Izvoz sireva iz Srbije

Србија, тачније прерађивачи млека и произвођачи млечних производа, је имала извоз сирева вредан 12,9 милиона евра у 2008. години, који је смањен на 10,2 милиона у 2009. години, 11,2 милиона евра био је у 2010 години, да би дошло до наглог повећања вредности на 16,4 милиона евра у 2011, 22,5 у 2012 и 26,1 милиона у 2013, док се у 2014 години може очекивати да ће бити премашена вредност од 30 милиона евра.

Док је у 2008. години пласман сирева био готово у потпуности ограничен на земље БЈР: Црну Гору, БиХ, Македонију и Хрватску, од 2009 године почео је извоз у Украјину и Казакстан, а од 2010 године и у Руску Федерацију, да би у 2013 години почео и извоз у Белорусију (163 хиљаде евра).

Раст извоза у Русију имао је фантастичан раст вредности: са 38 хиљада евра у 2010, на 2,9 милиона у 2011, 9,7 милиона у 2012 и 14,8 милиона у 2013 години.

Количина која се извози била је између 3,5 и 4 хиљаде тона, у периоду од 2006. до 2010. године, да би затим дошло до повећања на 5,4 хиљаде тона у 2011, 7,6 хиљада у 2012 и 8,2 хиљаде у 2013. години.

Извозна цена по тони се креће у распону од 2.259 евра по тони када се извози у Грчку (само 4 тоне), и 2.373 евра за Хрватску (250 тона), па до 4.896 евра за Аустралију (2 тоне) и 8.031 евра у Швајцарску (3 тоне). У Русију се извозе сиреви по 3.313 евра, у Црну Гору по 3.109, Македонију 3.136, БиХ 2.781, Украјину 3.037 евра…

Извоз сирева у Русију достигао је вредност од 4,6 милиона евра у другом тромесечју 2014. године, са тенденцијом да у целој години премаши вредност од 18 милиона евра.

Укупна вредност увоза сирева у Русију износила је 1,6 милијарди евра у 2013. години (669 милиона у 2009), а Србија је са 15,3 милиона евра, по руским подацима, била на 14 месту, испод Естоније и Латвије, а испред Аустрије и Уједињеног
Краљевства, са уделом од 0,95% у укупном увозу Русије. Четири петине укупног увоза долази из: Белорусије (21,45%), Украјине (14,8%), Холандије (13,3%), Немачке (9,1%), Литваније (7,7%), Финске (7,6%) и Пољске (6,8%).

Са овако маленим уделом у укупном увозу Русије, компаније, фирме и задруге које се баве производњом млечних прерађевина у Србији имају огромне могућности да повећају извоз, без да иком западну у око, а да би спречио и ову могућност опоравка привреде Србије кроз раст извоза.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *