Blizonje (Valjevo)

(Ово је село описивао г. Светозар Д. Петровић, свештеник бранковачки и његовим смо се описом знатно послужили)

Положај села. – Близоње лежи на обема падинама Близоњског Виса, највише тачке на источном делу Влашића. Куће су по падинама, а дубоко спуштене у увале или у долине појединих поточића, који с Виса силазе ка рекама Убу или Рабасу. Земљиште је неравно, каменито и сувише стрменито и неприступачно, а састављено је из секундарних кречњака с вртачама и остењцима по Вису.

Извора у селу има доста, више на северној страни од Виса, него на јужној, где су две трећине села…

Земље и шуме. – Близоњске су земље посне, хладне и врло неродне, тек кад се наторе могу дати приличан род. На овим земљама добро рађају стрмна жита, особито успева воће али најбоље шума. Ливаде су слабе, а пашњака готово и нема.

Шумом је, као и суседна Бранковина, тако богато село и тако успева, да се сматра као најшумовитије село. Шуме су шеварице и толико их има, да цело село и не види се из њих. Шума је од лиснатог дрвета и свуда расте.

Цео вис је сеоска заједница и јужна му је страна гола, некад била под виноградима, где је сваки сељак имао свој део, а северна му је страна пошумљена.

Тип села. – Близоње је мало село разбијеног типа. Сеоске су куће у гомилама, сакривеним у долине потока, које су са свих страна обрасле шумом, те се ни с које стране не виде. Џемати су удаљени један од другога по 200-400м, а куће су у њима врло близу. С јужне стране Виса су џемати: Ђурђевићи, Бобија, Ракићи и Пањеви, а са северне стране једини цемат Марнић.

У Ђурђевићима су: Ђурђевићи, Јеротићи и Андрићи (11 кућа). У Пањевима: Ковачевићи и Чулићи (10к); у Ракићима: Ракићи (7 кућа) и на Бобији:  Марковићи (4). У Марнићу: Поповићи (1), Вићентићи (2), Рафаиловићи (1) и Минићи (2 куће).

У Близоњу је доста развијен задружни живот. Има доста задруга, али то нису веће задруге већ осредње, као: Поповића, Вућентића 1, Ђурђевића 2, Ракића 1, Ковачевића 1 и Чулића 1.

Подаци о селу. – Близоње је према извршеном попису села из ваљевске нахије у 1735 години мало 20 домова. У Близоњу је 1818 године по харачким тефтерима било 34 дома са 47 породица и 102 харачких личности. По попису од 1866 било је 47 домова са 321 становника, докле по попису од 1874 године било је 40 домова са 316 становника. По попису од 1884 године било је 44 дома са 301 становником, докле по попису од 1890 године било је 40 домова са 344 становника. По попису од 1895 било је 40 домова са 286 становника, докле по најновијем попису од 1900 године било је 39 домова са 390 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866 године је 3,8, а процентни 1,11% с великим колебањима због наглог исељавања појединачних породица у равније крајеве овога округа.

Име селу. – За име селу везана је ова народна прича, за коју се сме тврдити да је и на истини основана. Још у великој давнини, вероватно у почетку 17 столећа, ако не и раније, ово је село било пусто и ненасељено и биле су само шуме. У тој давнини, кад су све старе породице измакле одавде и сишле у равнија места, долазе два брата са својим породицама и заустављају се ради одмора код данашњег извора Близоњца у дну села, код реке Рабаса. Кад су коње распремили и пустили да пасу, кад су мало черге изнад глава ставили и законачили, тада им се исте ноћи обе жене и обе кобиле облизне и тако их тај случај натера да ту и подуже остану. После тога им се ово место допадне и стално се настане. Због тога што су се обе жене и обе кобиле облизниле, извор се прозове Близанац или Близоњац, а по том извору и цело село добије своје данашње име. ..

Старине у селу. – По Вису, нарочито с његове источне стране, налазе се многи трагови рударских радова из средњег века. Ови рударски послови су мање вредности, а не зна се шта је вађено. Народ прича да се вадило олово и да је у њему било доста сребра.

Порекло становништва и оснивање села. – Близоње је село из велике давнине, а име „Plissonive“ у списку села палешког округа из 1738 године не може се односити ни на које друго село, до ово.

Ништа се поуздано не зна о старим породицама. За њих се само вели да су се врло рано иселиле из овог села и отишле преко Саве, али у које место ништа се не зна. Старо насеље је било по Вису, а ново је створено код извора на реци Рабасу.

Оснивачи данашњег села су 2 брата досељена у почетку 17 столећа или раније од манастира св. Тројице код Пљеваља, у области Полимљу. Браћа су кренула из свога села због турске обести, а случајно су се населила у овом селу, пошто им је намера била да иду даље. Од ова два брата готово су све данашње породице у селу; оне су населиле џемате: Ђурђевића, Марнића, Пањеве и Ракића: њих је много расељених из овог места по Тамнави и у овој области. Из ове је породице било доста виђених и угледних људи у 19 веку, данас их је у селу под разним презименима у 34 куће и славе св. Јована.

После Кочине Крајине некакав Селим Турчин, у народу познат под именом „Сјеђо“ населио је претка данашњих Марковића на Бобији, родом из Зворника у Босни. Марковића су данас 4 куће у селу и славе св. Николу.

У селу је свега 38 кућа од 2 породице.

Занимање становништва. – Близоњци се занимају земљорадњом и воћарством. Да би имали што више хране, слазе у Тамнаву и тамо узимају под закуп земље и на њима засејавају усеве, те тако добивају потребну храну за исхрану. Воће, раније винограде, гаје у велико, а доста и шуме осецају и продају је у грађи или за огрев.

Појединости о селу. – Близоње је саставни део бранковачке општине у срезу ваљевском. Судница, школа и црква су у Бранковини. Гробље је заједнично и на Вису. Преслављају Спасов-дан.

П.С. Близоње су имале 265 становника 1834 године, 384 становника 1948 године и 290 становника 2011 године, у томе 20 до 5 година старости, уз просечну старост од 40,9 година.

Љубомир Павловић „Колубара и Подгорина“

Српски етнографски зборник, Београд, књига 8; Насеља српских земаља, књига 4, стр. 345-1085.