Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Елем, у 2013 години извоз пољопривредно-прехрамбених производа, према подацима које је наша царина (тачније РЗС) доставила СТО-у износио је 2.081 милион евра, увоз је износио 1.168 милиона евра, те је остварен суфицит у износу од 912 милиона евра. Пошто је укупан дефицит у робној размени износио 4.464 милиона евра, то значи да је у осталим делатностима, без пољопривредно-прехрамбеног сектора, износио 5.376 милиона евра, па су наши сељаци све са пољопривредним компанијама успели да запуше део ове големе рупе са 17%, а кад се 100 подели са 17 то значи да су покрили једну шестину.
Пошто је наша јавност преплављена чланцима о могућностима и ограничењима за извоз у Русију ја ћу себе да сврстам у „лудаке“ који у ту могућност верују, а на основу података које ћу приложити.
Извоз овог сектора, није ни десни ни леви него сељачки, у ЕУ износио је 1.091 милион евра, док је у Русију он био 142 милиона у 2013 години. Дакле 7,7 пута више. Сад, добар део извоза у ЕУ је заправо извоз у треће земље, па је овај податак прецењен. Узмимо на пример да се највећи део извоза житарица књижи да иде у Румунију, а много земаља у свету, попут Републике Кореје има прокњижен увоз из Србије, те је он из ове земље само реекспортован, наравно, по вишој цени (одлив профита из Србије).
Увоз је износио 700 милиона евра из ЕУ, а 43,5 милиона из Русије, а што значи да је суфицит у трговини са ЕУ био 391 милион евра, а са Русијом 99 милиона евра. То значи и да је увоз пољопривредног сектора 16 пута већи из ЕУ него из Русије.
И ту долазимо до трендова, а пре него што пређемо на структуру, која нам много боље појашњава суштину потенцијала за раст извоза у РФ, што је мање важно, и за опоравак домаћег сточарства, што је много важније.
Са једне стране имамо либерализацију трговине пољопривредним производима са ЕУ, док са друге стране постоји могућност за раст извоза у Русију. Ово прво значи да ће се суфицит у трговини пољопривредом у наредним годинама топити, док не дођемо у позицију да једемо пољопривредне вишкове (субвенционисаних) произвођача ЕУ, док ће нам село и домаћа производња потпуно опустошити. Са друге стране, извозом у Русију отворена је могућност да се прекине тренд смањивања сточног фонда и да крене да се повећава број животиња у Србији (мала дигресија, син је хтео да слика у Македонији пуно крава уз пут, на шта му ја рекох да не снима македонске краве, чему се насмеја жена на седишту испред у аутобусу уз коментар „зар постоје српске краве“, у смислу националности претпостављам. Нисам хтео да дискутујем иначе бих јој рекао да постоје, и да осим што су усамљене трпе пуно батина, ни криве ни дужне)
Сад кад се уђе у структуру трговине по производима неке велике цифре постају јасније. Што би се рекло за Ђавола и детаље. Извоз Србије у ЕУ (и даље, преко фирми из ЕУ) највећим делом састоји се од житарица (266 милиона евра), воћа (247 милиона), шећера (137 милиона) и сунцокретовог уља (92 милиона евра). И док житарице и воће иду кроз откуп од малих произвођача, шећер иде да заслади живот Грцима, а уље иде највише у Хрватску и земље у окружењу кроз трговински ланац Конзум. Још када добијемо Арапску хасовину у пуном обиму, има да се храни из ПКБ-а и осталих комбината много милиона Арапа, док ће наш народ, гладан, да слуша приче о лепој будућности.
Дакле, од 24 групе двоцифрених производа царинске класификације Србија већ има дефицит у трговини код 13, а са тенденцијом да тај број само расте у овој и у наредним годинама са тешким последицама по домаћу производњу.
Насупрот томе стоји могућност за раст извоза, и последично производње, у Руску Федерацију. Из Србије се више извезе млечних производа, јаја и меда у Русију него у свих 28 земаља ЕУ сабраних у целину целости (цитирам Жику Обретковића). А то је случај још и код месних прерађевина (ХС16), цвећа и биљака (ХС 6), а биће још и код низа других група производа, уколико се раст извоза настави.
И док нам од слободне трговине са ЕУ следи још мањи сточни фонд, па последично још већи извоз житарица, јер нема шта да се храни овде, од трговине са Русијом можемо да очекујемо прекид негативних трендова. И НАДУ, што је најважније и не мери се новцем. Наду да поново оживи српско село.
Da bi se srpsko selo a i cijela ekonomija oporavili treba prestati govoriti o BDPu i poceti govoriti o BNPu i to onako kako treba prvo primarna pa sekundarna pa tercijalna i kvartna a ne obrnuto kako rade.
Sa podizanjem BNPa tu ce se mjenjati svijest svih o drzavi i drustvu.
Normalno da su svi dobronamjerni dobro dosli da rade i zaradjuju al da se zna ko je prioritet u svojoj kuci.
Kljuc za odnose Srbije sa Nemackom je Rusija. To je ujedno put i resenje svakolikih a ponajvise ekonomskih problema Srbije u buducnosti.
I da ponovim kljuc za odnose Srbije sa Nemackom je Rusija a ne obratno ,da Nemacka bude onaj faktor koji odredjuje odnose Srbije i Rusije. Nemci to dobro znaju i cvrsto se drze podalje od takvog razvoja nametanjem svoje politike.
Ne postoji ni jedan razlog da Srbija ne odlucuje o svojoj sudbini svojom voljom bilo da je ta volja proizasla iz laznog blagostanja u EU ili pak iz tradicionalno bratskog ali hladnog odnosa sa Rusijom.
Slobodna volja Srbije je bila samo matematika pre NATO bombardovanja a sada je obican zdrav razum koji na zalost nemaju nase politicke elite.
Srbja mora znati da je jedna od retkih drzava koju bi NATO ( Nemacka i SAD) bombardovali sve i da je clanica EU a to ce se desiti i ako pristupi istoj. Sa tim treba biti nacisto kao i sa cinjenicom da bi tada ostala bukvalno bez i jednog prijatelja na kugli zemaljskoj.
To je pitanje za proslu ,ovu a i svaku buducu vladu. To je pitanje na kom je pao Milosevic i na kom ce pasti svaki buduci premijer ili predsednik Srbije.
Sve dok Srbija ima uz sebe Rusiju trajace i postojace a onog trenutka kada je izgubi uzalud ce onaj jedan Sumadinac sa pergamentom u ruci stajati pod sljivom i gledati dal’ iza sumarka ide Rus … Bice to Nemac..
Trzisnoljubiva Europa je jasno poslala svoj ultimatum Srbiji da se ne drzne da povecava svoj izvoz u Rusiju i tako „zauzima“ njihovo (bogom dano) trzisno ucesce. Kao, oni hoce da „emancipuju“ i „vaspitaju“ Rusiju (zato sto ne podrzava puc koji su „demonkrate“ izvele a potom instalirale sacicu ludaka na vlast sa zadatkom da ubijaju sopstveni narod za racun „evrointegracija“ – citaj NATO na Ruskoj granici) i za to ocekuju da ih u njihovom „humanom“ gestu sledi „citava medjunarodna zajednica“. Humano je valjda da rafovi u Rusiji ostanu prazni. Sta god Srbija ucinila nema ni snage ni kapaciteta da bilo sta menja. Na kraju, kojim ce to kopnenim ili vodenim putem ici taj „ogromni“ izvoz (dok se jos malo razigraju stvari)? Sa druge strane slobodan svet ce itekako iskoristiti svoju sansu. Rekao bih, opet su Amerikanci pobedili. Uspeli su da Rusiju okrenu od Evrope i bojim se da ekonomisti jos ne sagledavaju sve posledice ovako krupne promene. Bojim se da mnogima nije jasno da je u Kremlju neko prelomio sa ovim sankcijama, prelomio, da je vreme da se gleda na istok a zapad sutne u zapecak, i to na nacin koji ce dugorocno boleti samo EU. Kao sto sam negde procitao, Evropa ce uskoro biti mesto gde ce turisti iz sveta dolaziti da gledaju stare zgrade. Ekonomska, i tehnoloska prednost Evrope se topi >Brzo i Sigurno<. Pod pretpostavkom da ce Rusi naci zgodan trenutak da "zabludele birokrate" kazamata zvanog EU, dodatno kazne u za njih odgovarajucem trenutku, EU je dobila posledni ekser u pokopni sanduk. Nazalost mi smo okruzeni i kao i oni muzikanti na titaniku, moci cemo samo da sviramo dok brod tone.
ovde lud ? Izvozimo u eu nekog proizvoda (sto se vidi iz tabele) npr. 100 jedinica neke robe, a uvozimo te iste robe 1000 vise. O cemu li se ovde radi, ima li ikog pametnog da objasni???