Prognoze MMF-a po zemljama do 2019 godine

Изашла је нова база података World Economic Outlook Databasa October 2019, па је ред испратити је кратким коментаром. Нећу се бавити другим параметрима, попут јавног дуга и инфлације, већ ћу се само осврнути на раст економија у три временска периода мерено бруто домаћим производом.

Као Моравски сељак, провилегован сам могућношћу да се радујем туђој несрећи, а место да тугујем због сопствене. Јес` да ми је крава у прилично болесном стању, ал` су комшијске поцркале, или су још у горем. Кренимо редом:

У 2019 години Србија ће бити у последњој тинејџерској години, али ће ипак постати демократски пунолетна. У тој години ММФ процењује да ће БДП Србије бити за 62% већи него у мрачној 2000 години, када је горела Савезна скупштина и свакакво оружје се носило по Београду. Од 184 земље у бази података ММФ-а пунолетни тинејџер са Балкана биће на 129 месту по оствареном расту БДП-а, и скоро све земље у транзицији из Источне Европе биће боље рангиране. Али не баш све, и ето моје радости у писању, мањи раст од Србије имаће: Чешка, Словенија, Мађарска, Хрватска и Грчка.

Мада ни у 2014 години Србија није превазишла ниво БДП-а из 2008 године, до 2019 године се очекује да ће имати за 10% већи, у односу на задњу годину пред велику економску кризу у Европи. Друга табеле показује зашто је ово криза у Европи, јер су се готово све европске земље збиле на дну табеле, и од САД са растом од 24,7%, само неколико земаља и територија имаће већи раст у овом делу света (КиМ, Турска, Молдавија, Пољска, Албанија и Македонија). У овој табелици, пораста БДП-а у 2019 у односу на 2008 годину, Србија стоји поприлично лошије него у претходној: налази се на 157 месту, и од земаља у ИЕ лошије стоје: Мађарска, Украјина, Словенија, Кипар и Грчка. Словенија ће у 2019 години, како процењује ММФ, имати за 0,1% мањи БДП него у 2008, а Хрватска за 5,4%, и од ње ће горе стајати само Грчка, Сан Марино и Екваторијална Гвинеја.

Трећа табела представља прогностички оптимизам, зато што нам се увек сугерише боља будућност, али некако увек буде горе. Али, зато служе корекције у проценама које ће ухватити ове неповољне трендове.

Са све овим оптимизмом Србија је рангирана на 151. (од 184 земаља) месту са очекиваним растом од 10,7%. Значи, за шест година кризе имала је пад од пола процента, али ће зато у наредних пет имати раст од 10,7%. Тим пре што су ове лепе и снаже мере у погледу фискалне консолидације у супротности са економским растом. Ну, биће ту корекција наниже већ у априлској бази 2015.

Ипак, и са таквим растом смештена је при дну листе, а где се опет налази у друштву драгог комшилука. Нижи раст од Србије очекује се да ће имати: Мађарска, Словенија и Хрватска. Ако њима додамо Русију, Немачку и Италију, као главна извозна тржишта, а где се очекује још нижи раст онда се налазимо у локацијски веома озбиљном проблему: могли би смо да организујемо референдум о колективном исељењу: у САД, Канаду, Аустралију, Нови Зеланд или Аргентину… Шалим се, наравно. Из своје се коже изаћи не може. Сад, ако не може колективно, може се појединачно.