IMA LI SRBIJA EKONOMSKU POLITIKU?

Naslov  teksta po sebi je kontradiktoran jer nosi pitanje koje se u svakoj državi praktično ne postavlja. Svaka zemlja mora u
osnovi da ima nekoliko važnih politika bez kojih i nema elemente suvereniteta niti prave državne organizacije. To su pre svega:

 

• Ekonomska politika;
• Politka odbrane i bezbednosti
• Politika državne uprave i organizacije  i sl.

Zašto opšte postavljati pitanje da li ova zemlja ima ekonomsku politiku. Prvo treba videti šta čini osnove svake ekonomske politike. Po definiciji sa prve godine ekonomskog  fakulteta, ekonomska politika se definiše kao  politika, koja ukazuje na proces
preduzetih akcije u sferi ekonomskog života društva usmerene ka ostvarenju određenih ciljeva. Iz toga sledi da ekonomska politika podrazumeva dejstvo instrumenata i mera koje u skladu sa karakterom društveno – ekonomskog sistema preduzimaju određeni subjekti u procesu realizacije određenih ciljeva. Cilj razvoja svakog društva je povećanje ukupnog materijalnog bogatstva kao i povećanje onog njegovog dela koji pripada pojedincu. U zadovoljenju stalno rastućih potreba društva koriste se prirodni resursi i angažuju proizvodni faktori, koji usled svoje limitiranosti zahtevaju racionalno raspolaganje i upotrebu, o čemu odlučuju određeni društveni subjekti.

Konstitutivni elementi sadržine ekonomske politike su:

1. Ciljevi,

2. Subjekti i

3. Instrumenti.

Dejstvo i efekti ekonomske politike ogledaju se u delatnosti privrednih subjekata društva i rezultatima koje ostvaruju.
Rezultat delatnosti svih mikroprivrednih subjekata je iskazan u veličini društvenog proizvoda, odnosno nacionalnog dohotka koji je izraz realizovanog materijalnog bogatstva i izvor svih oblika potrošnje u društvu. Iz toga sledi da određeni subjekti društva preduzimaju mere ekonomske politike sa ciljem obezbeđenja razvoja i prosperiteta privrede kao celine.

Ekonomsku politiku čine:

• Razvoja politika;
• Monetarna i
• Fisklalna politika

Srbija na žalost gotovo da nema razvojnu politiku. Srpska privredna društva su neefikasna bez orbzira na svojinu, gubitak srpske privrede je poslenjih  šest godina oko milijardu eura godišnje (neto gubitak), nezaposlenost se već smatra elementarnom nepogodom, a problem zapošljvanja se pokušava rešavati tzv metodama ‘’superhik’’ ekonomije. Ovaj model koji definitvno ne daje rezultate (o tome se može podrobno analizirati na bazi cost-benefit analize ulaganja i koristi). Ovaj model koji je i dalje u opticaju i koji je u izbornim kampanjama ocenjivan kao štetan je smišljen po scenariju ekonomske politike ‘’segedinskih kursadžija’’ početkom ‘’usrećiteljskog perioda’’ od 2001. godine. Efekti te politike su dati u prethodnom tekstu o kretanju ekonomske nejdnakosti u Srbiji i svetu.

Uloga i ciljevi monetarne politika

• Upravljanje ponudom novca
• Upravljanje nivoom kamatnih ih stopa
• Stabilnost cena i očuvanje kupovne moći domaćeg novca
• Obezbeđenje privrednog rasta
• Održanje pune zaposlenosti
• Očuvanje spoljnoekonomske ravnoteže i ravnoteže deviznog kursa

Da li Srbija ima monearnu  politiku? Nema, ona se svodi samo na borbu protiv inflacije. Realno pozitivna referentna kamatna stopa je u prethodnih osam godina bila bar 50-60% viša od nivoa inflacije, sada je praktično  četiri puta viša od inflacije a ona
prestavlja osnov za odredjivanje kamatnih stopa na finansijskom tržištu. Rezultat je takav da su srpska preduzeća za osam godina na ime troškova finansiranja prelila u bnakrski sektor preko 35 milijardi eura. Banke sada upadaju u sopstvenu zamku, nenaplate ionako naduvanih kamata na kredite privredi. Imajući u vidu da su trenutni plasmani privredi od strane banaka oko
11 milijardi eura ili samo 30% od nalaćenih kamata i kursnih razlika u krajnjoj instanci  da su svi krediti nenaplativi neto efekat koristi od finansiranja privrede je oko 25 milijardi eura. Neke banke su u problemu zbog drugih faktora čija eksplikacija ovde nije tema.

Fiskalna politika je deo ekonomske politike usmeren na korišćenje javnih prihoda i javnih rashoda za ostvarenje širih ciljeva ekonomskog sistema zemlje.

Globalni ciljevi fiskalne politike:

• Ostvarenje privrednog rasta i razvoja (kroz rast društvenog proizvoda),
• Ekonomska ravnoteža i stabilnost cena,
• Pravednija raspodela dohotka.

Specifične funkcije fiskalne politke:

a)     Finansiranje ponude javnih dobara i usluga

b)    Ravnomernija socijalna raspodela javne potrošnje

c)     Stabilizaciona funkcija (rast BDP, stabilne cene, rast Zaposlenosti)

d)     Strukturno-razvojna funkcija

Srbija nema niti efikasnu niti delotvornu fiskalnu politiku. Ova sumorna tvrdnja izvire iz nekoliko osnovnih pokazatelja. Svakodnevno zaduživanje države na domaćem i inostranom tržištu novca i kapitala je alimentiranje fiskalne nediscipnipline odredjenih subjekta. Naime, na sajtu poreske uprave stoji da 425 aktivnih kompanija državi za poreze i doprinose duguje oko milijarde evra. Postavlja se pitanja kako je to moguće. Autor ovog teksta ima lični primer male konsultantske kuće koja na ime akontativnog poreza svakog meseca mora upltatiti odredjenu sumu novca (nekoliko hiljada dinara) kako je zakonom predvidjeno. U cilju testiranja funkcionisanja efikasnosti poreske administracije nije u predvidjenom roku platio akontaciju.
Desetog u mesecu za predhodni mesec je stigla opomena da se plati u roku od osam dana ili sledi nalog za blokadu računa.
Znači poreska admisnitracija ako hoće zna da bude ažurna i efikasna. Kako se onda dešava da jedan potencijalni direktor javnog preduzeća ima na svojoj firmi obaveze za poreze od 8 miliona eura i…Kako je moguće da samo dvadeset najvećih dužnika sa liste poreske uprave ima dug državi koliko iznosi i predvidjene mere uštede kasapljenjem penzija i plata u javnom sektoru.

Drugu i treću grupu dužnika (kompanije u restruktuiranju, kompanije u stečaju i likvidaciji) sa sajta Poreske uprave nisam komentarisao jer je naplata poreskog duga izvesna taman toliko kao verovatnoća da vas recimo u Crnoj Travi pregazi  tramvaj…

Spas za srpske finansije je izmedju ostalog i uvodnje progresivnog oporezivanja, autor ovog teksta već izvesno vreme o tome javno govori. To je sad i jedna od rešenja koje zagovora jedan od priznatih svetskih ekonomista naše gore list profesor Branko Milanović. Ali to je antipod neoliberalnog koncepta koga se Srbija drži ko pijan plota, bogati moraju postati još bogatiji a sirotinja se umnožava svakim danom. (opet videti prethodni rad autora ovog teksta). Opet model ekonomske politike ‘’segedinskih kursadžija’’.

Uloga države i tržišta u privrednom razvoju

• Uloga države: zaštita vlasništva, pravni poredak i sigurnost, makroekonomska ravnoteža, efikasan pravni, sudski i administrativni sistem;
• Faktori ubrzanog privrednog razvoja su: jako i konkurentno tržižte, dobra ekonomska politika, jake institucije i efikasan privredni sistem zemlje;
• Efikasna ekonomska organizacija u kojoj država ima ključnu ulogu, izuzetno je važna za brzi privredni rast.

Da li naša država ostvaruje ove funkcije. Na čitaocu je da proceni.