Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Светски робни извоз износио је 12.753 милијарде америчких долара ($), у периоду јануар-септембар. То је за 2,6% већа вредност него у истом периоду 2013 године, а за 12,1% већа вредност него у истом периоду 2008 године. Увоз је износио 13.147 милијарди, и повећан је за 1,9% и за 8,9%.
У односу на јан-сеп 2008 године Азија је повећала извоз за 30,4%, Северна Америка за 17,7%, док је Европа смањила за 1%. Азија је пре 6 година имала за 30,2% мању вредност извоза од Европе (3.576 према 5.121 милијарди $), а у 2014 години има мању вредност за 8% (4.663 према 5.069).
Када Европу смањимо на земље ЕУ (којих је 28, а Европа има 40-так земаља), Азија је имала у 2008 години за непуну четвртину мању вредност извоза, а у 2014 години има за 0,1% већу вредност.
Европска Унија имала је раст извоза за 3,4% у 2014 према 2013 години, али је имала за 1,3% мању вредност него у 2008 години. ЕУ је повећала извоз ван интеграције, од 2008, за 13,3%, док је смањила унутрашњу реализацију за 8,1%. У 2014 години, према 2013, смањује се извоз ван интеграције (-0,7%), али се повећава унутрашњи извоз (+5,9%), што је био један од основних разлога интеграције.
Сербија је имала раст извоза за 29,8%, у 2014 према 2008 години, али је имала и пад производње прерађивачке индустрије, јер је извоз по становнику у Србији међу најнижим у Европи, а удео домаће тражње у укупној реализацији био је пре кризе много већи него данас. Дакле, лепо је што је извоз повећан, али је домаћа тражња имала много већи пад, па је на крају укупна производња смањена.
Кретање динамике увоза може апроксимирати делом ове контракције и порођаје у потрошњи. Азија је повећала увоз за 32,2%, Северна Америка за 9,1%, док је Европа смањила увоз за 6,7%.
Србија је при дну ове листе са падом увоза за 14,1%, и испод нас су ове прасеће земље (PIGS) и остале на периферији Европе, и ниједна земља из остатка света (од изабраних из базе СТО). Кризно тројство су до унутрашњих сукоба у бившој Руској јужној Крајини, Украјини, чинили Хрватска, Грчка и Кипар, али је са падом увоза од 26,4% у овој према 2013 години, Украјина за проценат ниже пала од Кипра…
И тако, ово је постављено под паролом „Боље ишта, него ништа“.
