Доњи Крај.

Употребљава се вода са ђермова и извора. Главнији су извори: Ћуковац, Урвина, Смрдан, Црквине и Радмиловац. Имања су у Лугу, Серови, Батошевцу, Царевици, Букви, Маковици, Врбовцу, Метаљки и Кривој Липи. Нарочито су добри виногради у Царевици.

По очуваном предању у Црквинама је некада била црква. Прича се, да су са њених рушевина односили камен за грађење цркава у Неменикућама и у јасеничким Црквинама.

Код Лангера се (у првим десетинама 18-ог века) ово насеље помиње под именом Mladinovaz… У почетку 19-ог века Младеновац је припадао Вићентијевој кнежини и имао је 1818г 29, а 1822г 32 куће. Године 1846 село је припадало космајском срезу и имало је 52 куће. По попису из 1921г у селу је било 224 куће.

По предању су прве куће биле на месту Пањевцу, одакле се село ширило до данашњих граница.

За најстарији се род сматрају Милетићи (Срећковићи, Петровићи, Костадиновићи, Танасијевићи, Николићи, Стеванчевићи, Милојевићи, Радојевићи) 124к, Св. Симеун. Њихов предак, Кара-Петар, је пребегао са браћом „од Бијелог Поља“, из Дубнице и дошао у Рајковац (космајски). „Захватили су земље колико су хтели“ и настанили су се у близини данашње школе. Нису се слагали са тамошњим Арсићима, због чега пређу у Младеновац. У Ковачевцу (Јасеница) су им род Дамњановићи, а имају рођаке и у београдском Јунковцу.

Ивановићи (Станојевићи, Василићи, Стојановићи, Блажићи, Ђурђевићи) 52к, Ђурђевдан. Преци Јакша и Никша су дошли од Сјенице. Од Јакше је био Иван а од Никше Раосав и по њиховим синовима и унуцима су Ивановићи добили своја ужа презимена.

Крстићи (Петровићи) 3к, Св. Лука. Крста дошао из Страгара (Јасеница). Овде се оженио и био писар у општини.

Мијатовићи (Јовичићи) 10к, Ђурђевдан, су из Црне Горе.

Јовановићи (Ајдуковићи) 3к, Св. Мрата. Јован „Ајдук“ дошао из Лисица (Драгачево) и оженио се од Милетића.

Митровићи 3к, Св. Петка, Цигани ковачи; род су са Станковићима у Влашкој.

Симић (Марјановић) 1к, Ђурђевдан. Дошао жени у кућу („уљез“) из Буковика (Јасеница).

Гавриловић 1к, Св. Лука. Дошао из Рајковца.

Непознатог су порекла: Јовановићи 6к (Св. Јован) и Петровићи (Петричевићи) 5к (Арханђеловдан. Јовановићи имају рођаке (Ћирковиће и Јовановиће) у Копљарима (Јасеница).

16. Младеновац (варошица)

Варошица је у долини Великог Луга, на прузи Београд – Ниш и на друму Београд – Крагујевац.

До 1882 године овде није имало ни једне куће, већ само неколико „станова“ („колиба“) села Младеновца. Тек је те године подигнута једна кафана (данас „Космај“). Од како је прорадила пруга Београд – Ниш почели су појединци долазити и подизати кафане, дућане, радионице, млинове, магазе и зграде за становање. Међу првим досељеницима били су: Стојан Ђорђевић из Велике Крсне, Цветко Ђорђевић из Међулужја (Космај), Наум Анастасијевић из Тетова, који је пре тога држао кафану код Кошева (на путу Младеновац – Белосавци), Серафим Вељковић из Влашке (Космај), Никола Ђорђевић из Ковачевца (Јасеница), Светозар Марковић из Кораћице (Космај), Радисав Парезановић, плугар, Ужичанин, Радисав Ацовић „Рудничанин“, Јанко Баџак из Јагњила (Јасеница), Ћира Анђелковић „Нишевљанин“, Никола Илић из Аранђеловца, Живко Милојевић из села Младеновца, Пера Николић из Београда, Марко Станковићи из Ковачевца (Јасеница), Милован Јованчевић из Влашке (Космај) и др. У току три – четири године већ је формирано насеље, које од тога доба све више напредује. Главна пруга, друм Београд – Крагујевац, крак железничке пруге за Аранђеловац – Лајковац и даље, и богата околина, учинили су те је варошица брзо напредовала. Године 1893 ово је насеље проглашено за варошицу, а годину дана доцније одвојило се од села са којим је чинило једну општину.

Младеновац је махом насељен становништвом из села космајског среза, затим из суседних срезова београдског, крагујевачког и космајског округа. Када изузмемо покретно становништво (чиновнике и државне службенике), од 384 куће (колико је у Младеновцу имало по попису 31 јануара 1921 године), на досељенике из космајског и суседних срезова долази 269 кућа.

Остало су досељеници са других страна и то: из Ужица 2 куће, из Оклетца (рачански с) 1; из Чачка и околине 3; их Херцеговине 1; из Крнуле (Подриње) 1; из Госпића 1; из Лике 1к, из Бугојна (Травник) 1; из Пријепоља 2; из Бачине (Темнић) 1; из Ловаца (Белица) 1; из Свилајнца 2; из Крушевца 2; из Трстеника 1; из Црнатова (Копаоник) 1; из Призрена 1; из Приштине 2; из Тајмишта (горњополошки) 1; из Параћина 1; из Битоља 2; из Лесковца 1; из Ниша 3; из Кнезсела (нишки) 1; из Орланца (скопски) 1; из Јагодине 1; из Крушева 1; из Алексинца 1; из Псодера 1; из Ћићевца (ражањски) 1; из Јениџе-Вардара 1; из Врања 10; из Горњег Јабукова (пољанички) 1; из Пирота 4; из Великог Суводола (нишавски) 2; из Пожаревца 2; из Мелнице (млавски) 1; из Срема 1; из Беодре и Бочара (у Банату) по 1; из Пивница (Бачка) 1; из бачке Суботице 1; из Вуковара 1; из Словеначке 1; и из Јерменске 1.

П.С. Младеновац, село и варош, је имао 302 становника 1834 године а 1.049 у 1884. години.

Село Младеновац је имало 1.033 становника у 1948, 1.539 у 2002 и 1.636 у 2011 години, у томе 74 млађа од 5 година, уз просечну старост од 41,9 година.

Младеновац варош је имао 4.833 становника у 1948, 22.114 у 2002 и 23.609 у 2011 години, у томе 1.251 млађих од 5 година (1.150 од 5 до 10), уз просечну старост од 41,3 године.