Evropa: radnici u proizvodnji (sekundarnom sektoru)

Рударство уз пољопривреду спада у примарне економске делатности, али, пошто учествује само са 0,38% у укупној запослености у Европској Унији, нећемо се на њега осврнути.

У секундарне, производне, делатности спадају: Прерађивачка индустрија, електрична енергија, водопривреда и грађевинарство.

Прво ћемо таксативно набројати неке апсолутне податке, а затим ћемо се осврнути на релативне показатеље.

У Европској Унији је у другом тромесечју 2014 године било 33,3 милиона радника у прерађивачкој индустрији. У развијеним и неразвијеним земљама Европе које нису у ЕУ било је још 6,5 милиона радника, те је укупно било непуних 40 милиона радника у овој делатности у Европи без Русије, Белорусије, Украјине и Молдавије.

У снабдевању електричном енергијом, гасом и паром у ЕУ је запослено 1,6 милиона радника, а у осталим земљама још само 0,2 милиона. Интересантно је да у Србији има 42 хиљаде, а у Турској само 82 хиљаде у овој делатности, а Турска има 11 пута више становника, али о томе ћемо доцније.

У снабдевању водом и управљању отпадним водама било је нешто мање од 1,7 милиона запослених у ЕУ, а у осталим земљама још 0,2 милиона.

У грађевинарству је у ЕУ било 14,7 милиона радника (скоро као у државној управи где је било 15 милиона), а 2,7 милиона је било у осталим земљама (2,1 у државној управи, а што доказује да је ЕУ много бирократскија од земаља које теже да се у њу интегришу.

Сербија је на 21 месту према, анкетом процењено, броју укупно запослених и упоредива је у овоме са Данском, Норвешком, Финском и Словачком. Када би била упоредива и по платама са овим земљама где би нам био крај.

Са процењених 365 хиљада запослених у прерађивачкој индустрији Србија је на 19 месту, са далеко мањим бројем радника него у Шведској (504 хиљада), а испред Финске (333), Грчке (315), Данске (314) и Хрватске (272). Немачка (7,8 милиона), Турска (4,9), Италија (4,1), и Француска (3,1) довољни су да се објасни половина од укупне запослености у прерађивачкој индустрији Европе, проширеној за територију Турске до Ирана и Ирака, а скраћену за ове земље источно од Пољске, Мађарске и Румуније.

Е код снабдевања ел.ен., гасом и паром Србија већ добија на значају: налази се на 10 месту у Европи са 42 хиљаде радника иза Чешке (56) а испред Мађарске (36), Бугарске (35) и Аустрије (33 хиљаде радника). Немачка (365 хиљада), Француска (199), УК (185) и Пољска (166 хиљада) учествују заједно са половином у укупном броју запослених у овој делатности.

Код водопривреде Србија је мало лошије пласирана, на 12 месту са 35 хиљада запослених, иза Бугарске а испред Холандије. Овде је 5 земаља потребно да се објасни половина укупног броја запослених: Италија, Немачка, УК, Француска и Пољска.

Код грађевинарства, са 113 хиљада радника, Србија је тек на 23 месту, иза Грчке а пре Ирске. Немачка, УК, Турска и Француска су потребне да се објасни половина од укупног броја радника у грађевинарству.

Када се посматрају удели у укупној запослености прерађивачка индустрија у ЕУ28 учествује са 15,6%, електрична енергија за 0,75%, водопривреда са 0,77%, а грађевинарство са 6,9%, заједно 24% у секундарним делатностима у укупној запослености.

Код Србије је овај удео нешто мањи (22,4%) гледано у збиру, али је при томе у Србији надпросечан број запослених у ел.ен., (1,71%) и водопривреди (1,41%), а подпросечан у прерађивачкој индустрији (14,7%) и у грађевинарству (4,6%).

Највећи удео прерађивачке индустрије у укупној запослености имају „Вишеградске“ земље: Чешка (26,9%), Словенија (23,1%), Словачка (22,9%) и Мађарска (21,9%), док је Пољска (19,1%) иза Немачке (19,7%), Бугарске (19,7%) и Румуније (19,3%). Након Луксембурга (6%), Црна Гора (6,6%) има најмањи удео у запослености ове делатности у Европи.

Србија и КиМ имају по 1,71% запослених у ел.енергији и по овоме су рекордери у Европи, Црна Гора је рекордер према уделу водопривреде (2,38%), а КиМ према уделу грађевинарства (11,52). Рекло би се енергетске силе, еколошка држава и територија инвестиционог бума. Мањи удео грађевинарства у укупној запослености од Србије у Европи имају само Луксембург и Грчка.

Када се радници ставе у однос са укупним бројем становника добијамо интензитет запослености, а не ове уделе, који могу бити већи или мањи услед више или ниже укупне стопе запослености становништва.

На 100 становника у прерађивачкој индустрији ради 6,67 у ЕУ, док је у Србији то 5,08. Највећи удео имају Чешка (12,47), Словенија (10,11), Словачка (9,9) и Немачка (9,61), а најмањи Црна Гора (2,32), КиМ (2,38) и Албанија (2,81).

Од 100 становника у ЕУ 0,32 ради у снабдевању ел.ен., гасом и паром, док је у Србији то 0,59 и само Исланд (0,61) има од ње бољи овај релативан показатељ.

У водопривреди од 100 у ЕУ ради 0,33, а Црна Гора са 0,84 стрчи као рекордна у Европи.

И неславни рекорд тежи да оствари Србија код грађевинских радника, којих је у ЕУ 2,94 на сто становника а овде је 1,58 и само је у Грчкој мање (1,35).