Koliko ima seljaka u Evropi i gde su locirani?

Кога израз СЕЉАК вређа нека чита „запослени у пољопривреди“, „паори“, како год, само да се не вређа. Ја сам моравски сељак (али ми је то географско порекло и карактерна црта, а не занимање) и много волим ову популацију, чисту, и поштену, искварену само колико је за опстанак потребно.

Следе подаци за земље ЕУ28, Норвешку, Исланд и Швајцарску, као богате земље ван ЕУ, и за земље Западног Балкана и за Турску, кандидате и вечите кандидате да се учлане у овај клуб у који тек што је ушла Хрватска, а већ су почеле претње УК како ће га напустити због неких апсурдних кадровских решења у врху клуба. Бирократија је то. Тако је и Југославија пропала. У податке о европском сељаштву нису додати исти из Молдавије, Украјине, Белорусије и Русије, јер, мада географски припадају Европи и ове године су понашањем доказали да су много сличнији овом клубу кандидата и вечитих кандидата. Па онда није ред да увећавамо укупне податке о Европи. Препустимо Кини и другима да се о њима старају.

У овако дефинисаној Европи има 605 милиона становника, у томе 500 у ЕУ, 11 ван ЕУ, али богатих, и 94 милиона у кандидатима, вечитим кандидатима и онима који то још нису постали. Укупно има запослених 252 милиона, у томе 213,8 у ЕУ, 7,1 у НИС-у (Норвешка, Исланд и Швајцарска), и 31,4 милиона у овим кенди, земљама слатикишима. Укупно сељака има, и том нам је тема из наслова 16.155 хиљада, у томе у ЕУ 9.385 хиљада, 201 хиљада у НИС-у, и 6.570 хиљада у Балканским слаткишима увећаним за азијски део Турске.

Мада су сељаци бројчано доминантни у Европској Унији, у односу на ове са Балкана без Бугарске, ипак су они релативно зенемарљивог удела и значаја у самој Унију. ЕУ учествује са 82,7% у укупном становништву Европе без европског СССР-а, има 84,8% од укупно запослених, али има само 58,1% од укупног броја сељака.

Е ту сељачки Балкан добија на значају: има 15,5% становника, 12,4% запослених, али чак 40,7% од свих европских сељака.

Наравно, овде Турска билдује укупне податке, јер има 12,5% становника, 10,2% запослених и 32,8% од свих европских сељака. Земље, територије и области Западног Балкана (овде би „Западни“ требало укинути, јер чим је Бугарска ушла у ЕУ престала је да буде Балканска земља) имају 3,03% од укупног становништва, имају 2,19% од укупног броја запослених и имају 7,82% од укупног броја сељака.

Земље НИС-а имају 1,8% становника 2,8% запослених и само 1,2% сељака, тј. пољопривредника, паора, агрикултурних делатника и предузетника, како год. И онда док они тако занемарљиви, статистички, не желе у ЕУ, што ову нашу сићу са Балкане не пропусте, без Турске наравно која само непотребно застрашује својим великим подацима. Ми смо сића, такорећи,  шапат у Кини, Срби, Албанци, Бошњаци и Македонци, а и Црногорци. Тако рећи невидљиви смо.

Да пређемо на апсолутне бројеве, па да ту станемо да се одморимо, и да завршимо.

Србија је осамнаеста по броју становника у Европи (без светог дела своје територије), тик иза Аустрије и Бугарске, а испред Швајцарске и Данске. Ал` кад су сељаци у питању, ту смо осми, тик иза Немачке, а испред Грчке и Албаније. Да немамо демографски слом сеоских насеља претекли би смо Немачку која има 541 хиљада сељака, паора, агрикултураца, како год, само да се не вређамо. Тешко да можемо да добацимо до Француске, Шпаније и Италије, које имају више од 700 хиљада, а клуб пољопривредних милионера чине Турска, Румунија и Пољска.

То су апсолутни бројеви. Шта нам кажу релативни показатељи?

У Србији је 11% запослених у пољопривреди, и већи удео од Србије имају само Албанија (21,9%) и Румунија (27,5%). На сто становника 7,45 се у Србији бави пољопривредом, шумарством и рибарством, а више имају, опет, само Албанија (15) и Румунија 10,7). Турска је готово идентична Србији, што указује на више ствари, да крв није вода, да постоје кандидати и вечни кандидати и на што шта још.

И тако. Следе константовања индустријских радника, где се баш нећемо много хвалити.