Golemo Selo (Vranje)

Положај. – Највеће је село у Пољаници и Клисури. Захвата велики простор. Налази се с обе стране Ветернице, одакле ова тече клисуром. Мањи је део села у равници, поред реке, а већи ван ове, по косањицама и странама долина притока Ветерничиних. Има око 11 мала…

Постанак села и порекло становништва. – Не зна се, ко је први заселио данашње Големо Село. Прича се, да је некада у њему било око 90 кућа, па ударила чума и уништила све село. За породице Павлетовце, Репчевце и Којићевце веле, да су пореклом од становништва тога села (После чуме су, по предању, око села изорали бразду са два брата и са два вола близнака, те се од тада није појавила чума у селу). Павлетовци или Бајандолци славе Св. Николу. Познати су као „старовремци“ (многи су се од њих раселили из села). Неки веле, да је од њих и породица Гиздавкини. Речпевци нису сви једне крви. Једни воде порекло од Лингура (влашки Цигани) за кога се преудала једна од жена (Неда) поменута два брата. И данас на њима старији људи запажају неке знаке њихова порекла (Многи су од њих црни и
омањи. Имали су, гоч и сурлу (зурлу). Први им је предак имао и мечку, коју је по наговору Неде удаљио. То је било давно. Старац Илија Кржински прича, када су се његови стари доселили, ови су Речпевци, радећи по пољу, свирали у зурлу и ударали у бубањ). Остали су Речпевци потомци она два брата, што се и по њима познаје (Ленога су соја, какав се ређе виђа у Пољаници). Прво им је презиме било Метерци т.ј. Цигани (И данас у Пољаници Цигане свираче зову „метери“), па су доцније прозвати Речперци по некоме њиховом претку (деди Стојку), који је био „речперин“ т.ј. сточни трговац. Данас их је највише, око 40 кућа. Славе Св. Николу. Предак Којићеваца прича се, да је живео у данашњему селу Рожданцу код Чоринога Кладанца, где и данас постоји Којићева Ливада, па одаттле прешао у данашње Големо Село. Славе Св. Ђорђа.

Старинци су у селу и Богдановци, по староме презимену Белчевци. Славе Св. Николу.

За овима по старини долазе Доинци, који су се доселили (прадедови им) из оближњег села лалинца, откуда су побегли од Арнаута, који су отели село. Водили су још у Лалинцу, порекло од некога детета, које је овчар нашао у папрату, па га и одгајио (одојио), те су по томе прозвати Доинцима. Слава им је Св. Јован Крститељ.

Стара су породица и Доганци, који славе Св. Ђорђа. Преци су им из „врањко“, откуда су овамо побегли. Познати су као веома опаки људи (О њима се прича ово. Једном свратио к њима неки путник са мазгом којој они исеку језик за то, што им, веле, појела брашно. Због тога, мисле, нико од њих не може бити газда: „само су за пијење и бијење“).

Пицанци су од Куршумлије. Били најпре у Прекобрдцу (Лалинце) па отуда дошли у ово село. Од њих су Дунђерци. Славе Св. Арханђела.

Ћокавци – из села Зарбинца. Тамо им дошли Арнаути на преноћиште и ови их примили. Када су им сутрадан казали „Ајде идите!“ Арнаути им, веле, одговорили, како су они доста ишли, сада треба да иду ови. Тако су Ћокавци напустили Зарбинце и дошли у ово село. Од њих су Деда-Ђоријинци. Славе Св. Ђорђа.

Бугарци су из данашње југозападне Бугарске, где су убили кума и побегли у Големо Село. Због тога се, веле, у њиховој породици увек нађе по неко сакато чељаде. Славе Св. Николу.

Пилештарци – пореклом из Равне Бање (јабланички срез), где им је предак радио тамо на самокову, па се овде доселио и удомио.

Десивојчани – из села Десивојца, откуда су се доселили пре 90-100 година (Старац Илија Десивојски има око 100 година. Било му је 8 год., када му се отац отуда доселио). Старо им је презиме Кесманци, како се и данас зову неки из те породице, којих има по осталим селима: у Крушевој Глави, Градњи (Они су у Градњи, веле, саградили цркву, те је зато зову и „Кесманка“) и др. Старина им је из Десивојца. Прича се, да су до скора чували три тапије, које су им, веле, остале још од кнеза Лазара, а по њима су имали права на Десивојце, Зарбинце и пола Градње. Отуда су побегли због Арнаута, који су им убили прадеду, који је, веле, остао незакопан; уз то су морали напустити и све своје имање, па и 60 товара жита. Неки су од њих побегли у Огоште. У Огошту су убили господара и одатле побегли. Неки су отишли у унутрашњост данашње Србије, а неки (преци данашњих Десивојчана у Големоме Селу) дошли су у Големо Село. Славе св. Арханђела.

Ковачевци или звани Кржинци а по староме Веселинци – из села Кржинца (близу Владичинога Хана). Тамо и данас имају своје родове. Отуда су отишли (Дошао Стаменко, отац човеку (Илији Кржинском) од 90 год.) због турскога зулума, а овде су већ били нашли пријатеље. У Градњи их има око 20 кућа, које су према селу Стрешку. Славе Св. Николу.

Калуђерци – из села Калуђерца у Клисури.

Враготерци – из Калуђерца (село у Клисури ветерничкој). Отуда су побегли пре 90-100 година због  турског зулума, када је око 170 крџалија пошло низ Ветерницу на Кара-Ђорђа.

Савини – пореклом из „ново брдско“, откуда су има пре 90-100 година побегли браћа Сава, Вуча и Павол са оцем Ристом. Тамо су им Арнаути хтели да уграбе сестру, те су због тога били приморани да беже. Неко су време пробавили у Мркоњу (јабл. срез), па отуда прешли у Големо Село; најпре су становали на месту Рачалици, па одатле сишли ниже. Славе Св. Арханђела.

Кесарци – ИЗ Стрешка. Предак им остао сиромашче, па га – још пре 100 год. – Ћокавци одхранили и оженили.

Таратањци – из Ушевца, откуда су побегли од Арнаута. Ови им отели сестру и понели је у Добрејанце. Деда Гмитар са браћом појури за Арнаутима и склони се у данашњу цркву добрејанску, поред које је водио пут, којим су Арнаути пошли. Када су Арнаути са сестром њиховом били лблизу цркве, ови „расипи“ и пушака и поби Арнауте (двојицу) и девојку. Одмах потом побегну из Ушевца и настане се у Големом Селу. Слава им је Св. Никола.

Стоилко Пешић – пореклом из Криве Реке, откуда је побегао са оцем пре 60 год. Тамо су им Арнаути потурчили једну сестру, па хтели и другу, те ови побегну. Зову га Ера по некоме Миљку Ери, из чије се породице оженио.

Стамболци  (прозвати по Стамболу, куда су им преци гонили на продају овнове и говеда) – старином из Десивојца , а овде се доселили пре 50-60 год из Студене. Иста су породица са Десивојчанима.

Шуманци – из села Шумана. Дошли им прадедови. Славе св. Николу.

Цветковићи (Ђорђе) – из Добрејанаца. Славе св. Николу.

Јања Станковић – од Печењевца. Довела га мајка пре 60 год., пошто се преудала у овоме селу (за Гмитра из Ушевца).

Крсте је Спасов Дан.

П.С. Големо Село је имало 1.738 становника 1948 године, а 786 становника 2011. године, у томе 33 млађа од 5 година, уз просечну старост од 45,1 година.

Српски етнографски зборник, књига шеста, Насеља српских земаља, књига трећа, Риста Т. Николић „Пољанице и клисура“, стр. 1-244