Branislav Krivokapić: Rečnik srpske tranzicije

Iz štampe je izašla knjiga g. Branislava Krivokapića „Rečnik srpske tranzicije“, izdavač je Albatros plus, a biće u prodaji na sajmu knjiga u Beogradu.

Prilažemo uvodni tekst koji bi mogao da zainteresuje misleća bića u Srbiji da izdvoje 500 dinara za ovu knjigu.

Kako da živimo kao ljudi?

 

Najlakše je citirati Andrića. Na primer onu o vremenu „kad pametni zaćute, budale progovore, a fukara se obogati“. Ali zar ćemo se doveka poštapati mislima mudrih glava koje odavno nisu među nama? Gde su nam umni savremenici da, poput Andrića, jednim gutljajem posrču nedoba koje proživljavamo? Makar da otvore prozor i puste nas da dišemo.

Daleko sam od ambicije da raskrinkam vreme koje najčešće zovemo tranzicija, ma šta to značilo. Tim pre što su moji stavovi u proteklih petnaest godina prilično evoluirali – od skoro bezrezervne podrške ekonomskim promenama posle 2000, do osećaja gađenja prema satrapima neoliberalizma i njihovim „dvorskim ludama“. Prelistavajući svoju novinarsku beležnicu samo sam probrao objavljeno i pribeležio ponešto od onoga što novinska hartija „nije htela il’ nije smela“ da podnese. I sačinio tekst koga sam pretenciozno nazvao – rečnik. Tu i tamo dodavši poneki začin koji će čitalac prepoznati kao lični stav ili loše skrivenu emociju, tihu patnju što sam rođen na prostorima na koje se rode neće skoro vratiti. I koje, nauštrb darova prirode, preuređuju i unazađuju svakojaki reformatori.

Zamajavali su nas frazom o socijalizmu s ljudskim likom. Uprezali u nebeske kočije. Ponižene i za izazove nespremne dokrajčili su nas demokratija i tržište. Kao pokvareni kompas, nismo ni na istoku, ni na zapadu, ni levo, ni desno. Kandidati za magareću klupu dekadentne i korumpirane Evrope.

I tu se krug zatvara. Dok sam završavao ovaj rukopis tron su zauzeli oni koji su pre dvadesetak godina tražili da se iz Srbije proteraju novinari čija se prezimena ne završavaju na ić. U Evropu nas vode ljudi koji su do juče političke protivnike proevropske orijentacije optuživali za nacionalnu izdaju. Sve što smo kao društvo u tranziciji doživeli od kraja prošlog veka do danas samo je predigra. Jer bolne promene, kažu, tek predstoje.

To nedoba zvano tranzicija po Svetskoj banci traje deset do petnaest godina, a u Srbiji kao Đekna koja „još nije umrla, a kad će ne zna se“. U toj, kao testo gustoj magli, nismo izgubili samo posao, imovinu, zdravlje, prijatelje, decu. Izgubili smo ideju kako da živimo kao ljudi.

 

(Zemun, septembar 2014.)